sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 06.04.2020. u 18:00 Mitar Mihaljica

Spasavanje obolelih, ali i ekonomije

Sve zemlje i vlade, da bi ublažile urgentne probleme na strani ponude i tražnje, a posebno da bi spasle radna mesta i realni sektor, pripremile su ili donele manje ili više dobre pakete mera
(Срђан Печеничић)

Pandemija virusa korona sigurno je jedna od najvećih zdravstvenih kriza u našoj civilizaciji po šoku, opsegu i dubini. Ta kriza je došla u nezgodno vreme. U globalnoj ekonomiji već su bili stvoreni uslovi za izbijanje krize. Ta kriza je zatrpavana i odgađana aktivnošću centralnih banaka zapadnih zemalja putem štampanja ogromne količine novca u uslovima niske inflacije. Pored brojnih hroničnih ili urgentnih problema u globalnoj ekonomiji, postoje tri koje će kovid 19 izuzetno potencirati.

Pre svega, reč je o već načetom kidanju lanaca snabdevanja u globalnoj ekonomiji, koje je pokrenuo Tramp svojom tarifnom politikom prema Kini i drugim zemljama. Radi se o tehničko-tehnološkoj povezanosti više raznih kompanija iz više zemalja i iz više kontinenata u proizvodnji jednog proizvoda i usluge. Sve će to dovesti svuda do šoka na strani ponude i na strani tražnje.

Ispušteno je iz vida ono što navodi Džozef S. Naj – da su tehnologije 21. veka globalne ne samo po distribuciji, već i po njihovim posledicama. Kovid 19 će, zavisno od karaktera epidemije, te narušene lance snabdevanja delimično ili potpuno prekinuti ili znatno izmeniti. Globalizacija će svakako biti na udaru, zbog čega će sve zemlje pretrpeti ogromnu štetu. Drugo, posle krize iz 2008. sve zemlje su počele ubrzano da gomilaju dugove zbog otplate starih i uzimanja novih zajmova. Intenzivno štampanje novca od strane centralnih banaka, uz niske kamate i nisku inflaciju, to je omogućilo. U 2019. globalni dug je dostigao 255 biliona dolara ili 322 odsto globalnog BDP-a. Od toga na nefinansijski sektor otpada 75 odsto, a od tih 75 odsto, dugovi kompanija čine 50 odsto i oni su veći u odnosu na dugove države i domaćinstava. Čak i razvijene, a posebno manje razvijene, a zadužene zemlje, s visokim spoljnim dugom, neće imati dovoljno prostora za novo zaduživanje, i to u uslovima kada u tim zemljama nema više prostora za dalje snižavanje kamatnih stopa i kada će kurs jakih valuta stalno rasti.

I najzad, u današnjim dramatičnim okolnostima (kad se ne zna kako će se virus korona ponašati i kada su svi bitni procesi poremećeni), svet je ostao bez oslonca u vidu verodostojne i snažne globalne organizacije koja bi mogla da obezbedi i stabilnost trgovinskih i finansijskih tokova, ali i smirivanje geopolitičkih sukoba. Prvi skup G-20 (Vašington, 2008), na inicijativu SAD i Nemačke, održan u jeku krize, bio je od velike pomoći u rešavanju te krize, a taj skup u martu 2020. nigde nije ni zabeležen. Svojom politikom „Amerika na prvom mestu”, kao i tarifnom politikom, Tramp je isprovocirao sukob SAD s Kinom i s ostalim zemljama i time produbio nepoverenje svih prema SAD. SAD više ne žele da preuzmu teret ublažavanja globalnih neravnoteža, iako svojom ekonomijom, a posebno stanjem i globalnom ulogom svoje valute, gotovo presudno utiču na sva ekonomska i druga kretanja.

Navedene okolnosti su ograničavajuće u saniranju posledica u borbi protiv kovida 19. Pa ipak, i u tim uslovima vlade moraju da deluju. Analiza Federalnih rezervi, na osnovu saznanja o španskoj groznici 1918, pokazala je da su najbitniji odlučnost, pravovremenost i obuhvatnost mera. Sve zemlje i vlade, da bi ublažile urgentne probleme na strani ponude i tražnje, a posebno da bi spasle radna mesta i realni sektor, pripremile su ili donele manje ili više dobre pakete mera. Izlaz je nađen u još većem obimu štampanja novca putem različitih kanala i u fiskalnoj politici kojom se odgađaju razne vrste poreskih obaveza svih ili se direktno pomažu vitalni sektori ekonomije i socijalno ugroženo stanovništvo. To je na određeni način učinila i vlada Srbije, kao što će to učiniti i dopunskim merama. Ide se na to da se iz budžeta i rezervi, te na osnovu spoljnog i unutrašnjeg zaduživanja (kupovina obveznica većih domaćih preduzeća) i drugim vidovima doštampavanja novca (QE, „helicopter money ” i sl.), zaštite ne samo postojeća radna mesta i realni sektor, već i drugi brojni kandidati.

Međutim, postavlja se ozbiljno pitanje održivosti na duži rok tih mera zemalja i Srbije, pogođenih kovidom 19. Zapanjujuće niska inflacija uspavala je sve vlade zapadnih zemalja. Ali, iza ugla vreba sablast visoke inflacije i, što je još gore, sablast stagflacije, u kojoj malo znače standardne mere monetarne i fiskalne politike u podsticanju razvoja. Možda bi bolje rešenje bilo da se buduća ekonomska kriza kod nas napadne s više strana. I to ne samo podsticajnim merama sa raznih strana, već i stezanjem kaiša (preusmeravanje potrošnje sa jednog dela društva na drugi) i rezanjem svih nepotrebnih troškova. Ti troškovi dosežu milijarde dolara. Uz to, teret spasavanja ekonomije i društva trebalo bi da podnesu svi oni čije se plate finansiraju iz budžeta, ali i javna i druga monopolska preduzeća. U Srbiji danas imamo specifično klasno društvo. I ono se deli na one koji rade u javnom sektoru, do kojih ne dopiru surovi zakoni tržišta, i na one u privatnom sektoru, čije su plate za iste kvalifikacije upola manje nego u javnom sektoru i koji svaki dan strepe za svoje radno mesto.

Dr ekonomskih nauka

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari2
3c1e3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Hajduk Veljko
Stezanje kaisa je jako bitno, pogotovo onima koji nista ne proizvode. Finansirati one koji mogu da izvoze. Maksimalno povecati ulaganja u poljoprivredu I stocarstvo. Hrana ce u narednom periodu biti jako bitna I skupa. Osim ako ne odlucimo da je"povoljnije "uvoziti hranu.
Vera
Odlican tekst ! Posebno pozdravljam zadnja 4 reda koji ukazuju na klasnu podelu u Srbiji : s jedne strane zaposleni u drzavnim firmama koji imaju sve garancije i s'druge strane privatni sektor, bez padobrana. Videcemo kako ce aktuelna vlast resavati ovaj problem.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja