Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da dodatno snizi referentnu kamatnu stopu na nivo od 1,5 odsto, kako bi umanjio negativne efekte koronavirusa na privrednu aktivnost i istovremeno obezbedio održavanje inflacije u granicama cilja u srednjem roku.
Odluku o nastavku ublažavanja monetarne politike izvršni odbor je doneo pre svega imajući u vidu da pokazatelji iz međunarodnog okruženja ukazuju da su negativni efekti virusa po globalni privredni rast veći od prethodno procenjenih, što se odražava i na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, kao i na odluke centralnih banaka i vlada zemalja širom sveta.
Izvršni odbor naglašava i da je Srbija ovu krizu dočekala u znatno povoljnijoj poziciji, sa stopom privrednog rasta od preko 4,0 odsto, niskom i stabilnom inflacijom sedmu godinu zaredom, eliminisanom fiskalnom neravnotežom i znatno redukovanom eksternom neravnotežom, kao i deviznim rezervama na najvišem nivou od kada se prate.
To je, kako se navodi, otvorilo prostor da se u periodu krize poveća ekspanzivnost monetarne i fiskalne politike, a da se ne ugrozi makroekonomska stabilnost.
Donoseći odluku, izvršni odbor je imao u vidu i prethodno preduzete mere monetarne politike radi ublažavanja negativnih efekata širenja koronavirusa - smanjenje referentne kamatne stope za 50 baznih poena u martu, sužavanje koridora osnovnih kamatnih stopa, sa plus/minus 1,25 procentnih poena na plus/minus 1,0 procentni poen u odnosu na referentnu kamatnu stopu, kao i obezbeđenje dodatne likvidnosti bankama kroz repo operacije kupovine dinarskih državnih hartija od vrednosti i svop operacije kupovine deviza.
Pored toga, koordiniranom reakcijom Vlade Srbije i NBS obezbeđena je i direktna podrška privatnom sektoru donošenjem moratorijuma na otplatu kredita tokom vanrednog stanja u trajanju od najmanje 90 dana i paketa fiskalne pomoći privredi i građanima, podseća se u saopštenju centtralne banke.
Izvršni odbor naglašava da su mere monetarne i fiskalne politike u cilju podrške privrednom rastu moguće u uslovima obezbeđene niske i stabilne inflacije, koja je prema poslednjim raspoloživim podacima u februaru iznosila 1,9 odsto međugodišnje.
Izvršni odbor procenjuje da će inflatorni pritisci u narednom period ostati niski, uz nešto izraženije rizike da bi inflacija mogla da bude i niža u odnosu na februarsku srednjoročnu projekciju, pre svega zbog znatnog pada cena nafte i niže agregatne tražnje kao posledica pandemije, što će delom biti ublaženo preduzetim merama monetarne i fiskalne politike.
