sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 08.04.2020. u 09:26

Ministri EU bez dogovora o ekonomskom odgovoru na pandemiju

Холандски министаср финансија на видео конференцији са колегама из ЕУ (Фото EPA-EFE/BART MAAT)

BRISEL – Evropski ministri finansija, posle celonoćnih razgovora, nisu uspeli da se dogovore o zajedničkom ekonomskom odgovoru na krizu koju je izazvao koronavirus, rekao je predsednik Evrogrupe Mario Senteno.

„Posle gotovo 16 sati razgovora približili smo se sporazumu ali ga još nismo postigli. Prekinuo sam Evrogrupu”, napisao je danas Senteno na Tviteru i dodao da će se razgovori nastaviti sutra, prenela je Beta.

Videokonferencija evropskih ministara finansija koja je počela juče popodne, nastavila se cele noći, tokom koje je bilo više razgovora u manjim grupama u nastojanju da se izađe iz blokade. Na sastanku su se severne evropske zemlje suprotstavile južnim koje traže finansijski napor bez presedana, preneli su izvori.

Ovaj sastanak predstavlja odlučujući test za jedinstvo evropske dvadesetsedmorice koji ne mogu sebi da dozvole da se ponovo pokažu podele, posle neuspelog samita šefova država i vlada posvećenog krizi koronavirusa 26. marta, navodi Frans pres. Evropski kratkoročni i srednjoročni odgovor na pandemiju treba da se zasniva na tri osnovne ose, oko kojih je prvobitno izgledalo da su se ministri složili –- do 240 milijardi evra zajma iz fonda pomoći evrozone, garantni fond za kompanije i podrška delimičnoj nezaposlenosti.

Međutim, zemlje koje su najteže pogođene virusom, pogotovo Italija, nastavljaju da traže, pored toga, i formiranje zajedničkog instrumenta duga u obliku evroobveznica, ponekad nazvanim korona obveznicama, čiji cilj je da se ponovo dugoročno podstakne ekonomija kada kriza prođe.

Među zemljama koje to traže su i Španija i Francuska kao i Grčka, Malta, Luksemburg, Irska, prenose izvori.

„Evroobveznice predstavljaju ozbiljan i prilagođen odgovor”, rekao je sinoć šef italijanske vlade Đuzepe Konte, čija zemlja je najteže pogođena virusom u Evropi sa više od 17.127 umrlih.

Italiji se protive severne evropske zemlje, na čelu sa Nemačkom i Holandijom. A italijansko insistiranje na takvom jednom instrumentu, zajedno sa Španijom već je dovelo do neuspeha samita posvećenom odgovoru EU na krizu korona virusa krajem marta.

Berlin i Hag ne žele da se zemlje udruže u dugovanjima, i odbijaju da uzimaju zajam zajedno sa vrlo zaduženim zemljama juga Evrope. Danska, Austrija, Švedska i baltičke zemlje su na toj strani, rekao je jedan evropski izvor.

Pre sastanka predsednik Evrogrupe Mario Senteno pozvao je ministre da se jasno obavežu za koordinisan i veliki plan obnove, posle epidemije, ali nije baš izričito govorio o uzimanju zajedničkog duga.

Severne evropske zemlje žele da se za sada usmere na instrumente koji već postoje, posebno Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), formiran 2012. za vreme dužničke krize u evrozoni.

Prema tom mehanizmu mogu da se daju zajmovi nekoj zemlji u teškoćama do dva odsto njenog BDP-a, odnosno 240 milijardi evra za celu evrozonu.

Evropska investiciona banka, takođe, treba da ima panevropski garantni fond od 25 milijardi evra, kojim bi moglo da se pokrene do 200 milijardi evra dodatno za kompanije.

Ministri takođe treba da odobre projekat Evropske komisije kojim se garantuju sa maksimalno 100 milijardi evra nacionalni planovi za delimičnu nezaposlenost, sačinjeni zbog epidemije koronavirusa.

Komеntari1
bbf69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Stvar mentaliteta ili insitutionalnog uredjenja? Najvazniji ministri u Nemackoj i Holandiji su ministri finansija. Oni ''dodeljuju'' novac drugim ministarstvima. Nemci su za vreme Vajmara imali toliku inflaciju da su od tada odlucili ''nikad vise''. Nemacka marka je bila ishod te traume. Holandjani su od srednjeg veka navikli na koalicije i dogovore izmedju ''Provincija''. Transfer novca od bogatih na siromasne Provincije je uobicajen kako bi u svim Provincijama bilo jednako blagostanje.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja