subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 04.04.2020. u 18:00 Vladimir Prvulović
POGLEDI

Ceo životni vek u vanrednoj situaciji

Generacije rođene pedesetih godina prošlog stoleća ceo životni vek provode u apokaliptičnim uslovima, stalno u nekim vrstama vanrednih situacija. Reklo bi se da su, kao bebe rođene posle kataklizme Drugog svetskog rata, bili osuđeni na život u miru i boljim uslovima. U oslobođenoj komunističkoj, zatim socijalističkoj Jugoslaviji, uprkos načelima o socijalnoj pravdi, eliminaciji eksploatatora, društvenoj svojini, jednakosti i učešću u upravljanju, stvarnost je bila surova. Najpre sukob sa Staljinom, ratna opasnost na granicama, masovna hapšenja i smeštanja na Goli otok više od 16.000 (prema Arhivu SFRJ, ili oko 32.000, upravnik Golog otoka Ante Raštegorac V. Dedijeru) zbunjenih dojučerašnjih predvodnika socijalističke revolucije, ostavili su mnoge porodice bez prihoda, bez očeva i osudili njihovu decu na patnju, izolaciju i obeleženost. Reč izolacija – u političkom, socijalnom, ekonomskom ili blokovskom, pa sada i u medicinskom smislu – kobno nas prati. Drugu pogubnu reč predstavljaju sankcije (SB UN – SRJ, od 1992. do 1996; EU i SAD – Srbiji od 1998. do 2000), iz različitih uzroka i različitog obima. Sada, u vreme kućne izolacije, pitamo se ima li kraja trpljenju i teškoćama koje preživljavamo.

Da, bez dublje analize, pobrojimo nevolje i potrese koje smo preživeli u 70 godina naših života. Posle Informbiroa, došlo je vreme socijalnih i političkih eksperimenata: zbližavanje sa Zapadom, a zatim pomirenje sa SSSR-om 1955. Strepeli smo zbog domino-efekta u krvi ugušenih revolucija u Mađarskoj i Poljskoj 1956, Čehoslovačkoj 1968. Solidarno smo svi pomagali i finansirali otklanjanje katastrofalnih posledica zemljotresa u Skoplju 1963, Banjaluci 1969. i najjačeg – u Crnoj Gori 1979. godine (sedam stepeni Rihtera). U SFRJ se, u to vreme, ostvaruju vežbanje preuranjenog samoupravljanja i ourizacije privrede. Usledili su svetski geopolitički potresi: pad i ubistvo N. Čaušeskua 1989, zatim pad Berlinskog zida, raspad SSSR-a 1991. i Čehoslovačke 1993. godine.

Kao posledica svega, u Jugoslaviju su stigli mamutska, u istoriji nezabeležena inflacija, nestašica osnovnih proizvoda, redovi pred prodavnicama, prodaja benzina u flašama pored puta, par-nepar za vožnju. Dafiment, sa 150.000, i Jugoskandik banka, sa oko 80.000 oštećenih građana, doveli su do potpunog osiromašenja građana Srbije.

Zapad i Vatikan, uz pomoć unutrašnjih i izbeglih nacionalista, podstiču raspad SFRJ secesionističkim ratovima Slovenije, Hrvatske i BiH sa JNA, s velikim žrtvama i patnjama. Sledi etničko čišćenje u Hrvatskoj, kao posledica „Bljeska” i „Oluje”, nasilno preseljavanje pripadnika konstitutivnih naroda iz protivustavno otcepljenih bivših jugoslovenskih republika. Kolone izbeglica upućuju se ka matici Srbiji. Sve su to ogromni problemi i udari na lične sudbine i stresovi kojima smo bili izloženi.

Na to su zapadni reditelji prekomponovanja savremenog sveta dodali protivustavno otcepljenje Kosova i Metohije februara 1998. i izazvali našu borbu protiv terorističke OVK, iz potaje podržavane od zapadnih sponzora. Došlo je do napada NATO-a (bez odobrenja SB UN) na SRJ 1999. i zasipanja krstarećim raketama i osiromašenim uranijumom, zbog čega i danas imamo teške posledice i povećan broj obolelih od kancera. Sledeći unutrašnji potresi u Srbiji bili su pad Miloševićevog režima oktobra 2000. i očekivana, ali nepotpuno ostvarena demokratizacija. Ubistvo premijera Zorana Đinđića 2003. i uvedeno vanredno stanje sasvim su destabilizovali zemlju.

Onda je, kao navodni spas, došla tranzicija na talasu globalizacije. Što bi rekao naš satiričar Radivoje Bojičić, „Moj otac je rušio kapitalizam, pa sad ja moram da ga gradim”. Šta smo dobili kroz zakasnelu izgradnju nemilosrdnog kapitalizma? Propast nelikvidnih državnih preduzeća-giganata – EI, MIN, „Goša”, „Železara Smederevo”, RTB „Bor” i drugih – ostavila je na desetine, odnosno stotine hiljada radnika bez posla i perspektive, uz pojavu superbogatih pojedinaca i manipulatora. Došlo je do iseljavanja naših potomaka, većinom školovanih stručnih kadrova, u inostranstvo. Zatim do porasta kriminala, prodaje i korišćenja droga. Usledili su pad standarda i urušavanje svih poluga države, od prosvete do zdravstva, što je dovelo ljude na rub siromaštva (prema Svetskoj banci, 2019. godine bilo je ukupno 7,2 odsto ili oko 500.000 apsolutno siromašnih, sa 12.000 dinara mesečno).

Na to se dodaju zdravstveni šokovi: pojava AIDS-a, SARS-a, MERS-a, novih bolesti kao posledice zagađenja zemlje, vode i vazduha, bolesti zavisnosti... Porast hipertenzije, kardiovaskularnih i kancerogenih bolesti posledice su našeg života u permanentnim vanrednim situacijama. Evo sad i nove pošasti, pandemije kovida 19, koja nas tera u kućni pritvor i urušavanje obnovljenog privrednog rasta. Hoćemo li mi iz „bebi-bum generacije” imati snage da verujemo u bolji život? Hajde da se ponadamo. Što bi rekao jedan od naših velikih umova Dimitrije Ruvarac: „Spasa nam nema, propasti nećemo”.

Redovni profesor univerziteta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari9
0690c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran Strajnic
To vreme je i pored svega donelo najbolji život ljudima ovog prostora. Rođen sam 1952-ge i živeo onako kako današnje generacije mogu samo da sanjaju.
Vladimir
Za neke "vanredne situacije" smo i sami krivi. U proslom veku smo se bar dva puta isprsili ispred mnogo jaceg neprijatelja i naravno, prosli kao mis koji je povukao macka za brkove.
Iskreno oduševljen
U svoj toj jagmi i gužvi od katastrofa tražili smo i tražimo način da nam život ne bude pretežak , da stvorimo i razvijemo porodice , da usmerimo decu na pravi put , da ih školujemo, da ih osposobimo za normalan život , da stvore svoje porodice -sve to u senci zla i katastrofa kojima smo izloženi - neću plakati nad sobom - Vilijam Henli reče : Ja sam gospodar svoje sudbine , Ja sam Kapetan svoje duše ... I zato mi se ovakvo mišljenje sviđa , jer umem da ga pročitam !
Gogan
Iskreno smo verovali u budućnost.Izdati smo od onih koji su bili dužni da brinu o državi.Cena koju smo platili i plaćama decenijamo je ogromna.To se ne popravlja Mi smo na kraju trke proglašeni za opasnost i da ugrožavamo državu.Koji su to naučni nalazi dignuti na stepen državne volje da nam to urade.Sigurno da sam poštovao i poštujem te odluke mada ih smatram uvredom.Ovo će proći. Ostaće strašna gorčina,samoprezir da su mi razbili porodicu i prijateljstva.Spasavajaući svoj bedni život.Tužno
neško madić
Profesore, čestitam na izvanrednoj istorijskoj retrospektivi i komparativnoj analizi. Možda bi trebalo dodati da su nam Amerikanci dali 100 milijardi dolara pomoći zbog suprotstavljanja Sovjetskom Savezu (pedeseih i šezdesetih godina), ali su nam to naplatili devedesetih godina, kada su nam naneli štetu od 300 milijardi dolara (sankcijama, bombardovanjem i pljačkaškom privatizacijom), da bi nas kaznili zbog suprotstavljanja novom svetskom poretku.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja