sreda, 30.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 16.03.2020. u 15:04 Andrijana Cvetićanin
AKTUELNO: BRIGA O DECI BEZ RODITELjA

Mama, hoćeš da mi budeš kuma

Kada štićenici Dečjeg sela odrastu, zaposle se i zaljube, prvo u svatove zovu SOS roditelje: iz ove ustanove, u Kraljevu, svojim putem krenulo je već 165 mladih, a trenutno je ovde 73 mališana koji su uprkos detinjstvu bez majki i očeva zbrinuti, zdravi i srećni
(Фотографије: СОС Дечја села Србија)

Zvanična adresa sela, s jednom vijugavom ulicom, u naselju Beranovac u Kraljevu, glasi Prvomajska 46-a, ali maleni stanovnik, uz pruženu ruku za pozdrav „baci pet”, rado će gostu kazati da stanuje u „Brezi”. Dodaće da njegovi drugari žive u „Dunji”, „Višnji”, „Lešniku”, „Kupini”...

Umesto poštanskih brojeva, 16 kuća i upravna zgrada SOS Dečjeg sela nose oznake po voću, cveću, drveću. U njima žive deca bez roditeljskog staranja sa SOS roditeljima – pretežno mamama-hraniteljicama koje, takođe, s ponosom ističu nadimke.

– Svi me znaju kao Zoka Zova – kaže Zorica Stakić.

Ova Šapčanka je pre 14 godina, pročitavši tekst u novinama o trojici braće, tada uzrasta jedne, dve i pet godina, napustila posao, spakovala kofer, stigla u Kraljevo. Završila je obuku i danas je jedna od SOS mama, hraniteljica s najdužim stažom.

Braća i sestre ostaju zajedno

SOS selo je otvoreno 2005. godine kao ključni projekat istoimene humanitarne, nevladine organizacije, članice međunarodne mreže. Tokom prethodnih 15 godina, u selu je odrastalo 165 dece. Zoričina „prva” deca sada su odrasli ljudi.

– Trenutno su u selu 73 mališana. O njima brinu 14 SOS mama i jedan roditeljski par, 12 SOS teta i članovi stručnog tima: psiholog, socijalni radnik, specijalni pedagog, saradnik za rad s mladima, pedagoški asistent – priča Vladimir Dragojlović, direktor ove ustanove, uz opasku da ga možemo potpisati i kao„direktora iz Kajsije” jer i on boravi u kući s voćnom adresom.

U neobičnom selu, u gradu na Ibru, borave deca, od najmlađeg uzrasta – neki su još bebe – do 18 godina. Stižu iz cele Srbije i to po nalogu centara za socijalni rad. Izmeštaju se iz bioloških porodica zbog zanemarivanja, zlostavljanja, nebrige roditelja...

– Centri za socijalni rad kao staraoci odlučuju da li je za dete najbolji smeštaj u otvorenim hraniteljskim porodicama, kod srodnika, domovima ili kod nas. Nakon primljenog upita, detaljno se analizira situacija i okolnosti u kojima se dete nalazi, kao i naše mogućnosti da mu pružimo ono što je za njega najbolje. Ukoliko se pokaže da je boravak u našoj hraniteljskoj porodici za mališana najbolja opcija, ono će rado biti primljeno u neku od SOS porodica – pojašnjava direktor.

Koncept sela specifičan je po tome što omogućava da se deca iz jedne biološke porodice ne razdvajaju, čak iako ih je četvoro, petoro.

– U otvorenom hraniteljstvu to se retko događa, pogotovo na duži period – dodaje Dragojlović. To ilustruje situacijom od pre nekoliko godina kada je pod jednim „cvetnim” krovom ponovo spojeno četvoro mališana istog prezimena. Do tada su živeli razdvojeni u domu i hraniteljskim porodicama.

Život u jednospratnim kućama, uređenih okućnica, teče, reklo bi se, uobičajenim ritmom, baš kao u svim višečlanim, biološkim familijama. Zajedno se odlučuje šta se kuva za ručak, ide se u nabavku, bioskop, šetnje... Hraniteljice brinu 24 sata o mališanima, idu s njima kod lekara, na roditeljske sastanke, pomažu oko domaćih zadataka. Mamama se poverava ime prve simpatije, traži uteha od strahova i problema.

Za ove žene to je posao s punim radnim vremenom, a stručnu pomoć dobijaju kad god je neophodno, kroz angažovanje porodičnih asistenata. One mogu da se odmore tokom nedelje i da koriste godišnji odmor. Nije neobično da i u tim danima, uz odobrenje nadležnog staratelja – u najvećem broju slučajeva centara za socijalni rad, vreme provedu s mališanima, umesto da se odmaraju.

– Poverenje koje se izgradi tokom godina je takvo da se kontakt ne prekida ni kada dete odraste, postane svoj čovek. Mame su im najsigurnije sklonište i odmorište od teških dana, trauma koje su, možda, preživeli u biološkim porodicama – ističe Dragojlović.

Dešavalo se da hraniteljici zazvoni telefon i dete koje je odgajila, sada odraslo, zaposleno, srećno, zaljubljeno, pita – Mama, udajem se, hoćeš da mi budeš kuma? Prošlog proleća iz Južnoafričke Republike gde je zasnovala porodicu došla je devojka, nekada malena stanovnica sela. Prva osoba koju je posetila u Srbiji, sa svojom bebom, bila je upravo SOS mama u Kraljevu.

Direktor ove ustanove kaže da su ponosni na 16 brakova i 24 naslednika koja su dobila deca odrasla u ovom selu.

Poziv zainteresovanim hraniteljima

Zorica Stakić za sada nema SOS unuke, ali je baka mališanima svoje biološke dece.

– Kada me pozovu, obavezno telefon ide iz ruke u ruku jer vole da pričaju s „mojom mlađom decom”.

Zorica otkriva da je pre 14 godina, kada je razmatrala odluku da napusti posao fizioterapeuta i posveti se humanitarnom pozivu, najpre razgovarala s decom i bratom.

– Deci koja su napuštena, uskraćena za roditeljsku ljubav, najlakše je nadomestiti nešto materijalno. Ono što nema cenu i što ne može da se kupi ni za kakve pare jeste ljubav, zagrljaj, osećaj da je voljeno, da neko brine o njemu. Želela sam da toj deci pružim osećaj da nisu sami, a članovi moje porodice su to dobro razumeli – iskrena je mladolika Šapčanka, ponosna na svako dete kome je pomogla da odraste u dobrog i vrednog čoveka.

Od pre nekoliko godina u SOS Dečjem selu zaživela je praksa roditeljskog hraniteljskog para i trenutno u jednoj kući o deci bez roditeljskog staranja brinu se SOS mama i SOS tata.

Poziv je otvoren za hraniteljice ili parove, sa ili bez biološke dece, a koji su zainteresovani da žive i rade u Dečjem selu.

Nevladina organizacija

SOS Dečja sela Srbija je nevladina, humanitarna organizacija prisutna u našoj zemlji od 2004, kao članica međunarodne mreže dečjih sela u kojima se brine o deci bez roditeljskog staranja, osnovana 1949. godine i prisutna u više od 140 država sveta. Osim sela, sprovode programe podrške porodicama u riziku, kako bi se sprečile situacije da deca budu izmeštena. U Srbiji se centri za podršku porodicama nalaze u Nišu, Obrenovcu i Zemunu.

Kod hranitelja ili u domu više od 6.100 dece

Prema podacima iz izveštaja Republičkog centra za socijalnu zaštitu tokom 2018. godine, 6.179 dece bilo je smešteno u neki vid socijalne zaštite: u domove ili u porodični smeštaj. Taj broj se ne razlikuje bitno u odnosu na prethodne godine. Iz primarnih porodica u 2018. izdvojeno je 1.059 mališana. Među njima najviše je dece uzrasta od šest do 14 godina, čak 43,3 procenta.

Najčešći razlog izdvajanja dece je neadekvatno roditeljsko staranje – 54,8 procenata i zbog nasilja nad decom – 11,9 procenata, navodi se u izveštaju.

Najviše mališana, 56 odsto, novu adresu je dobilo je kod hranitelja u takozvanom porodičnom smeštaju. Zakon u Srbiji tačno propisuje situacije u kojima se dete izmešta iz biološke porodice i kako. To može biti u hraniteljskim porodicama, ustanovama za decu i mlade, po odluci organa starateljstva u srodničku porodicu, najčešće kod baka i deka, drugih bliskih srodnika i u prihvatilišta.

Tokom poslednje decenije broj dece u domskom smeštaju smanjio se za 50 procenata, dok broj dece u porodičnom smeštaju raste, što je u skladu s pristupom da je za dete najbolje da raste u atmosferi porodičnog okruženja.

Zajednica mladih

Kada stasaju za polazak u srednju školu, individualno se procenjuje da li je dete spremno za prelazak iz Dečjeg sela u Zajednicu mladih, u centru Kraljeva. Tinejdžeri tada prelaze pod brigu i nadzor edukatora, koji su sa njima tokom 24 časa. Trenutno se u Kući mladih nalazi 11 dečaka i dve devojčice. Dečaci pohađaju Mašinsko-tehničku školu „14. oktobar”, dok devojčice uče za baštovana i hortikulturu.

Zajednica mladih nalazi se u kući koja je namenski sazidana sredstvima donatora MK Grupe. Tu je i soba za studente.

Dvanaestoro mladih, koji su detinjstvo proveli u kućama simpatičnog naziva u SOS selu, sada studiraju u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Čačku. Spremaju ispite na poljoprivrednom, ekonomskom fakultetu, višoj poslovnoj, višoj turističkoj školi, studiraju jezike ili ekologiju.

Kada se, poput drugih studenata, vikendom ili tokom raspusta vraćaju kući, oni kupuju kartu za Kraljevo. Jer, briga o deci bez roditeljskog staranja ne završava se dobijanjem indeksa. Potrebna im je pomoć i smernice da se snađu u svetu odraslih. Zato iz SOS Dečjeg sela Srbija ističu da je svaka pomoć organizaciji dobrodošla. Ona može da bude novčana, u vidu donacija robe i usluga, ali i kroz volonterski rad; stipendije, školarine ili prilike za zapošljavanje njihovih mladih. 

Komentari0
392a8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja