sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 16.03.2020. u 20:00 Borka Golubović-Trebješanin
INTERVJU: FEĐA STOJANOVIĆ, glumac

Odlično se osećam jer više nemam iluzije

Mislim da je prošlo to viteško vreme da se borimo za istinu. Okruženi smo lažima i isključivo ličnim interesima. Posle svih prevara i razočarenja više nikome ne verujem
(Фотографије: А. Васиљевић)

Glumac Feđa Stojanović imao je zadovoljstvo da se proteklih nedelja druži isključivo sa svojim koleginicama u Ateljeu 212 gde je istrajavao na jedinom muškom liku Oca u delu „Dabogda te majka rodila” hrvatske autorke Vedrane Rudan. Premijera je trebalo da bude održana večeras na sceni „Mira Trailović” Ateljea 212, ali je zbog odluke o zabrani javnih skupova koju je donela vlada odloženo do daljnjeg. Dramatizaciju i režiju potpisuje Tatjana Mandić Rigonat, dramaturg je Dimitrije Kokanov, lektorka Ljiljana Mrkić Popović, scenograf Vesna Popović, kostimograf Stefan Savković, kompozitor Irena Popović, dok je scenski pokret uradio Igor Koruga. Junakinje Vedrane Rudan tumače: Svetlana Bojković, Marta Bereš, Jovana Stojiljković, Dara Džokić, Branka Šelić, Isidora Minić, Dragana Đukić, Sofija Juričan i Ljiljana Stjepanović.

„Dabogda te majka rodila” na scenu donosi priču o odnosu između majke i kćerke, o životu i smrti. Zašto je ova priča danas zanimljiva?

Razumeo sam ovaj roman kao neku savremenu Alisu u zemlji čuda gde glavna junakinja prolazi kroz devet različitih sudbina koje utiču na njen život. To je priča o otuđenosti, nerazumevanju, nedostatku prave komunikacije. Vedrana Rudan je vešto, kako to već ona ume, sklopila priču koja je i gorka i duhovita. Rediteljka Tanja Mandić Rigonat uspela je da uradi odličnu dramatizaciju romana i da je rediteljski upakuje u predstavu koja će se rado gledati. Samo finale ove priče je neočekivano i šokantno što će nas naterati da razmišljamo o sopstvenim greškama.

„Devet partnerki, rediteljka, scenografkinja, kompozitorka, a ja sam… Dabogda samo radio sa ženama”

Sam naslov „Dabogda te majka rodila” možemo da shvatimo i kao kletvu, i kao želju i ultimatum. Kakve asocijacije i razmišljanja je vama doneo?

Odnos između majke i kćerke je na večitoj klackalici između ljubavi i nerazumevanja. „Dabogda te majka rodila” govori o neraskidivoj ljubavi, a istovremeno predstavlja i kletvu jer sa godinama se stvara bedem nepoverenja koji je nepremostiv.

Kako se u ovu priča uklapa lik Oca kojeg tumačite, budući da je ovo jedini muški lik u predstavi?

Ovo je za mene potpuno novo iskustvo. Devet partnerki, rediteljka, scenografkinja, kompozitorka, a ja sam. Ali sa ženama je mnogo prijatnije raditi. One su vredne, pouzdane, kooperativne... Neću više da ih hvalim. Ali uživao sam. „Dabogda samo radio sa ženama”. Otac koga tumačim je jedan moralni gad. Kako igrati takav karakter? Prisetio sam se da sam pre mnogo godina snimao televizijski film u Pančevačkom zatvoru. Nedelju dana sam snimao i komunicirao sa najgorim kriminalcima. Svi su mi govorili da su tamo greškom i da su nevini. Tako sam našao ključ za interpretaciju. On, Otac, smatra da je ugrožen, iskorišćen i da je čovek koji se žrtvuje za familiju. A zapravo je u nasilnoj incestuoznoj vezi sa ćerkom. Gad nikad ne vidi sebe da je gad. Tu leži opasnost i u realnom životu.

Ilija Isidorović kojeg ste tumačili u seriji „Istine i laži” vas je naučio da brzo mislite. Čemu vas je naučio lik Oca Vedrane Rudan? Koliko je zahtevno scenski ga oživeti?

Na televiziji sam zaista morao da naučim da mislim brzo jer se dešavalo da uveče dobijem tekst za sutra ujutru. U pozorištu imate vremena za studiozniji pristup, ali je paradoks da je pozorište mnogo stresnije za glumce. U mojim godinama često postavljam sebi to pitanje: da li mi to treba. Neki moji vršnjaci su odavno pobegli iz teatra.

U Atelje 212 ste ušli još 1973. godine. Šta se promenilo od tada do danas? Po čemu pamtite ovo pozorište?

U Atelje 212 sam na poziv Mire Trailović ušao još kao student. To je bilo nezaboravno. Svi ti veliki glumci i divni ljudi. Odmah su me primili kao sebi ravnog. A Mira je bila carica. Atelje 212 je tada bio svetsko pozorište. Proputovali smo pola sveta i imali smo tretman kao najveće zvezde. Posle Mire više nikad nije bilo tako. Atelje je tada bio avangarda u pravom smislu. Posle su mnoga pozorišta počela da mešetare i više se nisu međusobno razlikovala. Mislim da Atelje 212 mora da se vrati i postane hrabro, provokativno i beskompromisno pozorište. Čini mi se da je Kokan Mladenović bio na dobrom putu, ali se nažalost nije razumeo sa ansamblom. Sve nade su sada na strani novog upravnika i po svemu izgleda da je on pravi čovek na pravom mestu.

Umetnost je jedno od najvažnijih oruđa istine. Koliko je delikatno nositi se sa istinama koje bole?

Mislim da je prošlo to viteško vreme da se borimo za istinu. Okruženi smo lažima i isključivo ličnim interesima. Posle svih prevara i razočarenja više nikome ne verujem. Odlično se osećam jer više nemam iluzije. A sve mi je bliža ona misao: „Ja sam zaćutao kad sam video ko je sve progovorio.”

Emotivno ste preživeli udaju kćerke Zoje. Kako vidite odnos oca i kćerke?

Bilo mi je i drago i bolno kada se moja kćerka udala i odselila u Luksemburg. Lepo je što je sa čovekom koga voli i što živi u uređenoj zemlji. A bolno mi je što me ujutru ne dočekuje njen veseli smeh.

Valjda to tako treba... Nas dvoje volimo iste stvari. Reku, more, događanja... Srećan sam što nije izabrala da bude glumica. To bi me ubilo kad vidim kako se muče ovi mladi ljudi i žive u lažnim iluzijama.

Potičete iz ugledne umetničke porodice Stojanović. Vaši roditelji su bili učitelji, starija sestra modna kreatorka Mirjana Marić... Da li je danas porodica u krizi?

Ima puno umetnika u mojoj familiji. To su sve geni moje majke. Sećam se da je kao učiteljica vodila dramsku, ritmičku sekciju. Umela je da šije i bila je svestrano talentovana. Od kada nje nema gotovo da se porodično ne sastajemo. Očigledno da porodica više nema tu snagu. Svako vodi neku svoju individualnu priču i sastajemo se samo na sahranama.

Komentari3
fd561
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
.... hvala autorki,hvala Politici a veliko hvala i velikom Fedji iz serije ,,Moj rodjak sa sela" ... ovo je bilo bas ,,Srpski na srpskom",kao na starom dobrom radio Beogradu ..eto i nasa stara dobra Politika ..
Milos miokovic
... ovo je tako lepo receno.... i to malo sto se lepo osecam,to je zbog toga....
Biljana
Ovako dobar članak intervju ne pročitah skoro. Svako dobro gospodine Stojanović! Iluzija bez.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja