subota, 30.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 08.04.2020. u 16:31 Miloš Lazić
KAKO SU OBUZDALI KOVID 19

Samozaštita im je u genima

Kineze su, uz ratove, često zaskakale i epidemije: bolestan čovek ne može da radi i hrani porodicu, pa su nekada lice, usta i nos krili iza marama, a danas maske nose u svim prilikama
(Фотографије Жељко Синобад)

Priča je prilično bajata, a u vreme kad je potpisnik ovih redova prvi i jedini put bio u NR Kini, uz sva ona čudesa što su gosti tamo videli, nije delovalo da je vredna novinarskog truda. Bilo je to uoči 29. Letnjih olimpijskih igara.

Danas, kad su Kinezi uspeli da prebrode gotovo sve nedaće izazvane pojavom novog virusa korona, i kada svoje iskustvo dele s čitavim svetom, priča o neobičnom običaju vezanom za nošenje maski preko lica dobila je pun smisao.

Deo garderobe

Peking je tih dana naočigled sveta postajao najmodernija metropola: nestajali su prastari hutonzi, a osvitali velelepni kvartovi, nekada tesni sokaci su se premetali u široke avenije, nova zdanja, koja nekad nisu smela biti viša od crvenih zidina Zabranjenog grada, parala su nebo, bicikle ili rikše odmenili su luksuzni automobili, a broj žitelja prestonice preko noći se udvostručio na 16 miliona duša. Predviđanja mudrog Denga Sjaopinga da će nova Kina u tri skoka prestići ostatak sveta ispunjena su neočekivano brže, i to kao jedan džinovski korak, a rok – do 2028. godine – ostvaren je bar dve decenije ranije.

I ljudi su bili drugačiji, ni nalik onim holivudskim karikaturama. Srdačni, nasmejani, razgovorljivi, predusretljivi... pa i lepši. Uostalom, samo nekoliko meseci ranije Džang Zilin, prosečno lepuškasta sekretarica iz Pekinga, ovenčala se krunom – mis sveta!

Bilo je novinarskog posla onoliko, i za pisanje, i za slikanje, ali tek kada je kolega fotograf počeo da razvrstava snimljeni materijal, uočilo se da valjda svaki deseti stanovnik Pekinga preko usta nosi zaštitnu masku! Onu belu, hiruršku.

I naravno, prvo što je „obaveštenima” palo na pamet bilo je da je ptičji grip (A H1N1), koji je 2005. prestravio Zapad, tih dana konačno stigao i do Kine.

Ovo nisu fotografije iz ovogodišnje epidemije u Kini, već iz normalnog stanja i davne 2005. godine

Možda bismo i danas bili robovi te zablude da nam Petar Ilić, tadašnji dopisnik „Politike” iz NR Kine, nije objasnio šta je i kako je. Po njegovim rečima, Kineze su, uz puste ratove, ponekad zaskakale i epidemije zaraznih bolesti, naročito kada su stigli britanski kolonizatori. Neke na zapadu bezazlene rednje, na istoku su imale tragičan bilans, a kineska tradicionalna medicina nije poznavala nikakav lek za masovne infekcije: akupunktura se izučava na prestižnim svetskim univerzitetima..., ali ne može se iglama na viruse!

Te strašne epidemije su kod žitelja Kine ustrojile neka, nama do juče, nepoznata pravila. Pre svih ono o samozaštiti. Ne zbog preteranog altruizma, prevelike brige za komšiluk, već iz sasvim praktičnih razloga: bolestan čovek ne može da radi kad i koliko se mora, a to se odmah odražava i na porodicu. Ili, u prevodu na srpski jezik, najteža i najsmrtonosnija je epidemija gladi. Zato su nekada lice, usta i nos krili iza marama, a danas su ih zamenili hirurškim i drugim maskama. Nose ih čak i kada je reč o najbezazlenijoj prehladi, reumatskim bolovima, kožnim promenama, stomačnim tegobama... Eto kako je maska postala deo folklora, takoreći „narodna nošnja”, a prevencija – zaštititi druge od sebe i sebe od drugih – razlila se onolikom zemljom.

Vlada NR Kine donela je niz mera povodom epidemije što je buknula u Vuhanu, a prvi put i onu koja se tiče obaveznog nošenja zaštitnih maski, pa se smatra da je, zapravo, namenjena ne-Kinezima, strancima kojih je sve više, a još ne znaju za neka odavno ustrojena pravila ili običaje.

Inat i nebriga

I naša vlada čini isto, ali ne zbog ne-Srba, zbog turista kojih ćemo se ove godine svakako uželeti, već zbog domaćeg stanovništva, kome je inat jedna od osnovnih obeležja karaktera.

Iako je onih koji ne poštuju pravila ponašanja u slučaju epidemije i proglašenog vanrednog stanja naizgled mnogo, njih je zapravo malo, a broj bi im se mogao izraziti u promilima, samo što je njihova obest svim razumnim ljudima uočljivija. Kada društvo igra košarku u parkiću bez ikakve zaštite ili kada njima slični bezbrižno šetaju po ulicama naočigled onih „maskiranih”, to nije hrabrost, već ponižavajuće omalovažavanje. A ispaštaćemo – svi.

Komentari0
55c22
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja