ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 22.03.2020. u 22:00 Dragan Vukotić

Lakmus korona

Taman se svet navikao na ideju da će nova katastrofa, koja će kad-tad morati da se desi, stići u formi sveopšteg rata oko resursa i profita. Uljuljkali smo se u viziju sukoba koji se valja iza brda i u kojem će, kao i mnogo puta do sada, najdeblji kraj izvući oni kojih se razlozi za vojevanje u suštini najmanje tiču, dok će se njegovi ideolozi već nekako snaći. Činilo se ipak da još nije došlo vreme za konačan obračun, da će ovog puta možda zaobići našu generaciju, našu zemlju.

Kolektivna uobrazilja razbijena je u paramparčad, bez ijednog ispaljenog metka. Virus kovid 19, oko čijeg nastanka je i dalje previše nepoznanica, za svega nekoliko meseci pokosio je na hiljade ljudi širom sveta. Mrtve broje na svim meridijanima, korona ne pita za ideološku pripadnost ili „težinu” računa u banci.

Terajući planetu da spas potraži ispod zaštitne maske, korona je ipak strgla neke druge maske za koje se verovalo da su nepomerljive, otkrivajući poput lakmus papira naše brojne ranjivosti.

SAPETI ZMAJ: Udarac koji je na samom početku epidemije virusa korona primila Kina bio je toliko žestok da su mnogi već počeli da se pitaju ima li i dalje smisla govoriti o 21. veku kao veku Kine. Zemlja koja je krupnim koracima grabila ka samom vrhu svetske ekonomije u prvim danima po pojavi virusa nije uspevala da se snađe. Stavljanju situacije pod kontrolu nije pomoglo ni početno negiranje nagoveštaja o postojanju problema.

Ono što je Kina pak uspela jeste da za relativno kratko vreme, makar na svojoj teritoriji, dovede pošast pod kontrolu. Stavljanjem u karantin desetina miliona ljudi i obezbeđivanjem njihovog snabdevanja i medicinske zaštite kineske vlasti su postavile standard kojem u bici s koronom sada teži ostatak planete.

U DOBRU JE LAKO DOBAR BITI: „Osećaj je nalik povratku u budućnost i Italija je ponovo prepuštena sama sebi”, ocenila je za „Fajnenšel tajms” Natali Toči, direktorka rimskog Instituta za međunarodne odnose. „Ista situacija je bila i za vreme krize evrozone, potom tokom migrantske krize, i sada.”

Vapaji Italije, koja ovih dana prolazi kroz agoniju, nemoćna da zauzda virus korona, nisu preterano dotakli partnere u Evropskoj uniji. Molbu za hitnu pomoć u medicinskom materijalu ignorisale su sve članice bloka.

Ove nedelje su viđeniji evropski lideri opasnost od korone upoređivali s ratnim stanjem. I kod Makrona i kod Merkelove, međutim, bilo je upadljivo insistiranje na pretnji po sopstvene države i nacije, uz ignorisanje evropske dimenzije problema.

Nije zato preterano reći da kovid 19 predstavlja dosad najveći test za projekat ujedinjene Evrope. Ni kriza evrozone, ni bregzit ili migrantska kriza nisu za tako kratko vreme uzdrmali jedan od osnovnih postulata na kojima počiva EU – solidarnost.

PRIČA O DVA PREDSEDNIKA: U susretu s pretnjom novog virusa Južna Koreja se od početka krize držala principa „transparentnost i stručnost”, prepuštajući lekarima glavnu reč u bici protiv pošasti. Predsednik Mun Džae-in je bio prvi koji je svojim primerom pokazao da je vreme da se politika povuče pred strukom.

Kakve li razlike u odnosu na njegovog kolegu po funkciji Donalda Trampa! Predsednik SAD je od izbijanja epidemije prešao put od njenog javnog ismevanja i koketiranja s teorijama zavere na konferencijama za štampu do konačnog priznanja ozbiljnosti situacije. Postavljajući na čelo koordinacionog tela za borbu protiv virusa svog potpredsednika Majka Pensa (za čijeg je vakta na mestu guvernera Indijane, zbog njegovih retrogradnih mera, došlo do širenja HIV-a), američki predsednik je jasno pokazao šta misli o važnosti struke.

Ljudska vrsta se odavno nije našla pred ovako ozbiljnim iskušenjem.

Čini se, ipak, da onog najgoreg što u kriznim situacijama izbije na površinu ima neuporedivo manje od brojnih primera plemenitosti i solidarnosti čiji smo ovih dana svedoci. Ako ništa drugo, korona nam možda otvori oči da svi imamo isti problem u novom dobu, koje, sve su prilike, donosi opasnosti i nepogode koje smo pokrenuli nepoštovanjem prirode. I tu nam nikakvi zidovi neće pomoći.

Komеntari1
bc720
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Решетар
Поштовање аутору.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja