utorak, 27.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 26.03.2020. u 17:00 Ivan Cvetković
U SUSRET 75-OGODIŠNjICI OSNIVANjA PARTIZANA (6)

Takvih više neće biti

Od prve do poslednje utakmice Saše Ilića za „crno-bele“ protekle su 23 godine (1996-2019), što je, i pored njegovih „izleta“ u inostrane klubove, neverovatan primer, pogotovo u sadašnje vreme, da neko toliko dugo igra za jedan klub
Изузетно добар осећај за игру: Саша Илић се лако ослобађао чувара (Фото: Н. Неговановић)

Nekada su sportisti čitavu svoju karijeru ili bar najveći njen deo, provodili u jednom klubu, tako da su i poistovećivani s njim. Danas, izuzev nekih slučajeva kod onih najbogatijih, na primer Barselona s Mesijem, ta pojava je gotovo iščezla. Evo, recimo, Kristijano Ronaldo: iz Sportinga u Mančester junajted, zatim u Real, pa onda u Juventus.

Saša Ilić je u ovom veku postao znamenje Partizana. Prošao je njegovu školu fudbala, u prvom timu se prvi put pojavio 26. oktobra 1996, a poslednji, kad je i prestao da igra, 19. maja 2019!? Za te 23 godine, istina, imao je „izlete“ u inostrane klubove (Selta, na „pozajmicu“, u proleće 2004, Galatasaraj 2005-2007, Red bul 2007-2010. s „prekomandom“ 2009. u Larisu), ali ostaće zapamćen kao epoha u istoriji „crno-belih“.

I ne samo po tome koliko je nosio njihov dres, nego i dokle je ostao na igralištu. Karijeru je završio u 42. godini!

Razdoblje između Mijatovićevog odlaska i Ilićevog izlaska na najveću scenu obeležila je generacija, najavljivana kao nove  Partizanove „bebe“, po primeru one koja je 1966. donela klubu hanibalovsku slavu. Kartaginski vojskovođa je došao pred vrata Rima, a oni pred tron Evrope.

Među tim „novim bebama“ bilo bi dostojnih da se po njima pamti jedno razdoblje u istoriji kluba kao po Stjepanu Bobeku (1945-1958), Vladimiru Kovačeviću (1958-1969. s prekidom od jedne sezone u Nantu), Momčilu Vukotiću (1968-1984. uz prekid od godinu dana u Bordou), Milku Đurovskom (1986-1990) i Predragu Mijatoviću (1990-1993), međutim, prerano su otišli.

Istina, ni Đurovski i Mijatović nisu večnost proveli u Partizanu, ali su došli već kao reprezentativci. Dakle, bili su to igrači, koji nisu morali da se bore za mesto u prvom timu. Dovedeni su kao velika pojačanja, što je i odredilo njihovu ulogu čim su prekoračili prag u Humskoj 1.

Partizanovim đacima, koji su u vreme kada se država raspadala još bili maloletni, tek je predstojalo dokazivanje. Od njih je najviše u karijeri postigao sadašnji trener Savo Milošević, ali igrajući za klubove u inostranstvu. Dragan Ćirić je bio najatraktivniji za publiku (ne bi ga Barselona uzela tek tako), Albert Nađ im je bio kapiten... Međutim, otisnuli su se u svet, pre nego što su mogli i da pomisle da s Partizanom urade nešto poput onih Matekalovih „beba“.

Saša Ilić je rođen 1977, a prvi put se odvojio od Partizana, na šest meseci, 2004 – u 27. godini. Milošević je 1995. otišao s 22, Nađ s isto toliko 1996,  Ćirić 1997. s 23. Nađ je, doduše imao i «drugo poluvreme» u Partizanu (2002-2007), ali njegovo mesto u timu ne lansira u orbitu. Ćirić se, takođe, ponovo obreo među «crno-bele», međutim vrlo kratko (sezona 2004/05).

Ilić je u prvom delu svoje karijere u Partizanu bio odličan u tandemu s Vladimirom Ivićem, svojim vršnjakom, koji je u klubu ostao do 2004.

O tome kakav je igrač bio Saša Ilić verovatno je izlišno da se posebno priča, jer je svima koji znaju da čitaju još u svežem sećanju kao fudbaler. Podsećanja radi svojim golom u finalu Kupa Jugoslavije 2001. protiv Crvene zvezde (1:0) doneo je Partizanu prvi trofej u ovom milenijumu, koji je on i primio, pošto je već tada bio kapiten.

Bio je kapiten prvog našeg tima, koji se plasirao u Ligu šampiona (2003/04). Igrao je i kad su se «crno-beli» drugi put probili u to najjače evropsko klupsko takmičenje (2010/11).

Poštovale su ga i pristalice drugih klubova u našoj zemlji. Čak i Zvezdini navijači. I ne samo oni. Da Ilić oproštajnu utakmicu ne bi odigrao pred praznim tribinama Fudbalski savez Srbije je preneo tu kaznu njegovom klubu na sledeću utakmicu, to jest za naredni šampionat.

U reprezentaciji je dogurao do 37 utakmica (2000-2008), od čega 17 kao član Partizana. Na svojoj jednoj jedinoj utakmici na svetskom prvenstvu (2006) bio je i strelac. Samo 16 puta je počeo utakmicu od početka, a na velikoj većini nije dočekao kraj na terenu.

Utisak je da nije iskorišćen njegov dar. U novije vreme prednost dajemo „ratnicima“, a ne „umetnicima“. Da se verovalo u njega možda je mogao da za našu reprezentaciju bude nešto slično onome što je Modrić za Hrvatsku.

Ko bi mogao da nastavi niz u Partizanu prekinut Ilićevim odlaskom? Kad se opraštao umesto njega je ušao Lazar Pavlović, ali više neće biti takvih kakav je bio Kapiten.

Kraj

Komentari1
1368a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tetak
Hvala na sjajnoj seriji tekstova. Zadovoljstvo je citati!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja