Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – „Čovek nesumnjivo ima urođenu sklonost brzog prilagođavanja, iz nužde. Ne primećujem naročitu paniku među sugrađanima, ali neku apatiju, nesvesnu i potisnutu, sasvim sigurno svako nosi, jer nam je minulih dana uskraćeno mnogo onoga na šta smo naviknuti. Verujem da su svi nestrpljivi i da će odahnuti kada se život vrati u uobičajeni ritam”, komentar je Banjalučanke studentkinje Violete T. na posledice pandemije virusa korona.
Violeta je jedna od malobrojnih žitelja Banjaluke koji su juče pre podne izašli u šetnju. Ulice gradova u Republici Srpskoj izgledaju kao da je život u tim mestima privremeno zastao. Republički štab za vanredne situacije je do 30. marta zabranio sva javna okupljanja, rad u ugostiteljskim objektima i trgovinama, izuzev trgovina prehrane i robe široke potrošnje, benzinskih pumpi i apoteka. Do juče poslepodne obolelo je 45 građana BiH, od toga 29 u Republici Srpskoj.
Već desetak dana učenici ne idu u škole, vrtići ne rade, sve vrste sportskih i kulturnih događaja su otkazane, pa mnogi građani ne napuštaju domove bez preke potrebe. Na gradskim ulicama je daleko manje ljudi nego inače, iako je tokom dana posećenost izletišta i mesta za šetnju u prirodi nešto veća, a roditelji sve ređe izlaze s decom na igrališta.
Građani i trgovci se pridržavaju propisa o obaveznoj udaljenosti od jednog metra u redovima, koji su se u prvim danima neretko protezali i po stotinak metara izvan marketa. I prvobitna navala na kupovinu jenjava. Robe na rafovima u marketima ima dovoljno, a trgovci uglavnom govore da je potražnja pojedinih namirnica i dalje nešto veća. Ipak, marketi nisu bitno posećeniji nego pre virusa, dok se radnici na trafikama žale na osetno manji promet. Ni ispred apoteka nema gužvi.
Nije dugo trebalo da se tradicionalni način pozdravljanja, poljupci i rukovanja, zamene mahanjem ili dodirivanjem laktova, uz osmeh i sleganje ramenima. Zaposleni u državnim institucijama i bankama, na benzinskim pumpama i u marketima uglavnom nose zaštitne maske, dok se među građanima tek svaki deseti šeta sa tom zaštitom. Broj automobila na ulicama je neuporedivo manji, a proređene su i linije gradskog i međugradskog prevoza. U vreme pauze zaposleni su kafane zamenili parkovima. Na vreme od pre dolaska korone podsećaju tek radovi na građevinskim objektima, koji, kao i privredne delatnosti, nisu obustavljeni.
Banjalučanin Mirko Maksimović ispričao nam je kako se taksiranjem bavi već dvadeset godina i da za to vreme nije bilo situacije nalik sadašnjoj.
„Ovo je zlo, kao da je ratno stanje. Posla uopšte nema, niko ne ulazi u taksi, na momente sve izgleda sablasno. Na ulicama nema ljudi, građana je manje sigurno za osamdeset odsto. Oseća se da su ljudi zabrinuti, da nerado izlaze iz kuće, ali u isto vreme primećujem i neku ravnodušnost, ne i paniku. Čujem i komentare kako je sve to politika, ali moje mišljenje je da to nema veze sa zaverama, jer je ovo neviđeno zlo. Kako god bilo, među ljudima već danima ne postoji druga tema sem virusa”, priča Maksimović.
Nasuprot većini medija, koji izveštaje baziraju na uputstvima nadležnih institucija, bilo je i „analiza” o skrivenoj pozadini zaraze i teorija zavere, a nisu retke ni šale među građanima na ulicama da sve ima tajnovitu pozadinu i da će potrajati dok „oni odozgo ne odluče da ukinu virus”. Razračunavanje Amerike i Kine, migranti, klimatske promene, plansko sejanje straha i odvlačenje pažnje, neke su od teorija koje se mogu čuti među Banjalučanima, koji, ipak, mahom slede preporuke vlasti i najčešće razmenjuju mišljenja o najpouzdanijim merama zaštite. Starijim Banjalučanima od juče volonteri dostavljaju pakete s hranom.
Pored preventivnih mera vlasti, čiji je cilj da se kontakt među ljudima svede na minimum i da se tako spreči širenje infekcije, počelo je i postavljanje šatora na granicama za izolaciju u trajanju od 14 dana prilikom ulaska u BiH, dok je strancima iz rizičnih zemalja ulaz potpuno zabranjen.
