Splavovi na Savi i Dunavu postali su brend i znamenitost Beograda, istakao je juče Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta, i zato supredstavnici grada odlučili da ih urede i za septembar raspišu konkurs za dodelu mesta na koja će ih rasporediti. Njihov izgled i raspored biće određen planom za postavljanje plovnih objekata i, prema Bobićevim najavama, biće to prvi put da se „diskoteke i kafići na vodi” planski rasporede, jer dosad su, kako kaže, „splavovi pravljeni gde i kako kome padne na pamet”.
Stručnjaci iz Urbanističkog zavoda Beograda još pre godinu dana napravili su plan rasporeda plovnih objekata u gradu, ali zbog nekih tehničkih izmena, geodetskih premeravanja, kaže Bobić, on još nije sproveden.
– Sada je sve spremno za raspodelu mesta za objekte na rekama. Prvobitno je planirano da to učinimo pre mesec dana, ali smo zaključili da nije pogodan trenutak za to jer je sezona posete „kafićima na vodi”u jeku. Dodelu lokacija pomerili smo za septembar i to će uraditi nova vlast koja se formira u gradu – naglašava Bobić.
Urbanistički zavod je plan napravio uz konsultacije sa Lučkom kapetanijom i „Plovputem”. Njim je predviđeno da na gradskim rekama bude postavljeno blizu 300 restorana-splavova, marina i sportskih objekata. Prema Bobićevim rečima, od 116 splavova koji trenutno rade, samo njih dvadesetak ima plovne dozvole koje im dodeljuje Lučka kapetanija. Ta dozvola, koja je ustvari i dokaz da splav ispunjava bezbednosne uslove, biće ključni dokument u obimnoj dokumentaciji koju će ukoliko žele dozvolu za otvaranje objekta na reci gazde morati da pribave.
– Siguran sam da su splavovi sa plovnom dozvolom bezbedni, a za ostale ne mogu da garantujem. Na njima se okupi nekoliko stotina sugrađana, a da pri tom dosad nijedan nije potonuo, nadam se da gazde brinu o tome. Bitno je da su tvorci plana vodili računa o bezbednosti ali i ekološkom aspektu i da će biti određeno ko je nadležan da čisti vodu oko splavova i gde će se izlivati otpadne vode sa njih – ističe Bobić.
Nadam se da ćemo se sa sprovođenjem plana bar delimično približiti Amsterdamu i Barseloni gde sam se i lično sam uverio u strogost propisa o postavljanju i održavanju plovnih objekata.
– Pokušaćemo da pooštrimo pravilnike, ali Beograd je ovo, naši ljudi će da se snađu i opet urade nešto na svoju ruku. Pored izgleda splavova, pravilnik propisuje i kolika će biti razdaljina između njih. To je veoma bitno za bezbednost posetilaca i priodlučivanju o tome biće poštovano mišljenje Požarne komande grada Beograda. Stalno idem na splavove u okolini Brankovog mosta i čujem kako ljudi iz raznih profesija komentarišu da neki naružuju izgled reka i da bi trebalo da budu uklonjeni. Očigledno je da arhitekte i dizajneri nisu ni prošli pored njih dok su pravljeni, a kamoli da su ih projektovali – naglašava Bobić.
Istakao je da će na lepši izgledrekauticati i to što je osnovano novo gradsko preduzeće „Beograd vode”, koje će brinuti o održavanju rečnih tokova i priobalja i preuzeti taj deo delatnosti od Sekretarijata za komunalne i stambene poslove. Siguran je da će prilikom pooštravanja propisa delovati i zakoni tržišta, tako da će posetioci radije posećivati uredne i skladno sagrađene splavove, pa će gazde onih ruiniranih biti prinuđene da ih zatvore.
Olupine splavova i napušteni šleperi postaće uskoro prošlost jer će u skladu sa ovim planom biti napravljeno i groblje splavova na dve lokacije, na Savi i Dunavu, na koje će biti odvlačena oštećena i potopljena plovila.
