utorak, 26.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49

Srpski ornamenti u Parizu

U međuratnom periodu umetnik Dušan Janković kreirao je unikatne modele i bavio se primenjenom umetnošću u Parizu. – U Muzeju čoveka nalazi se kolekcija narodne umetnosti Balkana koju je sakupila njegova supruga Kolet, Francuskinja
Autor: Mirjana Sretenovićnedelja, 29.03.2020. u 20:00
Амадео Модиљани, портрет Душана Јанковића, Париз, 1917. (Фото МПУ)

Jedanaesti pariski arondisman, avenija Filipa Ogista 126. Tu je bio Atelje umetničke mode „Kolet Janković” gde su početkom 20. veka navraćali kupci da naruče unikatne haljine, žakete, sakoe, mantile i šalove. Originalni dekorativni motivi, inspirisani jugoslovenskom narodnom umetnošću, ručno preneti na tkaninu, činili su kreacije Dušana Jankovića (1894–1950) zapaženim među probirljivom svetskom klijentelom.

Atelje se od 1926. do 1932. nalazio u stanu ovog umetnika i supruge Kolet Roaje, Francuskinje koju je upoznao u Parizu u koji je došao 1916. nakon što je napustio studije arhitekture u Beogradu i tokom Velikog rata sa našom vojskom prešao preko Albanije. Na pariskoj Nacionalnoj školi za dekorativne umetnosti završio je studije slikarstva.

– Janković je ponovo u Beogradu 1923. kada učestvuje u pripremama za umetnički bal „Hiljadu i druga noć”. Njegova avangardna afro-kubistička rešenja enterijera bifea hotela „Kasina”, plakata, zaglavlja satiričnog lista „Ponoć” i kostima dopali su se Beograđanima modernog duha – kaže istoričarka umetnosti Bojana Popović koja je o Jankoviću nedavno održala predavanje u Biblioteci grada Beograda.

Naš umetnik je naglašavao da „danas kreira modu za ceo svet samo Pariz a u Parizu samo nekoliko njih”. Izrađivao je modele jednostavnog kroja s lepršavim detaljima poput okovratnika kragni i karnera, mahom od skupocenih materijala, žoržeta, muslina, svile, satena, pamučnog i svilenog somota u boji peska i slonove kosti.

– Svečane haljine iz njegovog ateljea ukrašene su stotinama sitnih perlica i veštačkih dragulja, što ih je činilo drugačijim u odnosu na one iz pariskog izobilja. Izrađivali su ih saradnici veliki broj sati posvećeni minucioznom ručnom ili mašinskom radu – navodi Bojana Popović.

Na odeći koju je naš umetnik kreirao, dodaje, najzastupljeniji su stilizovani cvetovi, inače i najčešći motiv na tkaninama u ar deko stilu: ruže, božuri, krinovi. Na nacrtu za šal iz 1927, a ručno oslikani šalovi su tada bili na ceni, prikazao je papagaje, drag motiv ar deko umetnika. Na ešarpe je dodavao ornamente nalik prirodnim fenomenom kao što je struktura minerala ili arabesku koju pravi dim upaljene cigarete, i to u nijansama tirkiznoplave, ljubičaste, crne i žute.

Osavremenjavao je tradiciju stvarajući ukrase s motivima sa ženskih pregača i seljačkih pokrovaca koji se u njegovom, niškom kraju nazivaju šarenicama. Modele je potpisivao, kao i haljine, a samo jedan nacrt za desen ešarpe ima ćiriličnu signaturu ovog umetnika.

Nacrti za haljinu i sako, D. Janković, Pariz, 1926–1928. (Foto MPU)

Sarađivao je sa modnim kućama, kreirajući tada moderne prsluk haljine, a radio je i na uređenju enterijera. Nažalost, njegov atelje nije prebrodio ekonomsku krizu i umetnik se u pismima žalio da više nema nijednu porudžbinu.

– Interesovanje za narodnu umetnost preneo je na suprugu koja je decenijama sakupljala dela narodne umetnosti Balkana i kolekciju od 6.000 predmeta poklonila je pariskom Muzeju čoveka, koja se čuva u legatu Jankovića.

U oblasti arhitekture izveo je vilu De Fažovih 1934. u Sen Kluu, blizu Pariza, omiljenom mestu aristokratije. U Srpskom pariskom ateljeu, osnovanom 1916. na Monparnasu (u Ulici Falgijer gde su bili i ateljei Gogena i Modiljanija), izrađivani su predmeti od fajansa, porcelana i keramike, a naš umetnik je tamo oslikavao tanjire, bokale, ćupove.

Sarađivao je i sa Nacionalnom manufakturom porcelana u Sevru za koju su radili poznati umetnici. Čajnik sa ornamentima koji se sreću na pirotskim ćilimima, šolje za čaj, ukrasne tacne s motivima ljubičastih karanfila i narandžastih maslačaka, servise inspirisane narodnim vezom, supijere, masovno proizvedene porcelanske tanjire, rukom je oslikao stvarajući unikate. Na izložbi u galeriji Panardi 1924. izložio je keramiku sa još četiri francuske umetnice. Načinio je i purpurnu vazu s dvoglavim orlom za kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića.

– Federativna Jugoslavija modu je smatrala moćnim sredstvom za oblikovanje nove „radne žene”. Moda je proglašena dekadentnom odlikom građanskog društva, koju treba potisnuti u korist lepog i praktičnog.

Iz tog razloga je i časopis „Jugoslavija”, pokrenut 1947, imao modnu rubriku. Jankoviću, koji se vratio u Beograd 1935, povereno je da osmisli modne strane. Predložio je, jedne pored drugih, slike žena u narodnim nošnjama i svoje modele koji prate evropsku modu s detaljima koji podsećaju na nošnje sa fotografija. Ženstvene haljine i bolera prikazao je pored bezličnih modela ugašenih smeđih boja. Kontrast između mode za elegantnu građanku i odeće za ženu iz sumorne posleratne stvarnosti nije promakao ideolozima društvenog sistema. Sve se završilo tako što 1948. u časopisu nije izašla modna rubrika – navodi Bojana Popović.

Po povratku u domovinu Janković radi u Državnoj štampariji na ilustrovanju knjiga. Imao je dva sina, arhitekte Ivana i Dominika. Za doprinos u kulturi i umetnosti poneo je Orden Svetog Save petog reda.


Komentari0
6b944
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja