ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:53

Zlatno doba

Autor: Danko Ješićsreda, 11.06.2008. u 22:00
Хогар Страшни у „Политици”

SVET STRIPA
Kada god se govori o stripu u Srbiji, uvek se pominje „zlatno doba” strip izdavaštva, odnosno period od sredine sedamdesetih do sredine osamdesetih godina dvadesetog veka. Činjenice govore da smo tada imali izuzetno plodnu produkciju, veliki broj nedeljnih i mesečnih izdanja, veliki broj domaćih autora koji su stvarali divne stripove raznih žanrova.

Onda je sve naglo stalo. Za mlađe čitaoce valja napomenuti da je u to vreme Srbija bila deo bivše SFRJ, zemlje koja je imala preko 22 miliona stanovnika i da je po svemu spadala u zlatnu sredinu, po ekonomskim, ljudskim i drugim potencijalima.

Sa raspadom države i ratovima, raspalo se mnogo toga, pa i strip izdavaštvo. U takvim prelomnim trenucima, najteže strada umetnost, odnosno sve delatnosti koje nisu ekstremno profitabilne. Još jedan bitan momenat koji je uzdrmao strip izdavaštvo je činjenica da su vodeći izdavači te bivše zemlje bile velike državne firme, poput „Dečijih novina”, „Politike” ili novosadskog „Foruma”. Sa kolapsom državnih preduzeća, pojavila se velika praznina koju do sada nisu uspeli da popune privatnici.

U to vreme smo stvarno imali čime da se podičimo. Jugoslavija je verovatno bila zemlja koja je imala najdemokratskiji izbor stripova. Mogli smo da čitamo američke, britanske, francuske, belgijske, ruske i, naravno, najpopularnije, italijanske stripove. U to vreme su takozvani roto-romani bili glavni hit, a svake nedelje na kioscima su se šarenili novi stripovi. Sa ponosom smo se u to vreme poredili sa skandinavskim zemljama, Francuskom ili Belgijom, bar kada je prodaja stripova po glavi stanovnika bila u pitanju.

Sa naglim padom standarda, većina građana je počela da se odriče najmanje potrebnih stvari, a stripovi su, nažalost, bili na vrhu te liste.

Statistička je činjenica da se stripovi najviše izdaju i prodaju u najrazvijenijim zemljama poput prethodno pomenutih, uz Japan, SAD i još neke. Imajući u vidu trenutnu ekonomsku situaciju, teško je verovati da ćemo uskoro dostići ranije tiraže, ali primetan je postepen oporavak izdavaštva u Srbiji. Za sada se sve svodi na par izdavača luksuznih albuma, nešto roto-izdanja i jedinu uvek vitalnu formu – dnevni novinski strip u kaiševima, od klasičnog do politički angažovanog.

U bivšoj državi, strip je automatski povezivan sa kioscima i štampom lošeg kvaliteta. U Evropi je strip gotovo po pravilu knjižarska roba koja se prodaje u specijalizovanim prodavnicama, danas češće po supermarketima, a najmanje po kioscima, iako njihovi kiosci više liče na butike nego na trafike našeg detinjstva.

Interesantno je da su raspadom SFRJ inicijativu preuzeli hrvatski izdavači, koji su u bivšoj državi bili daleko iza srpskih kuća. Zahvaljujući sličnosti jezika, njihova izdanja su preplavila naše tržište i, treba biti iskren, pozitivno uticala na buđenje domaće publike. Tokom poslednjih dvadesetak godina izgubili smo bar dve generacije čitalaca stripa i treba ozbiljno da se potrudimo da ih vratimo. To će biti jedan od ciljeva ove rubrike da ukaže na neka zanimljiva izdanja koja mogu da se kupe kod nas i doprinese oporavku domaće strip-scene, u nadi da će dizanje tiraža stripova ponovo označiti neko novo „zlatno doba” ne samo u kulturi, već i u celom društvu.


Komentari3
7abac
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nash M
Svaka čast majstore, super inicijativa. Odličan tekst. Za mene (a siguran sam i za većinu nas koji smo rasli uz Komandant Marka, Zagora, Asteriksa i ostale) samo pricećanje na te dane izaziva nostlagiju i ocvežava lepa sećanja iz (bez obzire šta se sada priča o tim vremenima),lepog, bezbrižnog detinjstva i rane mladosti. Skupljali smo i razmenjivali stripove, pratili nova izdanja i prepričavali zanimljive detalje. I to je tačno da su stripovi bili, potpuno nepravilno, karakterisani kao "kič" od strane nadobudnih "kulturnjaka", ali to niti je kome smetalo niti sputavalo distribuciju i prodaju stripova. Moram napomenuti i jednog hrvatskog izdavača iz tih vremena - Vjesnika koji je izdavao Alan Forda. Eh, stari dobri stripovi.
Radovan Karakasevic
Zao mi je sto Srbi uvek traze dlaku u jajetu. Autor teksta lepo kaze da smo mogli da citamo razne stripove, dakle, ne kaze da su ruski stripovi prevodjeni ili objavljivani u Srbiji. Ja sam malo starija generacija, pa smo u vreme kada se u skolama ucio ruski u skolskim bibliotekama citali stripove na ruskom i redovno smo dobijali nova izdanja (ruske bajke, Ceburaska i slicno). Najgore je kada se pojave povrsni komentatori koji ne procitaju tekst, a vec imaju neku neosnovanu primedbu.
БОЈАН ЂУКИЋ
,,Могли смо да читамо америчке, британске, француске, белгијске, руске и, наравно, најпопуларније, италијанске стрипове''. Када је и који РУСКИ стрип икада објављен у СФРЈ сем ако потписник текста не мисли на ДОМАЋЕ стрипове настале пре Другог светског рата у изведби руских емиграната кооји су се показали као изузетно креативни појединци? Врло површан, непромишљен и крајње неистражен напис. Штета... поред толиких вичних познавалаца медија који знају и умеју да у штампи проговоре о томе.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja