subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 27.03.2020. u 20:00 Marina Vulićević

Okultna društva u Srbiji između dva rata

Pandemija zaustavila seriju predavanja na Institutu za evropske studije, stoga Nemanja Radulović o svojoj temi govori za „Politiku”
Немања Радуловић (Фото: приватна архива)

Epidemija virusa korona zaustavila je mnoge događaje iz kulture, a među njima i seriju predavanja o popularnoj kulturi na Institutu za evropske studije, gde je prof. dr Nemanja Radulović, sa Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, trebalo da govori o okultnim društvima u Srbiji između dva rata. Budući da predaje narodnu književnost, a bavi se komparativistikom u oblasti narodnih bajki, legendi, kao i proučavanjem ezoterizma, ovo predavanje bilo bi zanimljivi sažetak iz nekih od područja kojima vlada.

Isidora Sekulić i Maga Magazinović imale su prilike da slušaju Rudolfa Štajnera, austrijskog filozofa, arhitektu, ekonomistu, poznavaoca ezoterijskih učenja, osnivača Antropozofskog društva 

U ovom razgovoru on ukazuje na činjenicu da je kod nas još pre Prvog svetskog rata postojao interes za spiritizam, ali da su kontakti sa drugim, većim grupama bili individualni, i da su ih negovali poznati intelektualci. Tako su Isidora Sekulić i Maga Magazinović imale prilike da slušaju Rudolfa Štajnera, austrijskog filozofa, arhitektu, ekonomistu, poznavaoca ezoterijskih učenja, osnivača Antropozofskog društva.

– U seriji „Senke nad Balkanom” mogli smo da vidimo kako u Beogradu deluje okultna nemačka organizacija Tula. Mnogi su se verovatno pitali koliko je to fikcija, a koliko odgovara stvarnosti. Tula nije delovala u Beogradu (niti je, kad smo kod toga, bila baš onakva i onako uticajna kako joj se pripisuje u popularnoj kulturi), ali jesu delovale druge grupe koje možemo odrediti kao ezoterične. Nakon 1918. godine, ova scena se širi, pa pored spiritizma, u novoj državi počinju s delovanjem teozofsko i antropozofsko društvo – naglašava dr Radulović, dodajući:

– Ovo prvo društvo imalo je više pripadnika u Hrvatskoj i Sloveniji, ali je jedna loža delovala i u Beogradu. Centar antropozofa bio je u Beogradu. Među slobodnim zidarima tog doba mogu se razlikovati dve struje, jedna više racionalistička i druga naklonjenija ezoterizmu. Prva je bila snažnija u Beogradu, druga u Zagrebu, ali je i u Beogradu bilo masona zainteresovanih za ove teme. Jedni su smatrali da masonerija potiče iz drevnih misterija, dok su ih drugi kritikovali upravo zbog naklonosti ezoterizmu.

Nemanja Radulović, pored ovih grupa koje jesu bile ezoteričnog karaktera, ali ne i tajne, naglašava postojanje i pravih tajnih ezoteričnih društava.

– Jedno je ogranak francuskog Polarnog bratstva, koje je smatralo da putem nekog numerološkog metoda ima astralni kontakt sa Tibetom; oni su imali ogranke i u drugim zemljama, pa i u Beogradu. Dalje, postojala je jaka okultna struja unutar ruske emigracije. Izgleda da je bila zastupljena i jedna grupa koja se bavila ritualnom magijom. Interesantan je slučaj Nikolaja Reriha. Poznati slikar je imao kontakt sa beogradskom sredinom, uključujući kralja Aleksandra koji ga je zvao u neku vrstu umetničko-istraživačke ekspedicije. Poslao je trideset slika za Narodni muzej (od toga je ostalo sedam, a i njih uskoro gubimo), kao i jednu za kralja, za koju ne znamo gde je. Ali među emigrantima je postojao uži krug sledbenika rerihovskog tajnog učenja. Izdavali su časopis „Okultizam i joga”, koji je bio najdugovečniji ruski emigrantski časopis posvećen ovoj oblasti (posle se preselio u Južnu Ameriku). Primali su poruke od Jelene Rerih koja je navodno bila u medijumskom kontaktu sa tibetanskim učiteljima – objašnjava dr Radulović, napominjući da su Rusi imali i zasebnu teozofsku ložu, nezavisnu od jugoslovenskog društva. Jelena Rerih je, kako zapaža, poučavala o astralnom telu, meditacijama, čakrama i sličnom.

Među srpskim sledbenicima ovog društva naš sagovornik navodi Pavla Radosavljevića, pedagoga i psihologa na Univerzitetu u Njujorku, koji s Rerihom razmenjuje pisma, gde mu se obraća kao kosmičkom i slovenskom učitelju, a pored ovih grupa kao aktivnih daje primer novih religijskih pokreta, kao što je bahajska religija, kojoj je bio naklonjen Bogdan Popović.

– Možemo reći da je postojao ceo jedan ezoterični milje u kom srećemo i neka poznata imena. Ksenija Atanasijević bila je i članica Teozofskog društva i Bratstva polarnika. Beogradski antropozofi imali su tvrdo jezgro matematičara, među kojima su bili: Miloš Radojčić, Jovan Karamata, Stanimir Fempl – profesori univerziteta, dvojica kasnije i akademici. Vojislav Kujundžić, pokretač krematističkog pokreta kod nas, osnivač „Ognja” koji i danas deluje, bio je i mason i teozof, predsednik beogradske teozofske lože „Istok”. Više teozofa iz Kujundžićeve lože bili su i krematisti, kao što su i mnogi beogradski masoni bili članovi „Ognja”. Inače je u Zagrebu postojala i neregularna mešana (muško-ženska) masonska obedijencija, čije su članice bile i teozofkinje i kao takve bile su u dodiru s Kujundžićem, koji je bio u regularnoj masoneriji. Pomenimo da su beogradski slobodni zidari bili u kontaktu i sa Alfonsom Muhom, velikim majstorom čehoslovačke masonerije, teozofom, predsednikom češkog Rerihovog društva – zapaža dr Nemanja Radulović, koji smatra da je i ezoterizam jedan od aspekata domaće kulturne istorije, da, kada ga uključimo u naše sagledavanje, kulturna istorija nam se ukazuje u novom svetlu.

– Intelektualci o kojima je reč otkrivaju se na nov način u svom suočavanju sa modernim dobom. Međutim, teozofi i antropozofi, kao i krug intelektualaca blizak idejama Dimitrija Mitrinovića, bili su istovremeno zainteresovani za pitanja uloge Slovena u istoriji i na neki način su spajali mitologiju teozofije i antropozofije sa slovenskim mesijanizmom. Odnosno, unosili su domaće elemente u internacionalni pokret. U vremenskom kontekstu o kom govorimo to treba razumeti i na fonu nastanka nove države i varijanata ideja jugoslovenstva. Tu ponovo vidimo da nije reč o nekim marginalnim grupama okrenutim natprirodnom već o ljudima koji su zaokupljeni pitanjem savremenog identiteta i nude svoju verziju odgovora – zaključuje dr Nemanja Radulović koji podseća i na to da su pomenuti pokreti uključivali Istok i jednu imaginarnu Indiju, kao privilegovano mesto na koje su projektovali svoje ideje, i gde se Ksenija Atanasijević poziva na reinkarnaciju i na Budu, njoj bliska pesnikinja Jela Spiridonović-Savić takođe ima motive reinkarnacije u poeziji, a mitrinovićevci, kao i Rerih, spajaju slovenski mesijanizam sa idealizovanom Indijom.

Komentari4
aa276
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zoran stokic
Ne postoje "prečice" u civilizovan život! Nama su već od srednjeg veka nedostajali empirijisko-racionalni misaoni instrumenti, kauzalno zaključivanje kao sredstvo, kao nit-vodilja u posmatranju sveta oko nas, kao i u donošenju političkih i drugih odluka. To prikrivanje, to „nečinjenje“ da se izgubljeno nadoknadi vodi Srbiju putem daljeg državnog i duhovnog zaostajanja. I. Sekulić je ipak bila empirijisko-racionalni mislilac.
Mile
Interesantan clanak. Jos bi bilo interesantnije napisati o okultnim drustvima u Srbiji u poslednjih tridesetak godina.
Ivan Likar
To nije tačno!Neki opasni ljudi imaju opasne ideje.Bez obzira na preuveličavanje,postoje opasni ljudi,koji su uticajni.Oni čak za sebe možda misle da su dobronamerni.Neću da se raspravljam o malograđanima koji misle da su svi zamlate.Dobro,neka su i zamlate,neka su i otkačene zamlate,ali imajte u vidu da nisu svi frizerke,koje uobražavaju da su realne(?!),već da su neki ljudi,koji sebe smatraju za elitu,pri sve tome otuđeni od svakodnevice,opasni.
Бранислав Станојловић
Баш нас брига! Увек има откачењака.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja