Domaćinstva u Srbiji su za nepune tri nedelje potrošila dve milijarde dinara na kupovinu zaliha u strahu od epidemije. Zbog rasta potrošnje od 20 odsto, svoje tržišno učešće najviše su uvećali veliki trgovinski lanci. Udeo malih radnji je opao. U Srbiji se za vreme pandemije najviše kupuju brašno, šećer i toalet-papir, a najbrojniji kupci su mahom starija domaćinstva, saopštila je kompanija „GfK”, koja se bavi istraživanjem tržišta, a prenosi Agrosmart.

Na listi najtraženijih proizvoda u protekle tri nedelje našli su se i smrznuto povrće, konzervirana tunjevina, jaja, testenine, smrznuto pecivo i ulje. U istraživanju su analizirana 32 miliona kupovina obavljenih u periodu od 24. februara do 15. marta, kada su domaćinstva potrošila dve milijarde dinara. Vodeći trgovinski lanci u Srbiji povećali su svoja tržišna učešća u ove tri nedelje, uz rast potrošnje domaćinstava od 20 odsto.

Kupci su najviše novca trošili u hipermarketima, diskontnim lancima i supermarketima. Za to vreme male lokalne radnje i pijace nisu zabeležile značajniji porast, tako da je njihovo tržišno učešće opalo. Istraživanje „GfK” je pokazalo i da se učešće artikala kupljenih na promociji umanjilo. Takođe, mlađa domaćinstva i ona s većom kupovnom moći nisu pribegavala kupovini zaliha ni približno onoliko koliko su to činila starija domaćinstva, kao i ona s manjom kupovnom moći. Kupci iz Beograda i Vojvodine su nešto više trošili na zalihe nego domaćinstva u istočnoj i južnoj Srbiji. Tokom anketiranja domaćinstava pokazalo se da je 26 odsto njih reklo da je veoma zabrinuto zbog epidemije.

Kako se javljala potreba za izolacijom širom sveta, milioni kupaca shvatili su to kao poziv da se snabdeju svim mogućim namirnicama kako bi dane što mirnije provodili u svojim domovima. Scene iz apokaliptičnih filmova postale su realnost, a takozvani preperi (ljudi koji se spremaju godinama za ovakav scenario) konačno su dočekali svojih pet minuta. Potpuno spremni za epidemiju. Mnogi supermarketi su za kratko vreme opustošeni, a šta je bio najprodavaniji proizvod i oko čega su se kupci otimali ipak zavisi od zemlje do zemlje, jer su preduslovi za preživljavanje ipak različiti. Potpuno neočekivano, na listi najprodavanijih proizvoda u SAD, mnogim evropskim zemljama i Izraelu bio je toalet-papir koji je praktično nestao s polica. Talas neograničenih nabavki toalet-papira zahvatio je i Skandinaviju. U Švedskoj je, recimo, zavladala nestašica ovog proizvoda, ali je ubrusa bilo u neograničenim količinama.

Ovakva pojava nije bila jasna čak i najvećem proizvođaču higijenskih potrepština u Švedskoj, koji je potrošače javno upitao da li oni misle da je kovid 19 crevna bolest. U zemljama koje su među prvima proglašene žarištima najviše su se tražila dezinfekciona sredstva i maske, kao i u ostatku sveta. Kada je reč o Špancima, pre nego što se epidemija zahuktala, najpre je nestalo vina, a prodavale su se i testenine i sredstva za higijenu. Turcima hrana nije bila na prvom mestu, najpre je došlo do nestašice njihove najprodavanije kolonjske vode koja se tradicionalno služila i gostima koji su posećivali ovu zemlju. Ona se koristi za osvežavanje ruku tokom putovanja, a s obzirom na to da u sastavu ima 80 odsto alkohola, mnogi su je kupovali da bi je koristili umesto dezinfekcionog sredstva. U Holandiji su imali drugačije prioritete. Kako su se zatvarali kafići, a i sve ostale radnje, mnogi su požurili da se obezbede dovoljnim količinama marihuane koja se u ovoj zemlji može nabaviti u legalnoj prodaji. Ni kupci u SAD nisu odoleli, iako ih je predsednik Donald Tramp uporno pozivao da se suzdrže od velikih kupovina, jer „razloga za brigu nema”, većina ga nije poslušala. Najupečatljivije slike opustošenih trgovina stigle su baš s ovog tržišta. Amerikance očigledno niko nije mogao pokolebati da poharaju police s konzerviranom hranom, toalet-papirom, ali i vodom i mesom, koji su na samom vrhu najprodavanijih artikala.

Na sreću, slike praznih polica u prodavnicama oružja nismo viđali u Evropi, ali u SAD to je bilo sasvim normalno. Mnogi od njih su virus korona odlučili da dočekaju naoružani do zuba, a najnoviji podaci s tržišta su pokazali da je prodaja oružja i municije porasla za 300 odsto. Skandinavci su se, osim higijenskim sredstvima, snabdevali i lekovima protiv bolova, za skidanje temperature, ali i insulinom. Na Balkanu je nešto drugačija priča. Bugari su ispraznili police s pomorandžama i drugim vrstama citrusa i svim izvorima vitamina Ce. Poslednji su u nabavke krenuli Nemci. Tamošnji vodeći trgovci su na početku ove zdravstvene krize izveštavali da rasta prodaje nema i da je situacija mirna, međutim, sve se ubrzo promenilo pa je porasla potrošnja posebno konzerviranih i namirnica s dužim rokom trajanja, testenine i dezinfekcionih sredstava.