sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 24.03.2020. u 20:00 Milan Galović
21 godina od početka nato agresije

I 1999. je neprijatelj bio nevidljiv

Hiljade ljudi stradalo je pod bombama i u sukobima na Kosmetu. – Otpor u prvim danima rata podigao moral
Небо над Београдом у ноћи када је погођена рафинерија нафте у Панчеву (Фото EPA/Srdjan Suki)

Prošla je 21 godina otkako su se 24. marta 1999. godine, nešto pre 20 časova, u mnogim gradovima Srbije i Crne Gore oglasile sirene za vazdušnu opasnost. Bio je to početak agresije NATO-a koja će trajati 78 dana, za mnoge je to bio rat protiv nevidljivog protivnika jer je avijacija alijanse napadala se velikih visina izvodeći najsnažnije udare noću.

Dvadeset jednu godinu kasnije, godišnjicu ovog istorijskog događaja obeležavamo u ratu protiv takođe nevidljivog neprijatelja. Nije proglašeno ratno, ali jeste vanredno stanje, a agresor je virus korona, čiji bi se zvanični naziv kovid 19 lako mogao uklopiti u vojnu terminologiju. Ne gine se od bombi kao u agresiji NATO-a, ali su životi mnogih građana ugroženi. Nije potrebna vojna, ali jeste građanska mobilizacija da bi se ovaj neprijatelj porazio. Uz zdravstvene radnike, kao i 1999. godine, značajnu ulogu imaju policija i vojska.

Agresija NATO-a nije imala posledice samo po građane SR Jugoslavije, bio je to događaj koji je promenio svet. Mnogi se slažu da su Rusija i Kina tada shvatile šta bi ih moglo snaći – slučajno ili ne baš od tog perioda ove dve države su počele povratak na svetsku scenu kao velike sile sa snažnim armijama.

U vreme agresije NATO-a, u bombardovanju i žestokim sukobima na Kosovu, poginule su hiljade ljudi, stradalo je mnogo civila. Popisani su poginuli vojnici i policajci, njih oko hiljadu izgubilo je život u borbama protiv OVK 1998. i 1999. godine, kao i tokom napada avijacije NATO-a. Nedavno je još jednom najavljeno i popisivanje civilnih žrtava.

A do tog rata došlo je zbog eskalacije sukoba na Kosovu i Metohiji. Albanski separatizam postoji otkako je taj prostor vraćen u okrilje Srbije, odnosno Jugoslavije. Nedugo po okončanju rata u BiH i Hrvatskoj, u južnoj pokrajini pojavila se OVK, koja je od početka koristila terorističke metode, bombaške napade. Zatim se prešlo na zasede za policajce i i ubistva državnih činovnika.

Nasilje je eskaliralo početkom 1998. godine, godinu dana pre agresije NATO-a, i od tada to praktično postaju ratni okršaji. U leto te godine OVK je razbijena, na Kosmet dolaze međunarodni posmatrači, „verifikatori”, među kojima je bilo mnogo onih koji su praktično radili za OVK i NATO koji je već planirao intervenciju koju su još nazvali „humanitarnom”. Oni koji celom svetu drže lekcije o demokratiji i pravdi izvršili su teško kršenje međunarodnog prava podržavši i time rasplamsavši separatističku pobunu u jednoj zemlji.

Okršaj u selu Račak bio je, praktično, okidač za pokretanje agresije NATO-a koju je alijansa nazvala operacija „Saveznička snaga”.

Usledili su pregovori u Rambujeu, postavljeni tako da SR Jugoslavija ne može da pristane na ponuđene uslove. Tada je rat bio neizbežan.

Prvi udar alijanse bio je usmeren na RV i PVO Vojske Jugoslavije. Taj vid vojske trebalo je uništiti za tri dana, ali to se nije desilo ni do kraja rata. Odlučnost, hrabrost i inventivnost pilota, raketaša i drugih u prvim satima i danima rata podigla je moral vojsci i narodu. Štaviše, već četvrte ratne noći oboren je „nevidljivi” F-117A, ponos SAD, što je bio i ostao jedinstven vojni uspeh.

Istovremeno, Treća armija, a posebno Prištinski korpus, razbili su snage OVK na Kosmetu.

NATO je bombardovao infrastrukturu, uništeni su mnogi mostovi, a zbog navodnih grešaka stradali su stanovnici mnogih gradova. Iz komande alijanse ovi izgubljeni životi hladnokrvno su nazvani „kolateralnom štetom”.

Sredinom aprila počela je epska bitka na Košarama. Vojska Jugoslavije, na za odbranu neodgovarajućem terenu, u početku i brojčano nadjačana, uspela je da odbrani granicu na području pomenute karaule.

Dok tamo traju ogorčene borbe, nastavljaju se vazdušni udari po celoj Srbiji. Među stradalim civilima su i zaposleni RTS-a, što je bio ratni zločin bez presedana. Stradaju Aleksinac, Varvarin, Niš... Rakete pogađaju putničke vozove i autobuse. Napada se elektronergetski sistem, ali je ipak osposobljen. Bombardovana je i ambasada Kine u Beogradu, što izaziva bes u najmnogoljudnijoj zemlji sveta.

Dok rat bukti, pokreću se pregovori, uz posredovanje Martija Ahtisarija iz Finske i Viktora Černomirdina iz Rusije. Istovremeno, NATO u maju pokreće pokušaj kopnenog prodora, počinje bitka za Paštrik. Zahvaljujući herojskom otporu Vojske Jugoslavije, i ova ofanziva propada.

Prvih dana juna, paralelno sa pregovorima, vazdušni udari se intenziviraju. Na kraju, usvaja se mirovni plan čija je osnova Rezolucija SB UN 1244. Prethodno je potpisan Vojnotehnički sporazum kojim je regulisano povlačanje VJ i MUP-a Srbije iz pokrajine i ulazak snaga Kfora, predvođenih NATO-om. Poslednja bomba pala je 10. juna.

Odmah po okončanju bombardovanja, ruski vojnici, koji su bili deo mirovnih snaga u BiH, izvode legendarni marš na aerodrom u Prištini, zauzevši ga pre dolaska jedinica NATO-a. Ovaj događaj najavio je uspon jedne nove Rusije, a po njemu je, u umetničkoj verziji naravno, snimljen film „Balkanska međa”.

Kraj rata nije označio kraj stradanja Srba na Kosmetu, njih oko 200.000 je proterano, a mnogi su tog leta nastradali kao žrtve etnički motivisanog nasilja. Usledio je i pogrom 17. marta 2004. godine.

Ipak, dvadeset jednu godinu posle NATO agresije Rezolucija 1244 i Vojnotehnički sporazum su, u sasvim drugačijem svetu nego što je bio 1999. godine, i dalje na snazi. I najavljenom dijalogu Beograda i Prištine, samo privremeno potisnutog u drugi plan zbog pandemije virusa korona, trebalo bi i da budu osnova za izgradnju trajnog mira na tom području. 

Komentari12
139bf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mirko
@ljubo. a sto nebi mogli sa obe strane.. turcin to radi vec godina pa dobro mu ide.. a kosovo nije ti drzava...
Perica
Naslov je pravi! I te 1999 god bili smo suočeni sa nečim što liči na veoma, veoma, tešku bolest i zarazu. Tada smo se koliko- toliko odupreli zločincima. Vreme je slično, jer su bolesti slične a nama je poučeni prošlošću poznato šta treba učiniti:postići jedinstvo i slogu.
Milan Dorcolc
Deo neprijatelja je bio nevidljiv, a deo veoma vidljiv. Vidljivi su bili Milosevic i njegova naopaka druzina.
Mirko
Toni Bler je i danas glavni savetnik kao i 1999 u bombardovanju ,sta reci .
Dragoljub
Decki na Nevi nisu znali da je nevidljiv :)

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja