Vrtići su zatvoreni, školsko zvono je utihnulo a sportski treninzi su zabranjeni. Sa babom i dedom se razgovara samo telefonom... Na detinjstvo je, zbog više sile zvane virus korona, stavljen embargo. Za neke bolje dane posle okončanja epidemije odloženo je sve što je do pre desetak dana činilo život mališana.
Umesto školskih i drugara iz kraja, deca su prinuđena da sede u kućama i gledaju kako roditelji užurbano menjaju televizijske kanale, u potrazi za najnovijim informacijama o broju obolelih i izmenama u radu javnih službi za vreme vanrednog stanja. Školski psiholog Branka Tišma naglašava da je za većinu dece ovo nova i eksperimentalna situacija u kojoj roditelji moraju da im daju jasna uputstva za upotrebu života.
– Ovo je jedna od situacija kada mame i tate imaju pravo da zabrane određene stvari samo zato što su odrasli i izgovore rečenicu: „Zato što ja tako kažem”. Deci su u vanrednim okolnostima potrebna jasna i nedvosmislena objašnjenja šta je dozvoljeno, a šta zabranjeno, ali im se pre svega mora objasniti šta se zapravo dešava u svetu oko njih. Objašnjenja treba da budu što jednostavnija i ne smeju da ostavljaju prostor za kompromis tipa‚ mogu li samo deset minuta u igraonicu. Počinje onlajn nastava, tako da će jedan deo dana biti tačno isplaniran, a u drugom roditelji moraju da osmisle zajedničke aktivnosti. Mlađu decu je lakše zabaviti i motivisati ih da crtaju, boje ili prave figurice od plastelina, a starijoj deci treba objasniti kako da se druže bez opasnosti da će se zaraziti virusom. Činjenica da su jedan deo svog socijalnog života deca i tinejdžeri prebacili na socijalne mreže pogoduje ovoj situaciji, jer zahvaljujući „Fejsbuku” i „Instagramu” oni neće imati utisak da se nalaze u socijalnom karantinu, ali treba voditi računa da ne provode previše vremena u onlajn svetu, kako ne bi razvili zavisnost. Međutim, treba reći da tinejdžeri, od kojih se očekuje da budu buntovnici, u kriznim situacijama često postaju veoma konzervativni – oni razumeju ozbiljnost i pridržavaju se pravila više nego odrasli –zaključuje naša sagovornica.
U želji da roditeljima objasne kako treba da komuniciraju sa decom o pandemiji novog virusa, čelnici beogradske kancelarije Unicefa postavili su na svoj sajt jasna i jednostavna uputstva, a stručna saradnica UN agencije za brigu o deci dr Jelena Zajeganović Jakovljević u razgovoru za naš list naglašava:
– Ovo je vanredna situacija u kojoj morate biti iskreni sa decom. Ona imaju pravo na istinite informacije o onome što se događa u svetu, a roditelji imaju obavezu da im tu situaciju prevedu na jezik njihovog razumevanja. Treba koristiti jezik koji je prilagođen njihovom uzrastu, a razgovor sa njima počnite tako što ćete saznati koliko znaju o novom virusu. Ako je dete premalo ili nije čulo za pandemiju, ne morate nužno da razgovarate o koroni, već podsetite dete na dobre higijenske navike, bez unošenja novih strahova. I svakog trenutka imajte na umu da deca posmatraju vaše reakcije na vesti iz spoljnjeg sveta – najviše ćete im pomoći ako vide da ste smireni i ne paničite – objašnjava dr Jelena Zajeganović Jakovljević.
Naša sagovornica kaže da novonastala situacija podrazumeva kompletnu reorganizaciju života, jer su deca do juče bila u vrtiću ili školi, a roditelji su se oslanjali na pomoć „baka servisa”. Međutim, obrazovne ustanove su se zatvorile, a zdravstveni autoriteti savetuju ukidanje svakog kontakta juniora i seniora, što je za mnoge roditelje organizaciono problematična životna situacija, jer su ostali bez potpornih sistema.
– U ovom trenutku nemamo odgovore na sva pitanja i to je ono što stvara paniku. Svima nam je potrebno da znamo koliko će ova situacija trajati. Međutim, deci je važno reći da i za roditelje u novonastaloj realnosti važe neka pravila i zabrane, kako ne bi imala osećaj da se samo njihov svet menja iz korena. Takođe, treba im objasniti da lekari vredno rade na lečenju obolelih, ali da svako od nas treba da pruži svoj doprinos u smirivanju ove situacije i da se njihova uloga svodi na to da se igraju i uče od kuće. Uz to, imajte na umu da će tinejdžeri pretraživanjem interneta pronaći svakakve informacije o virusu, koje ih mogu uplašiti – zato mame i tate moraju biti glas razuma, a ne panike – zaključuje naša sagovornica i podseća da deca vole rutinu, zbog čega se treba pridržavati uobičajenog ritma igranja, izrade domaćih zadataka i odlaska u krevet.
