Postavljanje granitnih kocaka na Savskom keju konačno je počelo posle 16 meseci otkako je krenulo preuređenje Karađorđeve i ovog dela priobalja. Formiranje pločnika budućeg pešačkog koridora započeto je iz pravca Beton hale, a završeno će biti tek kada se spoji sa postojećim pešačkim stazama u zoni Brankovog mosta. Na delu gde se već postavljaju ploče urađene su asfaltna i peščana podloga.

Uporedo sa ovim poslom, majstori se bave i formiranjem biciklističkog koridora koji će prolaziti, otprilike, posred keja. Njegova trasa uveliko se vidi jer su na većem delu postavljeni ivičnjaci. Polako se oblikuju i buduće zelene površine na keju između mosta i Beton hale. Te površine, odnosno njihove konture, obeležene su, ali detaljnije ozelenjavanje još nije počelo. Ako se trenutno stanje nedovršenih radova na keju i u obnovljenom delu Karađorđeve (od mosta do Pariske) uporedi sa idejnim rešenjem za preuređenje ovog poteza arhitekte Borisa Podreke, čini se da se, za sada, uglavnom poštuje ono što je on zamislio. Projekat je delimično izmenjen, ali veći deo Podrekinih zamisli je ostao.

Kada je reč o samom poslu na terenu, na ovoj lokaciji, kao i na Savskom trgu, trenutno je, za standarde beogradskih gradilišta, dosta majstora. Znatno više nego u isto vreme prošlog proleća kada se radio kolovoz u Karađorđevoj. Ipak, koliko god da su majstori na Savskom keju trenutno efikasni, što rade punom parom u toku vanrednog stanja dok su mnogi u svojim domovima, sama dinamika ove obnove nije za posebnu pohvalu. Jer radovi kojima su zajedno obuhvaćeni ovaj deo Savskog keja i Karađorđeve počeli su zvanično u novembru 2018. Tada je ukazano da će sav taj posao biti okončan za 425 dana, odnosno do kraja januara ove godine. To su govorili i podaci na gradilišnoj tabli kada su radovi počeli. Još tada mnogim građanima nije bilo jasno zašto toliki rok za neveliki potez keja i ulice, ali ubrzo se ispostavilo da je i komotno oročenje od 14 meseci pod znakom pitanja. Više puta u toku prošle godine građani su se pitali šta se dešava sa radovima u Karađorđevoj i na keju jer je nedeljama na ovom gradilištu bio tek poneki majstor. Malo više se zapelo tek u toku leta 2019. kada su nadležni najavili da će kolovoz biti završen do 1. septembra. Ovaj rok majstori su ispoštovali. Očekivalo se da će ubrzo Karađorđeva od mosta do Pariske dobiti i novi, širi trotoar, ali umesto dodatnog ubrzanja, ponovo usporavanje i manje radnika na terenu. Žitelji ovog dela grada opravdano su negodovali što se odugovlači sa uređenjem pešačke staze. Krajem 2019. usledila je nova trka sa vremenom, ali i jedno iznenađenje. Novi pešački koridor od mosta do Pariske je konačno ubrzo završen. Ali, početkom ove godine nadležni otkrivaju da će sam kej biti gotov tek početkom septembra, odnosno sedam meseci posle zvaničnog roka koji je stajao na gradilišnoj tabli i koji je i gradska Direkcija za građevinsko zemljište navodila kao završni i za saobraćajnicu i za kej. To znači da će tačka na ceo ovaj projekat biti stavljena tek posle 21 mesec radova.

Nadležni su dodatni rok za radove na keju zimus pravdali time što su imali problema sa uklanjanjem privremenog ugostiteljskog objekta (restoran „Promaja”, koji je srušen u oktobru 2019). Čekalo se potom, kako su isticali, i na građevinsku dozvolu za uređenje priobalja, dodajući da je za taj posao bila potrebna druga dozvola, odnosno ne ista ona koja je važila za rekonstrukciju Karađorđeve.

Ipak, ako majstori nastave da rade trenutnom dinamikom, i ukoliko ne bude ponovo nekog novog usporavanja, kej bi mogao da bude kompletno završen i pre septembra.

Zašto punom parom u toku vanrednog stanja

Na društvenim mrežama živo se vodi polemika o tome da li je pametno da se na beogradskim infrastrukturnim gradilištima punom parom radi dok su na snazi vanredno stanje i apel nadležnih da se rad svih prilagodi merama donetim zbog širenja korona virusa. Deo žitelja prestonice smatra da gradski čelnici ne treba da se hvale time što su gradilišta poput Savskog trga, keja i prostora oko pasarele krcata majstorima. Ističu da su u više zemalja zbog korone i gradilišta zatvorena. Deo građana ocenjuje i da je nelogično da nadležni sa jedne strane insistiraju da ljudi ne izlaze iz kuća i ne idu u parkove, a da se sa druge hvale kako gradilišta ne staju. Drugi deo Beograđana u trenutnom majstorisanju ne vidi ništa sporno i ukazuje da su na gradilištima sigurno preduzete sve mere opreza i zaštite od virusa.

Gradski oci naglašavaju ovo drugo – da vodi računa o svim bezbednosnim merama, kao i da je i radno vreme gradilišta prilagođeno trenutnim okolnostima. Na sve to, zamenik gradonačelnika Goran Vesić juče je istakao da je „važno da građevinska industrija radi jer će onda privredni oporavak biti brži”.