subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 21.03.2020. u 18:00 Nataša Jovanović Ajzenhamer
POGLEDI

(Ne)propusne granice

Brzina širenja infekcije virusom kovid 19 takođe pokazuje da nacionalne granice nisu prepreka, jer se protiv mikroorganizama ne možemo braniti ni zidovima ni žicama

Dve velike medijske i društvene teme koje nas okupiraju ovih dana (pandemija korona virusa i novi talas migranata koji zapljuskuje Evropu) imaju nekoliko dodirnih tačaka. Za početak, oba fenomena nameću ponovno preispitivanje značaja i uloge granica nacionalnih država u eri nezaustavljive globalizacije. Druga zajednička karakteristika je obim i intenzitet širenja lažnih vesti. Prvi ugao gledanja je više fenomenološki i donekle apstraktan, dok drugi proizvodi realne i opipljive posledice.

Očigledno je da krizne situacije reaktuelizuju pitanje odnosa globalizacije i nacionalnih država. Iako su neki analitičari još davno proglasili „kraj istorije” i videli svet koji nije podeljen na različite države, danas su nacionalne granice toliko važne da su ponegde opasane i bodljikavim žicama. Pa ipak, procesi globalizacije jesu nezaustavljivi – dugotrajna migrantska kriza samo pokazuje da je jedan od glavnih segmenata definicije globalizacije, relokacija stanovništva, i te kako aktuelan. Sa druge strane, brzina širenja infekcije virusom kovid 19 takođe pokazuje da nacionalne granice nisu prepreka, jer se protiv mikroorganizama ne možemo braniti ni zidovima ni žicama, a kako veliki broj ljudi na dnevnom nivou prelazi više stotina ili hiljada kilometara (što je takođe deo definicije globalizacije), logično je da će ova zdravstvena kriza biti globalnog karaktera. Drugim rečima, u kriznim vremenima nanovo se kristališu „nerešeni odnosi” između globalizacije i nacionalnih država.

Kada je u pitanju širenje lažnih vesti, i tu se opet nalazimo na terenu sudara globalnog i lokalnog, ali ovog puta je reč o nečemu što nadilazi nivo pukog promišljanja pomenutih fenomena. Iako su lažne vesti oduvek bile verni pratilac kriznih situacija, sa ovakvom proliferacijom medija i, naročito, društvenih mreža, veoma je teško zadržati objektivnost, neutralnost i, najzad, smirenost kod stanovništva u bilo kojoj zemlji sveta.

Vesti o virusu korona od prvog momenta prate teorije zavere o njegovom nastanku (proizveden je u američkim ili kineskim, naravno tajnim laboratorijama, možda je u pitanju i biološki terorizam itd.), zatim o širenju epidemije i njenim posledicama i, konačno – ono što je najopasnije – prate ih i informacije o navodnim mogućnostima lečenja sredstvima koja nanose štetu po zdravlje ljudi (besmislice poput onih da neke vrste droga i alkohola mogu da suzbiju virus).

Slična je situacija i sa migrantima koji su nedavno iz Turske krenuli u Evropu. Društvene mreže su „preplavljene” informacijama i video-snimcima za koje se u najvećem broju slučajeva ispostavlja da su ili izvađeni iz konteksta, ili čak potpuno lažni. Posledica takvih netačnih vesti su ksenofobija, rasizam i širenje netrpeljivosti koji su i ranije bili prisutni a sada su intenzivirani. U oba slučaja pogrešne informacije i teorije zavere dolaze i iz „domaće kuhinje”, ali i iz inostranstva. Tako opet imamo pun zamah globalizacije na delu – i to onog poprilično opasnog aspekta ovog procesa.

Kao što sam na početku teksta rekla, reč je o više nivoa analize koji su, iako međusobno povezani, kada govorimo o realnom značaju, ipak dosta različiti. U prvom slučaju više je reč o zanimljivom propitivanju jedne savremene dileme (koja je uloga nacionalne države u doba globalizacije i da li upravo u vreme kriza globalizacija pokazuje da je jača od nacionalnih granica), a u drugom slučaju reč je o nečemu što može biti veoma opasno. Psiholozi kažu da su negativna predubeđenja poprilično moćni mehanizmi koji će na sam pomen potencijalne opasnosti privući našu pažnju, brzo ćemo zapamtiti takvu vest i dalje prenositi. To na kraju može poprimiti oblik masovne panike što je stvaranje novog problema (pored već postojećih objektivnih izazova). Širenje lažnih informacija i pogrešnih podataka nije specijalitet novog doba (tako je na primer kuga bila okidač za antisemitizam, dok su se tokom Hladnog rata različite strane „prepucavale” u vezi sa pojavom različitih bolesti poput HIV-a), ali sa ovako razvijenim informacionim tehnologijama koje premrežavaju čitav svet to je postala prava pošast koje se treba čuvati. Umesto „gajenja” negativnih predubeđenja treba razmišljati trezveno, kritično i svojom glavom, uz osluškivanje struke koja je jedina kompetentna za davanje pravih vesti i procena.

Asistentkinja na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari1
122b3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar,Zagreb.
Propala globalizacija! Preživeće samo one države gde postoji nacionalni koncenzus i drušvena odgovornost svakog građanina od predsednika države do svakog domaćina, radnika i preduzimača... sa svešću da opšta dobrobit donosi i lično bogastvo i sreću. S obzirom na prilike opstaće kao stabilna društva samo one države koje mogu prehraniti stanovništvo i zadovoljiti osnovne potrebe. Izdati državne obveznice za otkup od NB i sva sredstva uložiti u agrar. Pokriće emisije je u budućem prinosu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja