subota, 04.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:54

Bivši Erdoganovi saradnici na udaru vladajućih struktura

Turska je dobila dve nove političke stranke koje su osnovali najbliži predsednikovi saradnici i one prete da ugroze pozicije vladajuće Partije pravde i razvoja
Autor: Vojislav Lalićnedelja, 22.03.2020. u 20:00
Реџеп Тајип Ердоган говори о мерама заштите од епидемије (Фото EPA/EFE/STR)

Visoki funkcioneri koji su napustili vladajuću Partiju pravde i razvoja (AKP) i osnovali svoje stranke odmah su se našli na udaru turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i njegovih političkih sledbenika. Reč je o bivšem premijeru Ahmetu Davutogluu i potpredsedniku vlade i ministru ekonomije Aliju Babadžanu.

„To je zavera, jer u Turskoj nema potrebe za novim partijama. Poslanici nisu roba koja se preprodaje”, poručuju iz vladajuće koalicije.

Predsednik Erdogan je izjavio, ne pominjući imena bivših bliskih saradnika, da te takozvane nove političke formacije u stvari potvrđuju da je Turskoj dovoljna samo njegova AKP, kao i da su oni unapred osuđeni na poraz.

Posle formiranja Partije budućnosti vlada je odmah preuzela kontrolu nad Fondacijom za nauku i umetnost čiji je osnivač i bivši premijer a sada disident Davutoglu. Ta odluka je sramotna, kažu u opoziciji. Na udaru se našao i njegov privatni univerzitet „Šehir” pod izgovorom da nije vratio kredite državnoj Halkbanci.

Predsednik Erdogan optužuje Davutoglua da je nezakonito poklanjao državnu imovinu privatnicima a ovaj proziva šefa države da položi račune o svom ogromnom bogatstvu.

Davutoglu je došao u sukob sa svojim „političkim ocem” 2016. godine pošto nije podržao njegovu ideju o uvođenju predsedničkog sistema vladavine koji je Erdoganu dao sultanska ovlašćenja. „Uprkos svim pritiscima i stvaranju klime straha mi smo se ujedinili da obezbedimo napredak zemlje”, objasnio je Davutoglu posle registracije Partije za budućnost. On je oko sebe okupio šest bivših visokih funkcionera Erdoganove stranke, kao i niz stručnjaka iz mnogih oblasti. Prema prvim anketama, nju je u trenutku osnivanja podržavalo 3,4 odsto građana.

Erdogan se očigledno uljuljkao u vladavini pošto je od 2003. godine neprekidno premijer ili šef države. Nekoliko najbližih saradnika mu je u poslednje vreme okrenulo leđa jer više nisu hteli sve da mu aminuju. To mu se već obija o glavu. Na martovskim lokalnim izborima AKP je prvi put izgubila mesta gradonačelnika u Istanbulu i Ankari u kojima živi 20 od ukupno 80 miliona Turaka.

Davutoglu sada ne bira reči: AKP je napustila svoje izvorne principe. „Kadrovi se biraju isključivo po ličnim Erdoganovim vezama, a ne po sposobnostima”, kaže on. Takva politika dovela je do improvizacija pre svega u privredi: zemlja se suočila sa visokom stopom inflacije i porastom nezaposlenosti. To je oteralo mnoge strane investitore, tvrdi Davutoglu koji se odmah našao na udaru Erdoganovih sledbenika.

Posle dužeg odlaganja stranku desnog centra je osnovao i bivši potpredsednik vlade i popularni ministar ekonomije Babadžan. Ona će se zvati Partija demokratije i progresa i njen program je zasnovan na univerzalnim principima slobode, demokratije i vladavine prava.

„Mi ćemo se boriti za rešavanje problema a ne protiv pojedinaca”, izjavio je on odgovarajući na pitanje da li će se, ako dođe na vlast, obračunati sa bivšim šefom Erdoganom. On je iza sebe okupio mlade, žene, ali i nekoliko doskorašnjih ministara i poslanika i uživa podršku bivšeg predsednika Abdulaha Gula, koji zasad nije preuzeo aktivnu funkciju.

Babadžan je za razliku od Davutoglua primetno suzdržan u kritikama Erdogana. On će se, kako obećava, obračunati sa korupcijom, izvršiti privredne reforme i boriti se za vladavinu prava. Početak ohrabruje: Njegova partija je već privukla više bivših gradonačelnika, poslanika i poznatih biznismena. On se razišao sa Erdoganom zbog ekonomskih reformi. Prema prvim anketama, Babadžanova stranka na startu uživa podršku skoro osam odsto građana.

„Nove stranke će sigurno odvući jedan broj glasova Erdoganu”, ocenjuje politikolog Univerziteta u Ankari Baškin Oran. Povoljna mu je, doduše, okolnost to što se redovni izbori održavaju tek 2023. godine i ostaje da se vidi da li će imati snage da se oslobodi nesposobnih poslušnika.


Komentari3
1a589
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Rasim
Ne slazem sa Vukanom Erdogan u Turskoj jo[ nema konkurenciju, osvojice jos jedan 5-godisnji mandat na izborima 2023.
Dule Petkovic
Nicija ne gori do zore. Da su zivi to bi Erdoganu mogli da potvrde Mubark, Sadam Husein, Staljin, pa i Ataturk.
Vukan
Valjda ce ga smiriti korona virus koji je vec poceo da odnosi zivote i u Turskoj. Korona je smirila i igre sa izbeglicama na tursko-grckoj granici.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja