petak, 03.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:47
TEMA NEDELjE: DA LI NAM JE POTREBNA CIVILNA ZAŠTITA

Jugoslovenski model bio je uzor svetu

Posle petooktobarskih promena, civilna zaštita u Srbiji bila je u stanju kliničke smrti – nova vlast je ovaj sistem tretirala kao relikt socijalizma
Autor: Darko Pejovićutorak, 24.03.2020. u 11:13
Владимир Јаковљевић

Iako je civilna zaštita na tlu Srbije tek u fazi ponovnog klijanja, njeni koreni sežu u vreme između dva svetska rata. Kraljevina Jugoslavija bila je među prvih deset zemlja na svetu koja je ovo pitanje regulisala propisima i uredbama, od 1932. do 1940. godine. Nažalost, sistem civilne zaštite podelio je sudbinu države i vojske koja je rat dočekala nespremna – razbijen je već prvih dana nakon vazdušnih napada nacističke Nemačke, 6. aprila 1941.

Po oslobođenju Beograda u oktobru 1944, uspostavljeni su elementi civilne zaštite na području prestonice, koju su činile sanitetske ekipe i vatrogasne jedinice. Organizacija i funkcionisanje civilne zaštite prvi put su razrađeni 1955, u Zakonu o narodnoj odbrani. Vremenom, njen značaj i uloga su rasli, naročito u okviru doktrine Opštenarodne odbrane i društvene samozaštite (ONO i DSZ), koja je usvojena 1969. godine.

– Civilna zaštita je bila snažan i operativan sistem, ustrojen od lokalnih samouprava i radnih organizacija, preko republika i pokrajina do nivoa savezne države. Ničeg nije manjkalo: ni kadrova, ni finansija, ni obučenih jedinica, ni materijalno-tehničkih sredstava – kaže dr Vladimir Jakovljević, profesor Fakulteta bezbednosti BU i šef Katedre studija za upravljanje u vanrednim situacijama i za ekološku bezbednost.

Kako ističe, jugoslovenski model civilne zaštite bio je uzor mnogim zemljama, tim pre što nije bio samo organizaciono-teorijska konstrukcija. Svoju snagu pokazao je u kataklizmama, kao što su bili razorni zemljotresi u Skoplju (1963), Banjaluci (1969), Crnoj Gori (1979)...

– Početkom raspada federalne države devedesetih godina, Srbija autonomno uređuje pitanja civilne zaštite. Pored pojedinih dobrih rešenja bilo je i grešaka, poput zakona kojim su 1994. ukinuti štabovi CZ kao operativno-stručna tela. Da to nije bio dobar potez pokazalo se u vreme NATO agresije, kada su štabovi nanovo formirani, u toku ratnih dejstava – kaže profesor Jakovljević. U tim mesecima vojevanja protiv Alijanse, ističe naš sagovornik, istakle su se vatrogasno-spasilačke jedinice, služba osmatranja i obaveštavanja, a naročito beogradski Centar za uzbunjivanje.

Posle petooktobarskih promena, civilna zaštita u Srbiji bila je u stanju kliničke smrti. Nova demokratska vlast je ovaj sistem tretirala kao relikt socijalizma. Poplave koje su 2002. i 2005. pogodile delove zemlje pokazale su pogubnost takvog ideoloških predubeđenja. Potpuno otrežnjenje i suočavanje s realnošću doći će u vreme majskog potopa 2014.

– O uspostavljanju integrisanog sistema zaštite i spasavanja ozbiljno je počelo da se razmišlja tek te 2005. godine. Posle sedam, osam verzija nacrta, Zakon o vanrednim situacijama donet je 29. decembra 2009. Njime je civilna zaštita locirana u Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao jedna od uprava u Sektoru za vanredne situacije. U takvom ustrojstvu civilna zaštita je ostala po strani, a favorizovane su Uprava za preventivu i Uprava za vatrogasno-spasilačke jedinice – ističe prof. Jakovljević.

S baštinom jugoslovenske civilne zaštite, novoformirane države različito su postupale. U Sloveniji je najviše zadržano od SFRJ modela, uz prilagođavanja evropskim standardima. Hrvatska je civilnu zaštitu najpre ukotvila u Ministarstvu odbrane, potom je prebačena u nadležnost MUP-a. Na kraju je zaključeno da se osnuje samostalna uprava koja je direktno odgovorna vladi.

Od 2017. i u Republici Srpskoj postoji samostalni Direktorat za civilnu upravu, s tim što u BiH za ova pitanja postoji koordinaciono telo na nivou države. I Makedonija ima nezavisnu Direkciju za civilnu zaštitu, dok je u Crnoj Gori CZ u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova. 

Profesor Jakovljević objašnjava da je model nezavisne direkcije ili agencije rešenje koje preporučuje Međunarodna organizacija civilne zaštite. Taj model su usvojile bivše socijalističke države, s izuzetkom Ruske Federacije, koja ima Ministarstvo za vanredne situacije.

– Kao član ekspertske radne grupe učestvovao sam u izradi Nacrta zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, koji je usvojen novembra 2018. Predložili smo da se i u Srbiji formira direkcija za vanredne situacije, nezavisna od MUP-a i direktno odgovorna vladi, s jasno definisanim budžetom, ciljevima i programom rada. Ali, Skupština ovaj predlog nije podržala. Tako je civilna zaštita ostala u MUP-u, kao organizaciona jedinica jednog glomaznog sistema koji ima svoje prioritete u domenu finansiranja. Ne kažem da se u sektor civilne zaštite ne ulaže, ali to nije dovoljno – zaključuje prof. dr Vladimir Jakovljević.

Uporište u Ženevskoj konvenciji

Na međunarodnom planu, civilna zaštita je uređena 10. juna 1977, na diplomatskoj konferenciji koju je sazvao Međunarodni komitet Crvenog krsta, uz angažovanje UN i švajcarske vlade. Tada su doneta dva dopunska protokola na Ženevsku konvenciju iz 1949. godine. 

Prvim protokolom, civilna zaštita je definisana kao humanitarna organizacija, navedeni su njeni zadaci, zaduženja i pravna zaštita. Tom prilikom je usvojen i internacionalni znak – plavi jednakokraki trougao na narandžastoj pozadini, s tim što države mogu da ga modifikuju dodavanjem nekog nacionalnog ornamenta.

Svetski dan civilne zaštite je 1. mart, a ovaj datum je ustanovljen 1990. odlukom Generalne skupštine Međunarodne organizacije civilne zaštite.


Komentari17
e5b0c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aca
Koliko mogu shvatiti nama, na ovim prostorima, ne preostaje ništa drugo nego da se pravi Nova Jugoslavija koja će se inicirati od obični ljudi i njihovih potreba za samoorganizovanjem u ovakvim i sličnim situacijama. Slovenci da razvijaju Gorsku službu, hrvati ronioce, Bosna vatrogasce za požare na otvorenom, Srbija epidemiologe i srodne grane medicine a Makedonija i C.G. logistiku. Slovencima treba dati rukovođenje!
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Основати Државну управу за ванредне околности, под чије окриље би требало ставити Хитну помоћ, Ватрогасну службу, Горску спасилачку службу, Грађанске ронилачке јединице и Епидемиолошку службу, којима би се по потреби прикључили и вирусолози. Само обједињене и уигране у редовним околностима, ове службе могу брзо одговорити на овакве прилике каква је ова сад (поплаве 2014. или земљотрес у Загребу од пре неки дан). Ништа није далеко и немогуће!
Dragan P
Civilna zaštita je služba koju svaka dobro organizovana država treba da ima. Posle pobede petooktobarske "demokratije" mnogo toga je uništeno, ali to je na žalost tužna sudbina nas Srba. Kad god se dese neke revolucionarne promene kao što je to bilo na primer 1945. i 2000. godine mi sve institucije sistema, zakone i pravni poredak rušimo do temelja i gradimo novo iz početka umesto da iz prethodnog sistema uzmemo sve ono što je dobro, a menjamo ono što ne valja. Zato i nemamo jake institucije.
Боро
Следећи чланак би могао бити о Здравственим задругама, после Првог светског рата основаним, а уништеним од стране Краља, врло брзо по настанку, пошто су успешно смањиле гомилу болести по Србији и КСХС, и на неки начин лекаре оставиле без посла!
задруге
Све до Другог светског рата при задругама на селу је постојао и здравствени фонд задругара, у који су сви солидарно уплаћивала мале своте, али довољљно да се оболелима помогне у невољи. То је укинуто после рата, тако да краљ између два рата није ништа укинуо.
Preporučujem 0
Боро
Да се допуним са Википедије: "....Здравствене задруге финансиране су из средстава прикупљаних од чланарине задругара и у просеку су обухватале 300 до 500 породица. Цена лекарског прегледа била је три до четири пута мања него у приватним ординацијама а лекови су куповани са попустом. Поред лечења становништва, здравствене задруге су се бавиле и превенцијом, подизањем здравствене свести и културе, сузбијањем заразних болести (вакцинација), посебно туберкулозе, заштитом мајки, мале и школске деце.
Preporučujem 6
marko markoviv
Što sad? Da li znamo što će biti za 2 sata ? Ne. Mi građani smo za sve odgovorni, jer toleriramo političare kakve smo izabrali, a većina ljudi uopće ne izlazi na izbore (u svoju korist su ih uvjerili da ništa ne mogu promjeniti). Razvoj demokracije je teška borba građana prema vlasti (Francuska revolucija!). Najbolji primjer stanja je da hrvatski i srpski kriminalci nikada nisu prekidali suradnju, niti /90-95., a naši političari bi u rat, osobito pred izbore. Građani svih zemalja, ujedinite se !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja