ponedeljak, 01.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 10.04.2020. u 14:37 Daliborka Mučibabić

Memorijalni park na temeljima Narodne biblioteke − sledeće godine

Lokacija porušenog hrama pisane reči na Kosančićevom vencu biće preuređena u mesto sećanja i susreta
(Фотографије: Д. Мучибабић)

Boris Podreka konačno može da odahne. Prema autentičnom idejnom rešenju ovog austrijskog arhitekte biće sređen prostor Narodne biblioteke Srbije uništene u šestoaprilskom bombardovanju Beograda 1941. godine. Ono što je Podreka osmislio za temelje tog hrama pisane reči, još pre tri godine, najzad ulazi u finiš realizacije.

Gradska Komisija za planove juče je na virtuelnoj sednici dala zeleno svetlo za izmene Plana detaljne regulacije za prostornu celinu Kosančićev venac blok između ulica Karađorđeva, Velike stepenice i Kosančićev venac kojem pripada i lokacija na kojoj je uništeno srpsko nacionalno blago. Taj dokument ide na javni uvid čim se okonča vanredno stanje uvedeno zbog kovida 19. Gradnja bi trebalo da krene početkom sledeće godine, kaže Marko Stojčić, glavni gradski urbanista. To znači da bi strašna rupa na Kosančiću 2021. godine, kada se bude obeležavalo 80 godina od stravičnog zločina nad Beogradom, mogla da bude uređena.

− Planski dokument se menja da bismo Podrekine ideje sproveli u delo, a Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture uradio je projektnu dokumentaciju. Postojeći plan propisao je obavezu da se za tu lokaciju raspiše arhitektonski konkurs, ali on nije organizovan jer Podrekino rešenje ne predviđa gradnju novog objekta nego praktično nudi parterno uređenje. U izmenama plana nismo ukinuli konkurs i on može da se sprovede ako grad ili država nekada budu želeli da na tom mestu podignu novi objekat javne namene – kaže Marko Stojčić, glavni gradski urbanista.

Baš to je bila jedna od brojnih zamerki na Podrekin angažman u Beogradu. On je, osim za Narodnu biblioteku, ponudio i rešenja za Studentski trg, Karađorđevu sa Savskim kejom i Topličin venac, odnosno Park vojvode Vuka. Stručna javnost godinama je prigovarala da Podreka, arhitekta evropskog glasa, nikako da se upiše u arhitektonsku istoriju Beograda, a kada mu je to omogućio Milutin Folić, bivši gradski urbanista, kritike su pljuštale sa svih strana. Najpre je zasmetalo to što za tako važne gradske lokacije nije bilo konkursa, a kritičari su mu zamerili i to što je spomenik Zoranu Đinđiću smestio na Studentski trg, kao i prenebregavanje činjenice da se arheološki ostaci nalaze na mestu gde će biti podzemna garaža. Negodovalo se i zbog toga što Podrekini projekti predviđaju suviše betona, a spočitavalo mu se da poslove dobija samo zato što je „Folićev guru”. Kako bilo, Podreka ovdašnjoj čaršiji na takve prozivke nije javno odgovarao, ali svi ti njegovi projekti su na kraju manje-više ili potpuno menjani.

Izgleda da će takvu sudbinu zasad izbeći Kosančićev venac.

Temelji Narodne biblioteke, prema Podrekinom idejnom rešenju, u celosti će biti očuvani i uklopljeni u budući memorijal oivičen ulicama Kosančićev venac i Srebrenička. Njegova zamisao nije bila da rekonstruiše prošlost jer, naglašavao je, istorija se mora interpretirati, a ne kopirati. Zato on „posetiocima nudi novi prostor u duhu današnjice”.

– Rasturena cigla i kamen stalno će biti prisutni i sa svakim korakom koji napravimo ta tragedija koja se ovde desila bošće nam oči. Sećanje tako postaje fizički prisutno i mi ga možemo dodirnuti – na te preostale zidine možemo sesti, poljubiti ih... Ne želim da ljudi ovde plaču nego da pamte taj kulturni zločin i pokušaj da se zatre pamet jednog naroda – govorio je Podreka svojevremeno za „Politiku”.

U spomen-park ulaziće se iz Ulice Kosančićev venac. Sa desne strane biće mala tribina, predviđena za predah učeničkih ekskurzija i turističkih tura koje će ovde od vodiča moći da saznaju istorijat Narodne biblioteke. Na nivou iznad tribine biće crni betonski monoliti od razbacanih knjiga – groblje znanja i simbol smrti, vidljiv i onima koji prostor budu posmatrali izvan kompleksa, kroz horizontalni otvor na zidu od grubog betona. Oni će pogledom dosezati i do suprotnog kraja memorijala – cvetnog vrta, koji je za Podreku obeležje životne radosti. Šetači će se, od crnih knjiga do rascvetale oaze, spuštati rampom. Kad pogled osveže raskošnim šarenilom, stepenicama će moći da se vrate na višu etažu, gde je smešten mali trg. To je pjaceta, kako je arhitekta objašnjavao, između života i smrti, i ima takvu konstrukciju da izgleda kao da lebdi, iako će biti oslonjena na nosače.

Taj, kako ga je Podreka nazvao, „društveni deo” memorijala sadržaće klupe, minijaturnu fontanu, a u blizini će biti i aluminijumska informativna tabla sa izlivenim fotografijama.

Rođeni bečki Beograđanin

Boris Podreka rođen je u Beogradu 1940. godine od oca Tršćanina i majke Mostarke, ali je najveći deo života proveo u Beču, gde je osnovao prvi projektantski biro i započeo univerzitetsku karijeru. Njegovi projekti menjali su lica gradova osam evropskih država. Po Podrekinoj zamisli uređeni su javni prostori, stambeni objekti, poslovne zgrade, muzeji... u Veroni, Beču, Štutgartu, Trstu, Mariboru, Piranu, Ljubljani, Kormonsu, Veneciji, Šangaju, vinograd na tromeđi Slovenije, Hrvatske i Italije... Prvi njegov beogradski zadatak bio je da preuredi i dogradi staru zgradu Muzeja nauke i tehnike, ali ovaj projekat nikada nije realizovan, kao što nije završena ni crkva u Jajincima rađena po ideji Podreke i Branislava Mitrovića. Austrijski arhitekta osmislio je izgled hotela „Falkenštajner” u Novom Beogradu. Dopisni je član srpske, slovenačke, hrvatske i italijanske akademije nauka i umetnosti.

Najveća lomača knjiga

Narodna biblioteka Srbije bila je smeštena u bivšu fabriku za proizvodnju papira i kartona Milana Vape, čuvenog industrijalca i jednog od najvećih srpskih dobrotvora. On je to zdanje na Kosančićevom vencu 1921. godine prodao Kraljevini SHS. Tada je to bila neuslovna zgrada koja je sve do 1925. adaptirana i iste godine otvorena za korisnike, kaže Dejan Ristić, istoričar i bivši upravnik Narodne biblioteke Srbije.

− Inicijativu da Ministarstvo prosvete od Vape otkupi zgradu na Kosančićevom vencu uputio je 6. aprila 1921. tadašnji upravnik Narodne biblioteke Srbije akademik dr Jovan N. Tomić, istoričar i ličnost koja je najduže bila na čelu te nacionalne institucije, od 1903. do 1927. Dvadeset godina kasnije, 6. aprila 1941, nacisti su na tom mestu napravili najveću lomaču knjiga – ističe Ristić.

Istorijski bukvar

Kao prostor najstarijeg srpskog naselja u Beogradu, intenzivniji razvoj Kosančićevog venca započet je posle sticanja državne samostalnosti dobijene Hatišerifom 1830. godine. Ubrzo su podignuti Konak kneginje Ljubice, hotel „Staro zdanje” i kafana „Znak pitanja”.

Kaldrmisanje ulica završeno je krajem 19. veka, a tada je Emilijan Josimović uradio prvi plan prostorne regulacije tog dela Beograda. Početkom 20. veka izgrađena je nova zgrada Patrijaršije na mestu stare Mitropolije i reprezentativno zdanje francuske ambasade. U tom periodu pojačana je električna rasveta i proširena mreža tramvajskog saobraćaja. Tursku kaldrmu zamenila je granitna kocka, a kasnije asfalt.

Za ekonomski razvoj i graditeljsko oblikovanje Kosančićevog venca od posebnog značaja bila je blizina pristaništa na Savi preko koje se nekada obavljao najveći deo međunarodne trgovine. Deo prema carinarnici formiran je kao prostran plato sa otvorenim skladištima. Uz Đumrukanu podignuti su hoteli, konaci, trgovačke radnje, zanatske radionice…

U toku Drugog svetskog rata trajno su nestale Narodna biblioteka sa fondom vrednih knjiga i rukopisa, Đumrukana, hotel „Kragujevac” i tek izgrađena konstrukcija lančanog mosta „Kralj Aleksandar Prvi”.

Ovaj deo Beograda naziv je dobio 1872. godine po Ivanu Kosančiću, vitezu koji je prema predanju poginuo u Kosovskom boju.

Komentari15
87012
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Srboljub Petrovic
Partijsko-stranacki kadrovi u arhitekturi i urbanizmu urnisu Beograd od "oslobodjenja" do danas. Menjaju se vremena i ideologije, ali bezidejnost, koliko vidimo, ostaje konstanta.
Драган
Библиотека као објекат имала је малу вредност. Отприлике садашњих 2000 евра за 1 квадратни метар и то пре свега због локације. Рушевине нарочито немају никакву вредност. Вредело је оно што је било у библиотеци а то је изгорело и нема никакве реконструкције која било шта може да надокнади.
Malo poznate istorije .Tek onako...
Aleksander fon Ler zvani "Saša" ,Komandant grupe armija E - jugoistok -nemački general (rodom iz Pančeva) na svom suđenju u Beogradu dao je iskaz prema kome je Biblioteka ( praktično "sećanje naroda " ) posebno odabran firerov ,lični cilj . Radi se dakle o ciljanom kulturocidu sa najvišeg mesta . Za neke druge ,kulturno istorijske objekte osim verovatno generalno crkava kao verskih objekata te vrste , teško da je on i znao ili uopšte mogao da zna .
Marko Markovic
A gdje je taj "виноград на тромеђи Словеније, Хрватске и Италије"? Italija i Hrvatska nemaju kopnenu granicu...samim tim nema ni tromedje.
Саша Микић
Урадио је Винску клет Нови Брич у Шмарјах код Копра. Што се тиче тромеђе боље да кажу познаваоци нове географије тог подручја, јер колико ја видим део уз реку Драгоњу у Истри не припада ни Словенији, ни Хрватској. Да ли се је ту угнездила и Италија користећи спор око Пиранског залива не би ме чудило?!
milan
Mogla se na mestu srusene biblioteke izgraditi ista takva . Postoje brojne fotografije i skice srusene bibliotke. Drezden u Nemackoj je pri kraju rata bio ceo spaljen i razrusen... Nemci su posle Drugog Svetskog rata sve palate i crkve uporno godinama gradili po sacuvanim planovima i napravili novi stari Drezden.... Moglo je tako i u Beogradu, bar sto se tice biblioteke, potrebno je bilo samo malo dobre volje.
bez mermera a orginalnije i lepse
dusanT@ "Rusevine Narodne biblioteke jesu kulturno -istoriski spomenik, a uklanjanje rusevina da bi se na istom mestu gradilo je varvarsvo". Nazalost i Vasa sledeca recensa je 100% tacna"kod nas se ovo tesko shvata". Zasto praviti replike istorije i arhitekture kad imamo bogatu istoriju i orginale koje treba sacuvati , zastititi i prestaviti. Pored iskopina napraviti simbolicnu zgradicu u stilu okolnih zgrada, gde bi gradjani donosili svoje stare knjige a uzimali na citanje druge neprocitane.
Dusan T
Narodna biblioteka je funkcionalni objekat. Nije spomenik kulture kao palate i crkve. Ona treba i mora da ide u korak sa vremenom. Rusevine Narodne biblioteke jesu kulturno-istorijski spomenik, a uklanjanje rusevina da bi se na istom mestu gradilo je varvarstvo. Kod nas se ovo tesko shvata. Vidite sta smo uradili sa tornjem na Avali - funkcionalnim objektom koji smo ponovo izgradili, od svojih para, kao da su sezdesete. Bas smo im pokazali.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja