subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 06.04.2020. u 19:19 Slobodan Samardžija
ISTOČNA STRANA

Svet ne želi haos

Руски лидер пред обилазак оболелих у московском насељу Комунарка (Фото EPA-EFE/Alexei Druzhinin/Kremlin Pool)

„Rusija mora da opstane!”, napisao je ovih dana finski analitičar Marku Kangaspuro, rukovodilac Aleksandrovskog instituta pri Univerzitetu u Helsinkiju. Po njegovim rečima, uslov za to je – ostanak na vlasti aktuelnog predsednika Vladimira Putina. „U protivnom”, smatra Kangaspuro, „najveća država na planeti mogla bi da utone u haos, u koji bi sasvim sigurno bio uvučen i dobar deo sveta”.

Gotovo preko noći ostanak na vlasti čoveka čija titula u demokratskom svetu sa sobom nosi i pečat autokratije, postao je „tema dana” na globalnom nivou. Iz dva ključna razloga: prvi je odluka Državne dume kojom se Vladimiru Putinu dozvoljava da se i nakon 2024. kandiduje za mesto predsednika, dok je drugi razlog iniciran neočekivanom epidemijom virusa korona, koja našu planetu potresa tri meseca, pokazujući da bolest ne poznaje razliku između „demokratije” i „autokratije”.

Krenimo od prvog. Stav najvišeg tela RF o davanju mogućnosti šefu države da produži svoj sadašnji posao izazvala je na Zapadu lavinu osuda. Ni aktuelni šestogodišnji mandat mnogima nije bio po volji, ali se svet pomirio s činjenicom o nesmenjivosti Putina barem do 2024. Stvari se sada menjaju iz korena, datum je pomeren do 2036.

Podsetimo, Vladimir Vladimirovič je na čelo najveće države na svetu došao milošću Borisa Jeljcina, prvog predsednika postsovjetske Rusije i nakon izbora 2000. Kako se pokazalo, izbor je bio dobar. Sve što se potom dešavalo vezuje se za novog lidera.

Dilemu ostati na vlasti ili prekršiti Ustav Putin je prvi put (2008) rešio relativno lako. Preuzeo je zvanje premijera, dok je svoja ovlašćenja prepustio dotadašnjem predsedniku vlade Dmitriju Medvedevu. Ali, kako se ispostavilo, ova formalna rokada je imala i određenih manjkavosti. Kada je iste godine izbio rat u Gruziji, Medvedev je punih 24 sata oklevao sa reakcijom. Putin, koji je u tom trenutku bio u Kini, ponovo je preuzeo ulogu lidera i poručio da gruzijski predsednik Mihail Sakašvili mora da bude kažnjen. Posao je okončan ratom koji je potrajao svega pet dana.

Iskustvo Gruzije, ali i dešavanja u Čečeniji (kraj rata) i Ukrajini, pokazali su da nije jednostavan posao voditi Rusiju i da demokratske metode kakve su nam znane, nisu garancija uspešnog funkcionisanja velike države sastavljene od stotinak naroda. Ni u bezbednosnom, ni u političkom, ni u ekonomskom smislu. Ali pokazale su i da evroazijski džin u ovom trenutku nema političara spremnog da nasledi Putina, tačnije da „putinizam” kao politički pojam ostavi istoričarima i piscima feljtona.

Ma koliko analize raspoloženja građana ukazivale da poverenje u predsednika nije na nekadašnjem nivou, u njima se ne navodi ko bi mogao da bude njegov naslednik. Nijedno konkretno ime. Naprotiv, ukoliko bi danas bili raspisani novi izbori, Putin bi, po istim statističarima, ponovo odneo ubedljivu pobedu. Te činjenice svesni su i na Zapadu i spremni su da joj se prilagode.

A onda je došao virus korona, neočekivana ruska pomoć Italiji i SAD, zbunjenost u EUveć načetoj nesuglasicama, Kina izbija u prvi plan. Glas lekara i epidemiologa čuje se jače od glasa političara i generala. Meri se ko je bolje pripremljen za odbranu od epidemije. Razmišljanje sveta kao da je malo skrajnuto. Na naslovnim stranicama dnevnih novina i u udarnim vestima tema je univerzalna: Kako preživeti?

Najvažnije, svet je shvatio da opstajati u različitim sistemima, kako god se oni nazivali, nije stvar samo dobre volje ili nevolje, već istorijskih korena, tradicije i da je svaka pomoć dobrodošla. Ali, shvatio je i da političko uređenje koje nije zasnovano na opštenarodnom iskustvu nije održivo.

Teško da bi eventualni raspad Rusije kao federalne države ikome doneo dobit. Naprotiv, bez sumnje bi inicirao slične procese i u drugim federalnim zajednicama ili bi vlast samodržaca podigao za stepenicu više. Posebno bi se na udaru našla EU, kao najneposredniji ruski sused i ekonomski partner. Veze koje danas postoje, a koje su sazdane tokom Putinove vladavine, bile bi, u najmanju ruku, dovedene u pitanje.

A upravo ovo je vreme kada EU traži sebe, kada pokušava da se reorganizuje, oslobodi uticaja koji su joj SAD nametnule još 1957. osnivanjem Evropske ekonomske zajednice i da se više okrene partnerima sa drugih meridijana koji joj nude jeftinije i kvalitetnije proizvode, kao i otvorenija tržišta. Uloga Rusije u tom procesu, prema svim pokazateljima, ostaće jedna od ključnih. 

Komentari0
bf172
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja