nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 25.03.2020. u 20:20 Katarina Đorđević

Dom je najmanje sigurno mesto za žrtve porodičnog nasilja

Svaka žena koja ima potrebu da bude smeštena u sigurnu žensku kuću mora da donese potvrdu da su ona i njena deca zdravi, a prvih 15 dana provešće u izolaciji
(Фото Пиксабеј)

Iako su sve sigurne ženske kuće u Beogradu pune žena i dece koja su u njima potražile spas u poslednji čas od nasilnika, njihovi rukovodioci poručuju da su vrata ovih kuća i dalje otvorena za žene koje strepe za svoj život. Kako u razgovoru za naš list poručuje saradnica Sigurne ženske kuće Ana Anđelković, sve žrtve nasilja mogu da se jave na telefon 062 304-560, koji je dostupan 24 časa dnevno i preko koga će dobiti sve informacije o proceduri smeštaja.

„Mi ćemo nastaviti da pružamo pomoć svima kojima je potrebna, ali smo u obavezi da zbog epidemije korone preduzmemo sve bezbednosne mere, a to znači da moramo da zaštitimo sve naše korisnice. Zbog toga smo doneli odluku da sve žene koje imaju potrebu da budu smeštene u Sigurnu žensku moraju da donesu potvrdu da su ona i njihova deca zdravi, a ova potvrda se izdaje od strane Ministarstva zdravlja. Osim toga, odlučili smo da sve žene i deca koju smeštamo u kuće prvih 15 dana provedu u izolaciji, kako ne bi zarazili naše štićenice koje se ovde nalaze već duže vreme. Od početka uvođenja vanrednog stanja nismo imali nijedan prijem, ali znamo da je novonastala situacija u kojoj su žene zatvorene skoro ceo dan sa nasilnikom veoma rizična po njihovu bezbednost. Svaki put kada je disfunkcionalna porodica na okupu, povećava se šansa za nastanak konflikta, upozorava Ana Anđelković.

Tanja Ignjatović, psiholog u Autonomnom ženskom centru ističe svojevrsni paradoks ove situacije – iako je za većinu osoba dom najbezbednije mesto na kome mogu biti za vreme epidemije korone, za žene koje žive u braku sa nasilnikom, dom je najmanje bezbedno mesto na kome mogu sada boraviti.

„Stručnjaci koji pružaju pomoć žrtvama znaju da je porodični dom mesto na kome su one najizloženije nasilju, a statistika takođe svedoči da je najveći broj žena ubijen u svojoj kući od strane najbližeg svog – muža, oca ili brata. Slučajevi u kojima su one ubijene ispred centra za socijalni rad ili na ulici su izuzeci koji potvrđuju pravilo – zbog toga mi opravdano strahujemo za bezbednost žena u ovoj vanrednoj situaciji. Sa druge strane, ohrabruje nas činjenica da su policija i sudilaštvo izdali saopštenje u kome se ističe u kojim će krivičnim i građanskim postupcima redovno postupati, a tu se nalazi i krivično delo nasilje u porodici. MUP je poslao obaveštenje svim ženama žrtvama nasilja da će biti zaštićene u ovoj situaciji i pozvao ih da prijave nasilnika”, kaže naša sagovornica.

Tanja Ignjatović naglašava da će ova vanredna situacija, po svemu sudeći, dugo potrajati i opravdano strahuje da će se u svim domovima, u kojima je agresija uobičajena moneta za komunikaciju, stanje pogoršavati.

„Svi smo nervozni, uplašeni i anksiozni, lako planemo na svoje ukućane, nerviraju nas sitnice, svađamo se oko daljinskog upravljača, vičemo jedni na druge bez potrebe – sve su to normalne reakcije na nenormalnu i kriznu situaciju sa kojom se do sada nismo suočili. Iako mnogi ovu stresnu situaciju porede sa bombardovanjem 1999. godine, ne treba zaboraviti da smo tada imali slobodu kretanja tokom velikog dela dana i nije nam bio stavljen embargo na druženje i socijalne konakte. Stručnjaci koji se bave bolestima zavisnosti strahuju da će doći do povećanja alkoholizma, a mi znamo da je alkohol mnogim nasilnicima „okidač” za agresiju. Agresorima koji kontrolišu sve ženine pokrete i kontakte ova situacija je kao naručena, jer je njihova žrtva sada zatvorena skoro 24 časa. Svim ženama koje postanu žrtve nasilja mi poručujemo da beže koliko ih noge nose. Za vreme policijskog časa važi zabrana kretanja, ali nije zabranjeno bežati od ugrožavajuće situacije, poručuje Tanja Ignjatović.

Zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da je porodično nasilje već poprimilo razmere epidemijske razmere, s obzirom da procene govore da svaka treća žena na planeti trpi fizičko, psihičko ili emocionalno nasilje i strahuju da će tokom epidemije korone doći do povećanja broja žrtava. U izveštaju SZO navodi se da je tokom vrhunca epidemije u Kini došlo do značajnog povećanja porodičnog nasilja, a slično iskustvo imaju i službe koje pružaju pomoć žrtvama u Americi. Magazin „Gardijan” izveštava da su stručnjaci koji pružaju pomoć preko tele apel linije u Portlandu izvestili o dvostrukom povećanju poziva od strane žena kojima muževi kontrolišu svaki korak i prete nasiljem.

Komentari0
b300b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja