utorak, 26.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49
DANI U IZOLACIJI: RADMILA LAZIĆ, pesnikinja

Nedostaju mi Dunav i Kalenićeva pijaca

Susret sa samim sobom za nekog može biti trenutak epifanije, a za druge najgora moguća kazna
Autor: Marina Vulićevićčetvrtak, 09.04.2020. u 20:00
Радмила Лазић: из бољих дана 2018. (Фото лична архива)

Naša poznata i nagrađivana pesnikinja Radmila Lazić načinom na koji provodi izolaciju potvrđuje da je i u toj situaciji velika dama i lafica. U jednom dahu pripoveda o svojoj svakodnevici, kao da piše pesmu:

– Ne poznajem dosadu. Nažalost, ni dokolicu. Kći sam nužnosti i dužnosti. S vremenom u svađi. Pišem da bih preživela, slušam muziku da bih živela. Klasičnu. Simfonijsku, ali kamernu malo više, sonate, etide, operu posebno. Violončelo obožavam. Zbog Žaklin du Pre. Volim Satija (može i u izvođenju Nade Kolundžije), „Solvejginu pesmu” iz „Per Ginta” Edvarda Griga – to da mi se peva na odru. „Smrt i devojku” – Šuberta, našte Pergolezijevu „Stabat mater”. Predveče martini (bjanko), može bez maslinke, kraj prozora u fotelji za čitanje. Jejts ili Odn, En Sekston, Silvija Plat, Sara Kirš... zavisno od raspoloženja. A s vremena na vreme obavezno najljubavniju pesmu svetske poezije Ginzbergovu „Ljubavnu pesmu na Vitmenovu temu”.

Da bi podigla samopouzdanje ona čita Ničea ili Siorana, a kaže da može i „parče neke od Pesoinih oda”.

– Pre ili posle (ili, pre i posle) eseji: Benjamin, Brodski, Simić..., i kratke priče. Preporučujem „Nemačku priču” u izboru i prevodu Nikole B. Cvetkovića, i još: Bogumila Hrabala, Lidiju Dejvis, Lori Mur..., romane retko čitam, ali Hertu Miler ne propuštam. Međutim, trenutno ne mogu sebi da priuštim ništa od toga, osim muzike naravno, jer, spremam „Antologiju srpske ženske poezije”, od Nine Živančević do Čarne Popović, za jednu meksičku izdavaču kuću, odnosno za celo špansko govorno područje. Ne mali poduhvat. Osama, ili samoizolacija, nazovite to kako god, moj je način života, dakle opstajanja. A kako bih inače zavirila u sebe, i u druge. Naravno, to je moj izbor, prinudna izolacija je nešto sasvim drugo. Pa evo trenutka da se neki okušaju, i možda vrate sebi. Jer, susret sa samim sobom za nekog može biti trenutak epifanije, a za druge najgora moguća kazna. Nažalost, mnogima su potrebni drugi da bi u njihovim očima saznali ko su. Zato „hodočaste” unaokolo po kafićima kao muve bez glave. Krilatica današnjeg života je „viđen sam, dakle postojim” pa onda, u klub, na splav, ili na prijeme po ambasadama, na premijere... ili pak kod ljubavnice da nahrane ego. Ništa mi od toga ne nedostaje, već Kalenićeva pijaca, šetnja uz Dunav, nekoliko prijatelja. I kao vrhunac provoda, ako je moguće: opera, a posle čaša šampanjca i parče francuskog sira. A iznad svega, nedostaje mi jutro i veče u selu moje majke. Pa da propevam – kaže Radmila Lazić.


Komentari1
b4e41
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zora
Predivno. I ja slicno razmisljam. Samo, malo nas je koji ovo mogu razumeti. Kao sto rekoste, vecini je moto:"Vidjen sam, dakle postojim." Samo pisite I svako dobro.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja