subota, 04.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:54
INTERVJU: ALEKSIS GALPERIN, violinista

Umetnost nije samo ukras, ona životu daje smisao

Danas, u mojim uspomenama, to prvo putovanje u Beograd ličilo je na san: otkrivanje jedne zemlje, jednog grada, srpskog naroda i njegovih muzičara
Autor: Snežana Nikolajevićčetvrtak, 26.03.2020. u 20:00
(Фото Викимедија)

Ovog meseca trebalo je da bude održano 50. Međunarodno takmičenje Muzičke omladine, pripreme za njegovo jubilarno izdanje, posvećeno violončelu, bile su završene, ali je zbog pandemije virusa korona, odloženo za jesen. Uz ovaj vredan jubilej, Muzička omladina će izdati i monografiju o takmičenju.

Kroz sve ove decenije iskristalisala se jedna lepa praksa da se nekadašnji pobednici ovog takmičenja, sad već proslavljeni umetnici, pozovu u žiri. Tako je bilo i sa istaknutim francuskim violinistom Aleksisom Galperinom, pobednikom 1980. godine, koji je kasnije još dva puta bio član žirija u Beogradu. Danas je prisutan na svim svetskim podijumima, uvaženi je profesor Pariskog konzervatorijuma, povremeno komponuje, puno piše o muzici. Ovaj intervju, deo pomenute monografije, predstavljamo premijerno čitaocima „Politike”.

Razgovor sa Aleksisom Galperinom počeli smo upravo sećanjem na 1980. godinu i njegovu pobedu na takmičenju.

– Ne preterujem kad kažem da to ostaje jedno od mojih najsnažnijih sećanja iz mladosti, možda i u mojoj celoj karijeri – svedoči Galperin. – Danas, u mojim uspomenama, to prvo putovanje u Beograd ličilo je na san: otkrivanje jedne zemlje (tada je to još bila Jugoslavija), jednog grada, srpskog naroda i njegovih muzičara. Tri etape takmičenja, sa neverovatnim stresom i koncentracijom koji idu uz to, i tada, kada sam čuo da sam osvojio prvu nagradu... sve mi je izgledalo gotovo nerealno. Jedna slika ostaje verovatno zauvek: dan pre finala, posle večere, šetao sam jednim beogradskim parkom i odlučio sam da, kakav god da bude rezultat, sutrašnji dan bude najlepši u mom životu. I bio je! Jedan od dana koji ostaju nezaboravni.

Šta vam je značila prva nagrada i koliko je bila značajna za vašu karijeru?

Prva nagrada na jednom međunarodnom takmičenju – u to vreme Rusi su stalno pobeđivali – bila je veliki događaj za lično samopouzdanje, a proizvela je i neposredne praktične posledice: ponuđeno mi je, iznenada, mnogo koncerata u mnogim zemljama, u istočnoj i zapadnoj Evropi, ali i u Aziji. Mreža Svetske federacije Muzičke omladine bila je za mene fantastična prilika da steknem veliko iskustvo na podijumu. Tada sam sreo i velikog muzičara Aleksandra Pavlovića i s njim imao uspešne turneje u Srbiji, Francuskoj i Belgiji. Bio je osnivač i direktor BGO „Dušan Skovran” i značajna ličnost na takmičenju. Veliki umetnik, čudesni violinista i profesor, a pre svega čovek istinske mudrosti i velikodušnosti, postao mi je više od prijatelja; imao je veliki uticaj na mene u mladosti. Zaista sam voleo tog čoveka i ne mogu vam reći koliko sam naučio dok smo bili zajedno na turneji sa njegovim sjajnim orkestrom. Imali smo beskrajne razgovore o muzici, naravno, ali i o važnim temama kao što su Drugi svetski rat na Balkanu, strašna eksplozija u bivšoj Jugoslaviji posle Titove smrti

Koja ste dela iz programa 1980. zadržali na svom repertoaru?

Sva, pošto su mnoga spadala u klasični repertoar, posebno Bramsov koncert, koji sam svirao u finalu. Sa nežnošću se sećam i srpskog dela u programu „U planini” Miloja Milojevića, jedan divan, asocijativan komad, povremeno blizak francuskom impresionizmu.

Bili ste na Međunarodnom takmičenju Muzičke omladine i takmičar i član žirija. Kakve ste razlike primetili na i u samom takmičenju?

Tehnički nivo nikad ne prestaje da bude sve viši i viši. To ne znači da najbolji izvođači u prošlosti nisu imali visoku tehniku, već prosečni nivo danas neprestano raste. Evolucija koja, na žalost, ne ide uvek sa dobrim kulturnim nasleđem, što znači sa istinskim poznavanjem različitih muzičkih svetova.

Koliko je važno iskustvo takmičara za njegov kasniji rad u žiriju?

Najvažnija stvar za sve članove žirija je sećanje šta znači biti na podijumu, na drugoj strani. U mnogim slučajevima, primetio sam da stariji ljudi jednostavno na to zaboravljaju zato što su izgubili stvaran kontakt sa realnim sadržajem sviranja, pa ponekad mogu da budu nekorektni, sa pukim intelektualnim pristupom koji ne pomaže u sagledavanju svih aspekata izvođačkog čina. Sećam se jednog detalja: kada sam bio poslednji put u žiriju, Aleksandar Pavlović me je zamolio da sviram koncert na Kolarcu, tačno u sredini takmičenja. Nije potrebno da vam kažem da sam bio nervozan da izvodim – Tartinija i Paganinija, ako se dobro sećam – pred svojim kolegama i studentima. Ali sam osećao da to dugujem mladim violinistima koje sam ocenjivao i beogradskom takmičenju, koje mi je, pak, pružilo toliko mnogo u prošlosti.

Kakvo je vaše iskustvo u oblikovanju jednog mladog violiniste?

Predajem 40 godina i sada, na Pariskom konzervatorijumu, imam veliku odgovornost da vodim neke sjajne mlade virtuoze. Teško je dati jasnu definiciju svog sopstvenog metoda – akumulacija znanja, iskustva, ali i sećanja na značajne momente našeg umetničkog života, koji mogu imati stvarni uticaj na odnose sa mladim studentom. Moderna društva su sve više i više u vezi sa svetskom mrežom, a to ima pozitivne i negativne efekte. U sferi muzike to su stvari koje su, više ili manje, iste (neki tehnički principi, na primer) i novu realnost ne možemo ignorisati, kao ni široko otvaranje granica prostora i vremena. Sam repertoar istražuje prošlost više nego inače, kao i nove puteve moderne muzike. Kao pedagog vi morate da pomognete svakom studentu da nađe svoj sopstveni put, svoj glas i svoje mesto u muzičkom društvu; za mlade ljude to znači da budu sposobni da naprave izbor, umesto da se izgube u milionima informacija koje imamo kroz internet i međunarodnu razmenu.

Šta najviše cenite u izvođenju jednog mladog muzičara?

Sresti pravog umetnika. To je ono što našem svetu još treba, i treba sve više i više.

Bavite se povremeno komponovanjem i muzikološkim radom?

Komponovanjem se bavim povremeno i retko – za film i pozorište. Nikad nisam sebe smatrao kompozitorom. Muzikologija isto nije odgovarajući termin. Pisao sam o muzici, pretežno o violini i o muzici za violinu, bez pomisli i jednog jedinog sekunda da sam, kako bih rekao, naučnik. Uvek sam osećao želju da pišem o onome što radim kao violinista i pedagog i mislim da je to u vezi sa idejom vernosti zaostavštini, sećanju koje bi moglo da nestane i zbog toga moramo da ga prenesemo novim generacijama. Kombinacija aktivnosti i mišljenja – ne mogu poreći – deo je moje ličnosti, ali, još jednom ponavljam, ja sam daleko od toga da budem muzikolog!

Molim vas da nam na kraju ovog razgovora opišete svoje poimanje muzike i svoj odnos prema njoj.

Oprostite što sam malo pompezan, ali ja čvrsto verujem, kao i Dostojevski, da će lepota spasiti svet. I verujte mi, bilo je dirljivo deliti tu veru sa mnogim prijateljima iz raznih republika bivše Jugoslavije u najtamnijim danima rata, da umetnost nije samo ukras života, ona je nešto što životu daje puni smisao.


Komentari1
9c102
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miki Andrejevic
Bila mi je cast i zadovoljstvo da budem deo Organizacionog Odbora Medjunarodnog takmicenja Muzicke Omladine u to doba. Srdacni pozdrav Gospodinu Galperinu!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja