utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 06.04.2020. u 19:02 Branko Pejović

Strani lekari pomagali Srbiji i pre 170 godina

Prvi okružni lekar u Užicu bio je Grigorije Ribakov – službovao je od 1844. godine, a na tu dužnost posle njega 1846. dolazi Franc Bihele
Ужице 1860. године, цртеж путописца Феликса Каница

Užice – U zahtevnoj borbi s virusom korona srpskim epidemiolozima pomažu kineski stručnjaci, a narodno pamćenje o pomoći inostranih lekara Srbiji seže i do sredine 19. veka. Dolazili su tada pojedini u naše krajeve i naporno radeći, neretko uz otpor sredine, pomagali poboljšanju zatečenih nepovoljnih sanitetskih i zdravstvenih prilika.

Bilo je to, kako je pisao užički istoričar dr Stevan Ignjić, pedesetih godina pretprošlog stoleća u doba ustavobranitelja. Oni su, razvlastivši Obrenoviće, veću pažnju počeli da poklanjaju prosveti i opismenjavanju naroda.

Ni zatečene zdravstvene prilike nikako se nisu mogle nazvati povoljnim. U užičkom okrugu, na primer, sve do četrdesetih godina 19. veka, niti je bilo lekara ni zdravstvenih ustanova. „U slučaju čestih epidemija – pojava srdobolje, šarlaha, velikih boginja i tifusa – narod se snalazio kako je znao i umeo. Narodni vidari i travari ’lečili’ su bolesnike bajanjem i vračanjem. Stariji ljudi su vidali rane, nameštali prelome, a berberi vadili zube”, piše Stevan Ignjić, dodajući da se u doba ustavobranitelja (pod vođstvom Tome Vučića Perišića) preduzimaju odlučnije i organizovanije mere da se poboljšaju zdravstvene prilike. U veća mesta, pa i u Užice, prvi put dolaze lekari, potom se otvaraju i bolnice.

„Od 1844. u Užicu službuje prvi okružni lekar. To je bio Grigorije Ribakov, koji je medicinske nauke završio u Petrogradu. Odmah po dolasku u grad na Đetinji doktor Ribakov je suočen s epidemijom velikih boginja i srdobolje. Zato se stalno nalazio na terenu radi pelcovanja dece i odraslih. Grigorije Ribakov bio je iznenađen veoma lošim higijenskim uslovima, ne samo u užičkim selima već i u Užicu. Na svakom koraku u čaršiji zapažao je velike količine đubreta, nečistoće, ulice zakrčene, prolazi zatvoreni građevinskim materijalom. Najteže je stanje bilo u turskom delu varoši. Stoka se slobodno kretala ulicama, javne česme bile su zapuštene...”

Od 1846. na dužnosti okružnog lekara u Užicu nalazi se Franc Bihele rodom iz Tirola, magistar hirurgije i veterine koji je diplomirao u Beču. Ima zapisa da je on, putujući našim selima, zapazio nepoverljiv odnos ljudi prema medicinskom osoblju, naročito u toku pelcovanja dece. Početkom 1851. među Užičane dolazi i treći inostrani lekar – Miroslav Neter iz Lužnice u Saksoniji. Isticao se veoma savesnim i samopregornim radom:

„Dr Neter je veoma brižljivo vodio evidencije bolesnika, prvi ustanovio bolesničke knjige, delovodnike i protokole, Pružao je bolesnicima zdravstvenu zaštitu i lekarsku negu, a radio i na zdravstvenom prosvećivanju naroda. Naporno radeći u ekonomski lošim uslovima, trpeći otpor sredine, lekar Miroslav Neter otišao je kao žrtva svog poziva – umro je početkom marta 1853. godine”, beleži Ignjić.

Potom je ceo ovaj kraj jedno vreme bio bez kvalifikovanog osoblja u zdravstvu, da bi u periodima zaraza na zahtev okružnog načelnika ovde došli lekari iz susednih okruga, Podrinjskog i Čačanskog. Onda je oživela namera da se u Užicu podigne bolnica, za šta su prikupljani dobrovoljni prilozi imućnijih. Odluka o njenom osnivanju doneta je u leto 1853, posle čega je s radom počela u opštinskoj mehani na Carini. Nabavljen je najnužniji inventar, ali nedostajalo je medicinsko osoblje. Za služitelja bolnice postavljen je Filip Jokanović „pod uslovom da stanuje u jednoj sobi bolnice i da nadgleda bolesnike”. U ovu prvu užičku bolnicu, navodi Ignjić, tek 1855. godine dolazi lekar Zelenski, a 1859. i doktor Simon Josif.

Komеntari3
a0aef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош Лазић
Др Вито Ромита је стигао четврт века раније и, уза све остало, оставио нам Докторову кулу на Западном врачару, окосницу данашњег КЦС, за њим и др Бартоломео Куниберт... па редом, мада се за многе војне лекаре и не зна, а било их је онолико. Штета што се на Медицинкомн факултету већ дуго не изучава и историја медицине.
Tomasevna
U to vreme u Srbiji lekari su bili iskljucivo stranci,jer je dr Milan Jovanovic Batut osnovao Medicinski fakultet u Beogradu 1919 godine.Ali i pre toga ,on je predano radio na zdravsvenom prosvecivanju naroda organizujuci sanitetsku sluzbu ne samo u Srbiji nego i u Crnoj Gori.Nemerljiv je njegov doprinos na polju zdravstva.
stari doktor
Ribakov je bio najverovatnije nesvršeni student medicine, nije imao nikakva dokumenta, promenio je više mesta po Srbiji.Ondašnji šef srpskog saniteta zaslužni dr Emerih Lindenmajer se o njemu nepovoljno izrazio. A dr MiroslavNeter je bio lužički Srbin, zato je i došao u Srbiju, bio je vrlo požrtvovan i cenjen lekar, odlično ocenjivan, koji je izgoreo na poslu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja