utorak, 22.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 26.03.2020. u 21:00 Aleksandar Miletić
IZ ISTORIJE OLIMPIJSKIH IGARA

Četiri puta bojkotovane, tri puta otkazane, jednom odložene

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) suočavao se sa mnogim izazovima u modernoj istoriji Igara (od 1896), ali su sada prvi put odložene. – I Adolfu Hitleru prećeno bojkotom 1936. godine
Наши кошаркаши су освојили злато на Олимпијским играма у Москви 1980, када се догодио трећи бојкот у историји највеће смотре спорта (Фото ОКС)

„Počinje da biva jasno da je došlo vreme za otkazivanje Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru 2016. Razlog je jednostavan: mlade žene ne mogu da putuju tamo bezbedno… Brazil je sada na prvoj liniji epidemije virusa zika koji prenose komarci. Organizovanje Igara na mestu žarišta zike, nešto što je Svetska zdravstvena organizacija označila kao „hitnu javno-zdravstvenu situaciju međunarodnog značaja”, bilo bi krajnje neodgovorno. Ko će ići u Rio posle pojave virusa zika? Neće mlade žene koje mogu da zatrudne i rizikuju da rode dete sa anomalijama. Neće ni seksualno aktivni muškarci koji rizikuju da bolest prenesu na partnera. Možda će otputovati sportisti, treneri i ostali članovi olimpijskih timova”…

Ovaj tekst u „Forbsu”, objavljen početkom februara 2016 (šest meseci uoči Igara u Riju), jasno govori o tome s kakvim su izazovom bili suočeni organizatori tog događaja. Najbolji španski košarkaš je Pau Gasol je tih dana izajvio da „razmatra mogućnost da zamrzne spermu”, dok je 19 sportista otkazalo učešće, uglavnom u golfu i tenisu (Raonić, Berdih, Halep, Pliškova…). Bilo je komentara da je virus bio samo izgovor nekima od njih da se ne pojave . Ipak, pokazalo se da zika nije bila pretnja Igrama i da su tokom njihovog trajanja na dnevnom redu među novinarima, sportistima i publikom bili samo sportski događaji.

Bojkotom prvi pretili Grci

Virus korona je, međutim, mnogo opasniji od zike, pa je primorao Međunarodni olimpijski komitet (MOK) na potez koji u modernoj istoriji igara (od 1896) nikada nije povukao: odlaganje Igara. Od vremena hladnog rata MOK se nije suočio sa ovako krupnim izazovom, a nije teško zaključiti šta sve sa sobom nosi „preseljenje u 2021. godinu” i koliko će trebati i mudrosti i snage i odricanja i novca da 32. letnje igre ostanu upamćene po dobru.

Igre su tek sa pojavom televizije na olimpijsku scenu (Rim 1960) počele da ulaze u svoju komercijalnu eru, ali su od prvog dana išle ruku pod ruku sa ucenama i bojkotima. Zapravo, sve je krenulo pretnjom Grčke (postojbina antičkih igara) da će bojkotovati Druge olimpijske igre u Parizu 1900, pozivajući se na „svoje pravo da bude stalni domaćin”. Grci, organizatori Prvih igara modernog doba (1896), uspeli su da privole i Amerikance za svoju akciju, pa je došlo do zajedničkog ultimatuma MOK-u. Međutim, ovaj napad je odbijen pa su obe zemlje učestvovale u Parizu.

Zbog Prvog svetskog rata, nisu održane Šeste olimpijske igre u Berlinu (1916), na Sedmim igrama u Antverpenu (1920) bilo je zabranjeno učešće zemljama koje su skrivile rat (Nemačka, Bugarska, Austrija, Mađarska, Turska), a Nemci su izopšteni i četiri godine kasnije u Parizu. Vrata su im opet otvorena u Amsterdamu 1928, međutim, tada je Kina odbila da dođe jer nije želela da učestvuje na takmičenju na kojem su dobrodošli predstavnici jedne agresorske zemlje - Japana (u to vreme besneo kinesko-japanski rat).

Odluku o domaćinu Jedanaestih igara (Berlin 1936), MOK je doneo na svom zasedanju u maju 1931, dve godine pre no što je vođa Nacional-socijalističke stranke Nemačke Adolf Hitler preuzeo vlast u svojstvu kancelara. Već tada bilo je nagoveštaja da će se domaćini oglušiti o olimpijsko geslo o ravnopravnosti sportista bez obzira na boju kože, nacionalnost ili veroispovest. U nemačkoj štampi počeli su da se objavljuju napisi da olimpijski tim Nemačke mora biti očišćen od Jevreja (sa mesta šefa Organizacionog komiteta smenjen Teodor Levald koji je imao jevrejske krvi), a ministar propagande Jozef Gebels je isticao da sport mora da služi za pripremu budućih ratnika.

Čak i kad je u predolimpijskoj godini (1935) firer potpisao „Nirnberško pravo”, MOK se nije odlučio da Nemcima oduzme Igre (takvih zahteva bilo iz celog sveta, pa i iz SAD), zato što je Hitler obećao da će „Nemačka poštovati olimpijska načela”... I pored svih apela, u Nemačkoj se pojavio tada rekordan broj zemalja (49). Među njima je bila i Jugoslavija, uprkos snažnim zahtevima naprednih sportista i intelektualaca da se Igre bojkotuju ili da se uopšte ne održe. Među potpisnicima Rezolucije (tekst objavljen u „Politici” 5. aprila 1936) koju je napisao Vladimir Dedijer, a odobrio Ivo Lola Ribar, bili su Aleksandar Tirnanić, Jovan Mikić, Milorad Arsenijević, Milutin Ivković, Đorđe Lojančić, Dragoš Stevanović, Gustav Lehner, Đorđe Vujadinović, Nikola Bošković, Vojin Božović i mnogi drugi. Međutim, već 10. aprila Jugoslovenski savet sportskih saveza obnaroduje da će Jugoslavija učestvovati na Olimpijskim igrama u Berlinu, ali u glavni grad Nemačke nisu otputovali svi sportisti (fudbaleri odbili da učestvuju).

Dvanaeste olimpijske igre (Tokio, odnosno Helsinki 1940) i trinaeste (London 1944) nisu održane zbog Drugog svetskog rata, a u Londonu 1948. nije bilo dozvoljeno učešće nemačkim i japanskim sportistima, zbog agresorske politike njihovih vlada.

Tri bojkota u nizu

Olimpijske igre u Melburnu 1956. ušle su u istoriju kao prve održane na južnoj hemisferi, ali i prve koje su iskusile bojkot. Egipat, Irak i Liban su odustali zbog Suecke krize, a Holandija, Španija i Švajcarska su povukle svoje sportiste zbog sovjetske intervencije u Mađarskoj.

Dvadeset prve igre u Montrealu 1976. suočile su sa velikim izazovom kada je tanzanijski predsednik Džulujus Njerere pozvao na bojkot, zato što je Kanada uvrstila na listu učesnika Novi Zeland čiji su ragbisti igrali mečeve u Južnoafričkoj Republici (izbačena sa olimpijske scene 1964, zbog aparthejda). Iako ragbi nije bio olimpijski sport, 22 afričke zemlje su odbile da učestvuju u Montrealu (prema nekim izvorima 29, verovatno zato što su neke države opozvale sportiste sa takmičenja, dok iz nekih zemalja nisu ni otputovali).

Vrhunac izazova MOK-a stigao je u narednim godinama, kada je došlo do velikog bojkota igara u Moskvi (1980) i Los Anđelesu (1984) koje su vodili jedni protiv drugih SAD i Sovjetski Savez. Prvi je bojkot poveo američki predsednik Džimi Karter, kao meru protiv Moskve zbog sovjetsko-avganistanskog rata (izbio krajem decembra 1979). Velika većina zemalja koje su se uključile u bojkot (ukupno 65) učinila je to pod uticajem SAD. Četiri godine kasnije usledio je „revanš”, pošto su Sovjeti poveli istu akciju protiv Los Anđelesa, međutim, samo 14 zemalja (Istočnog bloka) odbilo je da učestvuje (ali među njima čak 58 odsto osvajača zlatnih medalja u Montrealu 1976).

Na isteku osamdesetih godina prošlog veka, MOK se poslednji put suočio sa tako velikim političkim izazovima, zbog dobro poznatih okolnosti (pad Berlinskog zida, raspad Sovjetskog Saveza i Jugoslavije). Zato su, pored dolaska profesionalaca u Barselonu 1992, snažan pečat tim igrama dale i političke odluke. Srpski sportisti (tada kao SR Jugoslavija) na svojoj koži osetili su koliko su iznevereni olimpijski ideali, pošto im je zabranjeno da učestvuju u ekipnim sportovima.

Reč „odlaganje” ne postoji u ugovoru

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) potpisao je sa Organizacionim komitetom iz Tokija ugovor 2013. godine, prema kojem MOK ima pravo da oduzme Igre organizatoru ukoliko se one ne održe 2020. U tom ugovoru nema reči o odlaganju Igara, a MOK shodno svom statutu može da ih otkaže „u slučaju rata, građanskih nemira ili bojkota”, ili ukoliko se organizatori slože da je „bezbednost učesnika ugrožena iz bilo kog razloga”.

Domaćini letnjih olimpijskih igara

Broj     domaćin          godina            termin

I           Atina 1896    6-15. april

II          Pariz  1900    20. maj-28. oktobar

III        Sent Luis      1904    1. jul-23. novembar

IV        London           1908    27. april-31. oktobar

V         Stokholm        1912    5. maj-22. jul

VI        Berlin           1916    nisu održane

VII       Antverpen     1920    20. april-12. septembar

VIII      Pariz  1924    4. maj-27. jul

IX        Amsterdam     1928    17. maj-12. avgust

X         Los Anđeles   1932    30. jul-14. avgust

XI        Berlin            1936    1-16.avgust

XII      Tokio/Helsinki      1940    nisu održane

XIII     London           1944    nisu održane

XIV     London           1948    29. jul-14. avgust

XV       Helsinki       1952    19. jul-3. avgust

XVI     Melburn         1956    22. novembar-8. decembar (bojkot)

XVII    Rim     1960    25. avgust-11. septembar

XVIII   Tokio  1964    10-24. oktobar

XIX     Meksiko S.     1968    12-27. oktobar

XX       Minhen          1972    26. avgust-11. septembar

XXI     Montreal       1976    17. jul-1. avgust (bojkot)

XXII    Moskva           1980    19. jul-3. avgust (bojkot)

XXIII   Los Anđeles   1984    28. jul-12. avgust (bojkot)

XXIV   Seul    1988    17. septembar-2. oktobar

XXV    Barselona       1992    25. jul-9. avgust

XXVI   Atlanta          1996    19. jul-4. avgust

XXIII   Los Anđeles   1984    28. jul-12. avgust

XXIV   Seul    1988    17. septembar-2. oktobar

XXV    Barselona       1992    25. jul-9. avgust

XXVI   Atlanta          1996    19. jul-4. avgust

XXVII Sidnej            2000    15. septembar-1. oktobar

XXVIII            Atina 2004    13-29. avgust

XXIX   Peking            2008    8-24. avgust

XXX    London           2012    27. jul-12. avgust

XXXI   Rio      2016    5-21. avgust

XXXII Tokio          2020    ODLOŽENE (VIRUS KORONA)

Komentari2
d1ed6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Совјетско-авганистански рат?
Какав совјетско-авганистански рат? Совјетски савез није ратовао против Авганистана. Напротив, совјетска војска је у Авганистан дошла ПО ПОЗИВУ званичне владе Авганистана. Ратовала је против побуњеника/муџахедина/Ал Каиде (изабери један од синонима).
ah, da to su Ameri
Odavno Igre nisu samo sport već novac i politika.Kako se održavaju igre a Ameri u Avganistanu (i ne samo oni) i svet ćuti, pravi se da ne vidi (kao i 1999)?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja