ponedeljak, 01.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 29.03.2020. u 22:00 Marija Brakočević

Povratnici troše i čekaju da sve prođe

Zbog povratka oko 300.000 građana poslednje tri nedelje u Srbiju zasad ne treba očekivati preveliki pritisak na evidenciju nezaposlenih
(Фото Небојша Марјановић)

U poslednjih deset godina spisak nezaposlenih u Srbiji, prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), smanjen je za bezmalo 300.000, o čemu svedoče i podaci – bez radne knjižice 2010. bilo je oko 767.000 ljudi, a u februaru ove godine oko 514.000. Ovih dana u zemlju je, kako je nedavno obznanio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ušlo više od 300.000 ljudi, čime bi se broj potencijalno nezaposlenih mogao vratiti na nivo od pre deset godina, ako je verovati samo brojkama. Stoga se nameće pitanje da li će se svi ti povratnici zapravo naći na teretu države. Hoće li biro rada zbog toga trpeti veći pritisak jer će se u tom smislu povećavati i broj novoprijavljenih građana na evidenciji, hoće li nove prilike usloviti povećanje stope nezaposlenosti u zemlji koja je inače donedavno bila na rekordno niskom nivou od 9,5 odsto?

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ne vidi problem u tome što će se određeni broj ljudi koji su stigli nedavno u Srbiju prijaviti na biro rada, smatrajući da značajan broj njih ipak to neće uraditi.

– Neki očekuju da će ovde biti mesec-dva i da će se vratiti odakle su došli. Oni pesimističniji će ipak razmišljati da li da se prijave na evidenciju, ali to se neće desiti baš uskoro, možda tek za dve-tri nedelje. Ipak, oni ne mogu da se nadaju da će dobiti posao u ovoj krizi jer u Srbiji ionako ima dosta ljudi koji rade na privremeno-povremenim poslovima, na određeno ili lizing, a i oni ostaju bez posla. Zbog svega toga na biro rada ne treba očekivati neki preveliki pritisak, pogotovo ako pridošlice ne mogu da ostvare neke privilegije u kratkom roku – objašnjava Savić i dodaje da se inače dobar deo ljudi prijavljuje na biro samo da bi ostvario, recimo, pravo na markicu za prevoz. U ovom trenutku moguće novajlije ne mogu da računaju na takvu vrstu pomoći – ističe Savić, jer im takva pomoć ne znači ništa kada u Srbiji nema javnog prevoza.

Usled globalne krize u svetu, stopa nezaposlenosti će svakako da raste bez obzira na činjenicu da je toliki broj građana ušao u Srbiju u poslednje vreme. Prema njegovom mišljenju, lošije vreme za našu zemlju tek dolazi.

– Danas živimo od starih navika, od zaliha hrane, novca koji smo zaradili, ranije štednje… Krckamo ono što smo dosad stvorili, a ljudi nigde ne idu, ne troše previše i zadovoljavajući osnovne potrebe. Ali, kako sada stvari stoje, ne predstoje nam ružičasta vremena – dodaje on.

Da li postoji ikakva prednost za Srbiju od toga što je u zemlju od 5. marta došlo toliko ljudi?

– Među njima tek mali, samo određeni broj ljudi ima visoke kvalifikacije. Uglavnom su to ljudi s nikakvim ili veoma niskim stručnostima, većina njih tamo negde živela je radeći na privremeno-povremenim poslovima, imali su niža primanja… Nisu to ljudi koji su važni poslodavcima u tim zemljama, pa neće Nemci tek tako olako da puste kvalifikovanu radnu snagu iz svoje zemlje. Pođite od sebe, da ste vlasnik preduzeća, da li biste dali otkaz nekom ko je vrsni radnik? Ne, ne biste, naravno. U nezavidnom položaju su dakle samo oni s najnižim kvalifikacijama, a takvi radnici su i našim poslodavcima najmanje potrebni, a ionako mogu da ih pronađu u svakom trenutku. To je zakon tržišta rada – ističe Savić.

U Centru za ekonomska istraživanja Beograda smatraju da je važno proceniti koji je profil stručne spreme ljudi koji su ušli nedavno u Srbiju i njihovih zanimanja, da bi uopšte moglo da se govori o tome jesu li potrebni Srbiji ili su joj pretnja. Nikola Korbar, direktor centra, smatra da je važno naznačiti da su se ti ljudi navikli na tamošnja primanja koja se drastično razlikuju od naših, tako da on ne očekuje da se pridošlice preterano zadrže u Srbiji.

– Mislim da se neće u toj meri prijavljivati na evidenciju NSZ-a, ali porast broja nezaposlenih svakako možemo da očekujemo. To pre svega zavisi od dužine krize. Ako se sve bude stišalo do kraja aprila, eventualno početka maja, kako se zasad najavljuje, mislim da neće veliki broj ljudi od tih 300.000 da se prijavi na biro. Ali, ako se kriza produži, onda nas očekuje takav scenario – smatra Korbar.

Ipak, svi ti građani verovatno očekuju da mogu da ostvare nekakve benefite od sistema, ukoliko su već ostali bez posla i zarade. Korbar ističe da ti ljudi ipak ne mogu da očekuju nekakvu korist od same prijave na biro rada. I u NSZ-u takođe podsećaju da pravo na naknadu ima samo zaposleni na neodređeno vreme koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i osoba koja po osnovu ugovora obavljala privremene i povremene poslove.

– Biro će svakako imati neku veću aktivnost, nego pre njihovog povratka u zemlju, ali je pitanje kakva će posle krize biti ekonomija tih država iz kojih su se naši ljudi vratili. Većina njih radi u privatnom sektoru koji sada trpi velike udarce. Treba da sagledamo kako će se Evropa oporavljati od ove krize i kolika će biti njena potreba za stranom radnom snagom. I pored svega, ne vidim što bi ulazak tih ljudi u Srbiju bio problem jer 300.000 građana više u zemlji može samo da znači povećanje tražnje za određenim proizvodima, tako da će lokalne ekonomije imati od njih koliki-toliki benefit. Ipak ti ljudi moraju da jedu, obuku se... Treba da plate da bi zadovoljili svoje potrebe, a oni su sa sobom doneli i novac koji su zaradili van granica naše zemlje – napominje Korbar.

Komentari3
6a0dd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Деда Звонце
За све оно што би у Србији требало обновити и изградити мало је и милион радника.
vladimir
Kao i posle svake sahrane. Dođu, izjave saučešće i odoše nazad.
nikola andric
Retko sam video avako haotican clanak u Politici. Zar nismo prvo imali program za povratak nasih gradjana iz inostranstva? Zar nismo predvidjali propast Srbije zbog zbog nataliteta u kombinaciji sa napustanjem Srbije? Trista hiljada Srba se ne vracaju tek tako. Ali razlozi se ne pominju. Nagadjanja su znak ne znanja ili neupucenosti. Da li je strah od virusa , gubljenja zaposlenja ili ljubav prema domovini razlog za vracanje. Da li je strah (ne) zaposlenih Srba od ''strane konkurencije'' razlog

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja