nedelja, 27.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 13.04.2020. u 19:33 Slobodan Samardžija
INTERVJU: AŠOT OVAKIMJAN, ambasador Republike Jermenije u Srbiji

Važno je da znamo da su nam interesi obostrani

Jermenija i Srbija su tokom istorije oduvek težile da budu nezavisne, da imaju državu svog naroda i to je najveći san koji smo ostvarili
(Фото Горан Мусић)

Jermeni, jedan od najstarijih evropskih naroda, tokom istorije su prolazili kroz mnoge prelomne i tragične izazove. Posebno u vremenima velikih svetskih ratova i etničkih nesporazuma. Svoju prvu državu stvorili su mnogo vekova pre naše ere, da bi kraljevinu dobili oko 600. godine p. n. e. pod dinastijom Orontida. Zbog strateškog položaja, Jermenija se razvijala kroz stalnu smenu perioda nezavisnosti i podaništva. Današnji suverenitet stekla je po raspadu SSSR-a, 23. avgusta 1990, da bi i zvanično bila priznata 21. septembra 1991.

Nedavna poseta ambasadora Republike Jermenije Ašota Ovakimjana Beogradu bila je prilika da porazgovaramo o odnosima između naše dve zemlje, zajedničkim izazovima i saradnji. „Jermenija i Srbija su tokom istorije, svaka na svoj način, bile delovi velikih zajednica. Ipak, ono čemu smo oduvek težili jeste da budemo nezavisni, da imamo državu svog naroda, i to je najveći san koji smo ostvarili. Danas, naše države imaju odlične političke odnose. Prirodno, uz povremene uspone i padove, ali obe strane su shvatile da moraju dodatno da pojačaju uzajamnu saradnju, do nivoa koji bi odgovarao i potrebama i tradiciji naših naroda”, ocenjuje Ovakimjan.

Mnogo je sličnosti između Srbije i Jermenije. Muče nas etničke nesigurnosti. Zvanični Jerevan nije priznao nezavisnost samoproglašene republike Kosovo. Na čemu je zasnovana takva odluka?

Mi se zalažemo isključivo za mirno rešavanje svih konflikata. U tom smislu pozdravljamo kontakte između Srbije i Kosova, čime se stvaraju šanse za obezbeđivanje atmosfere međusobnog poverenja i uzajamnog razumevanja. Naravno, svaki konflikt ima svoje specifičnosti. Osnovni princip, koji bi morao biti zajednički, jeste mirovni, zasnovan na kompromisu, koji bi, u svojoj suštini, išao u korist konkretnih ljudi koji žive na terenu zahvaćenom konfliktom.

U centru konflikta u Nagorno-Karabahu je čovek, realan, prepoznatljiv, s imenom, porodicom, zemljom na kojoj živi, gde radi. Kada ste u Arcahu (Nagorno-Karabahu) osećaj o tome šta je zaista ljudsko biće, koje nije različito od drugih, a ugrožena mu je egzistencija, veoma je dubok. A naša zabrinutost za tamošnje stanje inicirana je politikom Azerbejdžana. Od 1991. do 1994. vođen je rat u kojem je 40 odsto žitelja Arcaha ubijeno ili proterano, a 40 procenata teritorije potpalo je pod kontrolu Azerbejdžana. Jermeni su se uspešno branili, i onaj bezbednosni aranžman koji je stvoren jedini je koji postoji. Trenutno, Jermenija je jedini garant bezbednosti Arcaha.

Šta je koren ovih sukoba?

Nagorno-Karabah/Arcah nikada tokom istorije nije bio deo nezavisnog Azerbejdžana. Njegovi žitelji stvorili su svoju nezavisnu državu nakon raspada Sovjetskog Saveza. Jednako kao što je stvorena Republika Azerbejdžan. Ali, Azerbejdžan je tokom devedesetih godina prošlog veka izvršio agresiju protiv Arcaha. Raspiruje se mržnja, ignoriše volja naroda, glorifikuju ratni zločinci…

Najdrastičniji primer je slučaj Ramila Safarova, azerbejdžanskog oficira koji je 2004. boravio u Budimpešti u okviru vežbi NATO-a, u kojima je kao predstavnik Jermenije učestvovao i naš oficir Gurgen Margarjan. Jedne noći Safarov je upao u Margarjanovu sobu i sekirom mu odsekao glavu dok je spavao. Suđeno mu je u Mađarskoj, gde je dobio doživotnu kaznu. Ali, 2012, u okviru mutnog dogovora između predsednika Alijeva i Orbana, prebačen je u Azerbejdžan, gde je, umesto da nastavi da robija, stekao oreol nacionalnog heroja.

Jedna od stvari koje najviše brinu jeste uporna antijermenska propaganda od strane rukovodstva u Bakuu, ali i običnih ljudi. Aprila 2016. oružane snage Republike Azerbejdžan napale su Republiku Nagorno-Karabah ugrozivši egzistencijalnu bezbednost 150.000 naših sunarodnika, ali i Jermena po celom svetu.

A na jugu Srbije?

Na Kosovu postoji direktan politički dijalog, možda je težak, ali ide u pravcu traženja zajedničkog rešenja, i sa odgovornošću za regionalnu i globalnu stabilnost i bezbednost. To je i jedan od razloga zašto Jermenija nije priznala tamošnju nezavisnost. Čekamo obostrano zadovoljavajuće rešenje. Mi nismo priznali ni nezavisnost Nagorno-Karabaha, da ne bismo stvarali dodatne probleme procesu pregovaranja. Nema ni potrebe da ističem koliko su istorijski duboke duhovne i kulturne veze naše dve države. Kad je reč o Kosovu, Jermenija neće zanemariti duh jermensko-srpskog prijateljstva.

I Jermeni i Srbi su bili žrtve genocida. U periodu 1915–1923. Turci su pobili između 800.000 i 1.500.000 vaših sunarodnika. Srbi su sličnu sudbinu doživeli od Nemaca tokom Drugog svetskog rata. Šta uraditi da se nešto slično više nikada ne bi ponovilo?

Genocid nad Jermenima iz 1915–1923. bio je prvi takav masovni planirani akt protiv čovečnosti u 20. veku. Taj zločin, zajedno s Holokaustom, inspirisao je poljsko-jevrejskog advokata Rafaela Lemkina da stvori kovanicu „genocid” i inicira „Konvenciju za prevenciju i kažnjavanje zločina genocida”, usvojenu na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 9. decembra 1948. Moralna je obaveza i međunarodni zadatak našeg naroda da odlučno podržava ovakav stav.

Tim povodom, sa zahvalnošću se sećamo spremnosti srpskog naroda da 1922. pruži utočište jermenskim izbeglicama, kao i prisustva predsednika Srbije na komemoraciji jermenskim žrtvama genocida 2015. Priznanje i prevencija genocida su koraci da se svima osigura veća bezbednost. 

Komentari3
4e44f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Babken Simonjan
Tekst je zanimljiv, narocito za one koji malo znaju za jermensku tragediju. Samo ima jedina greska u tekstu: nije Nagorno-Karabah vec Nagorni Karabah, bez crtice. Karabah je muskog roda, s time i pridev Nagorni mora u muskom. Ta se greska ponavlja kod mnogih srpskih autora. Zapadna stampa pogresno pise Nagorno-Karabah, a srpski autori automatski kopiraju tu gresku koja je, nazalost, ustaljena u srpskoj stampi. To bi bilo isto kad bi napisali Lepensko-Vir, umesto ispravnog naziva Lepenski Vir.
dr Slobodan Devic
Jermeni i Srbi su veoma slicni u mnogim aspektima. Daleko su bolje organizovani od nas i bilo bi dobro da od njih naucimo mnoge stvari ...
Petar Petrović Rotaract Club Bgd Centar
Njegova Ekselencija Ambasador Ovakimjan nam je vrlo jasno objasnio situaciju oko Nagorno -Karabaha . Sada smo potpuno razumeli stav Jermenije po ovom pitanju - da je u centru pažnje čovek sa svim pravima i obavezama .Nadamo se da će Gospodin Ambasador svojim predanim radom doprineti da se odnosi srpskog i jermenskog naroda još više učvrste i da će posle ukidanja viza biti otvorena avio linija Jerevan-Beograd. To bi omogućilo da se unapredi turizam, privredna razmena , nauka , umetnost,kultura.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja