sreda, 30.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 21.03.2020. u 18:00 Dr Aleksandar Rudnik Milanović

Korona i arhitektura objekata javne namene

Veliki broj privatnih objekata javne namene i dalje funkcioniše bez jasno propisanih kriterijuma koji bi, da ih ima, svakako povećali bezbednost korisnika
(Душан Лудвиг)

Pojava novih virusa je uvek iznenađujuća, ali ne i neočekivana. Broj od preko 100.000 zaraženih na svetskom nivou svakako zahteva određene dodatne preventivne mere i postupanja, posebno u odnosu na prostore koje koriste deca predškolskog uzrasta i stare osobe. Umesto neumesnih i neprimerenih javnih izjava pojedinih dečjih pulmologa u medijima, daleko korisnije je bilo po javnost Srbije da su ukazali na zvanične statističke podatke recimo za grad Beograd, koji beleže 52,7 odsto obolele dece od bolesti disajnih organa, pa samim tim i potrebu za dodatnim proverama uslova za boravak dece pre svega u privatnim predškolskim ustanovama, koje funkcionišu u prostorima koji nisu projektovani za tu namenu.

Prevencija po pitanju pojave virusa ipak ne znači samo nošenje maski i stavljanje ruke na usta, već i postojanje adekvatnih prostore za obavljanje funkcija javne namene. Broj takvih prostora uvećan je posebno posle značajnih subvencija datih za obezbeđivanje rada privatnih ustanova, usled nedovoljnih kapaciteta postojećih objekata u vlasništvu države. Kontrola ispunjavanja funkcionalnih uslova u takvim objektima, najčešće se svodi na proveru protivpožarnih karakteristika objekata, dok se drugi takođe značajni aspekti zanemaruju.

Projektovanje objekata javne namene početkom treće decenije prošlog veka obeležilo je stvaralaštvo grupe arhitekata modernog pravca koju su činili Dobrović, Zloković, Kojić... (profesori Arhitektonskog fakulteta) koji su projektovanju pristupali istražujući moderne pristupe arhitekturi, posebno sa stanovišta njihove funkcije. Zahvaljujući svetskim pokretima u arhitekturi tog doba koji su svoje poklonike imali i na teritoriji bivše Jugoslavije, i danas imamo ugledne primere arhitekture javnih objekata, koji su dostojni tragovi svetske kulturne baštine kao vredno arhitektonsko nasleđe. Eventualni ulazak Srbije u zajednicu evropskih država, građanima Srbije ne bi odmah doneo duplo veći životni standard (prema rezultatima već publikovanih istraživanja u „Politici”, neto zarade u našem okruženju koje je već u EU ne razlikuju se mnogo od neto zarada u Srbiji), ali bi svakako doneo obavezno postojanje i primenu standardizacije i pravilnika za projektovanje objekata javne namene.

Dolazak korone (lepog li imena za tako zlokoban agens) Srbija u tom smislu nije dočekala spremno po pitanju stanja i funkcionisanja objekata javne namene koji su u privatnom vlasništvu. Privatni dečji vrtići, igraonice, domovi za smeštaj starih lica, privatne apoteke, posmatrajući važeću svetsku regulativu za projektovanje i upotrebu objekata namenjenih za javne namene, u velikom broju slučajeva ne ispunjavaju ni minimum standarda, posebno po pitanju adekvatne osunčanosti ili mogućnosti za provetravanje prostorija.

Drugi talas projektovanja objekata javne namene na teritoriji bivše Jugoslavije (primetan je posebno od 1963. i Ustavom SFRJ zagarantovanih socioekonomskih prava radnika) predstavljao je primer adekvatne primene tadašnjih internacionalnih iskustava. Postojanje respektabilnih komora, udruženja, ali i pokreta u arhitekturi uvek je kao krajnji rezultat imalo unapređenje struke u opštem kontekstu.

Na internacionalnoj sceni danas, kao relikt rada takvih strukovnih organizacija i pojedinaca, odavno postoje i primenjuju se Pravilnici za projektovanje objekata javne namene. Činjenica je da bez postojanja pravilnika za projektovanje objekata javne namene nema ni mogućnosti za korekcije postojećih pravilnika izdatih od starne pojedinih nadležnih ministarstva, poput Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite. U tom smislu, jasno je da nadalje nema ni uslova za adekvatnu kontrolu takvih objekata od strane nadležnih inspekcija, koje bi mogle da konstatuju postojanje prostora, ali ne i postojanje adekvatnih uslova za rad objekata, prostorija, za obavljanje javnih funkcija.

Nedostatak pravilnika kao posledica neaktivnosti strukovnih udruženja, i to pre svega Inženjerske komore Srbije (prvi put bez doktora nauka na njenom čelu) za rezultat imaju nepostojanje trećeg talasa projektovanja objekata javne namene za gorepomenute delatnosti (izuzev pojedinačnih bravuroznih projekata, poput Dečjeg vrtića „Tesla – nauka za ceo život” na Novom Beogradu).

Veliki broj privatnih objekata javne namene i dalje funkcioniše bez jasno propisanih kriterijuma koji bi, da ih ima, svakako povećali bezbednost korisnika po pitanju mogućnosti za veći stepen prevencije prema virusnim infekcijama.

Naučni saradnik i istraživač iz oblasti urbanističkog planiranja i arhitekture

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari0
f442a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja