sreda, 03.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 16.04.2020. u 13:27 Marina Vulićević
DANI U IZOLACIJI: IGOR MAROJEVIĆ, pisac

Izučavam građu o Jasenovcu za novi roman

Uvek postoji stepenovanje siromaštva, pa je Srpsko književno društvo, kom pripadam, sprovelo akciju za pomoć najugroženijima među nama
Игор Маројевић (Фото: Лагуна)

Pisac i prevodilac Igor Marojević otkriva za naš list kako provodi vreme u doba pandemije virusa korona i kaže da pretpostavlja da je onim autorima, koji su ozbiljno shvatili svoj posao, lakše da sprovedu izolaciju nego ostalim slojevima stanovništva, zbog same prirode njihovog poziva.

– Otkako je vlast sprovela policijski čas, radim ono što bih i da nije: pišem novi roman i za te potrebe izučavam njegove glavne teme, kao što su Španski građanski rat, ilegalna komunistička dejstva u Kraljevini Jugoslaviji pred Drugi svetski rat, Jasenovac, Blajburg, Srebrenicu 1995. godine i NATO bombardovanje 1999. godine. I opet, Jasenovac. Za te potrebe gledam i izvesne dokumentarne filmove. Ne znam da li mi krvava građa pada lakše nego na početku pisanja romana zato što sam se u međuvremenu navikao na nju ili zbog terora virusa, koji po količini užasa čini spoljne okolnosti manje kontrastnim građi. Gledam i još ponešto: pre neki dan sam prvi put video Soderbergov film „Contagion”, koji je, devet godina pre svega ovoga, predvideo aktuelnu pandemiju. Ponovo prevodim roman Roberta Bolanja „Daleka zvezda” za sasvim novu, a ambicioznu, ediciju „Rio Magnus” prevodilačke radionice „Magnus” – kaže Marojević i dodaje:

– Svakodnevno obilazim majku, blizu koje živim, pa se nadam da se utoliko oseća manje izopšteno. Ja bih se na njenom, i na mestu drugih osoba starijih od šezdeset pet godina, osećao kao Jevreji na početku getoizovanja u Nemačkoj, mada nisam siguran da se tako ne osećam i uz postojeće mere. Spadam u samostalne umetnike koji dobijaju milostinju od grada i pitam se koliko će ljudi pomreti zbog korone, a koliko od gladi. Ali uvek postoji stepenovanje siromaštva pa je Srpsko književno društvo, kom pripadam, sprovelo akciju za pomoć najugroženijima među nama. Pitam se i hoće li slične inicijative drugih strukovnih organizacija uroditi plodom u zemlji čija vlada iz budžeta odvaja za Ministarstvo kulture „ogromnih” 0,6 odsto.

Igor Marojević kaže i da je svakodnevno sam u kontaktu sa Španijom i da veoma često razgovara sa svojim novim tamošnjim izdavačem, koji će, ako korona ne paralizuje baš sve, objaviti njegov roman „Šnit” na kastiljanskom.

- Prevod romanačiji je već urađen i ugovor potpisan, a pravimo planove kao da se ne događa ništa sa onoga sveta. Često sam u kontaktu i sa tamošnjim prijateljima i drugovima. Moram da kažem da me je prilično pogodila mera jednog od njih, koji i dok sa mnom, a verovatno i drugima, razgovara skajpom, možda pod uticajem opšteg bekstva od spoljašnjosti koja je sada u Španiji posebno strašna, zamračuje stan – dodaje Marojević.

Komеntari4
f3eaa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Umetnost nije politika, bar ne bi trebalo da bude
@Stojanovic @Жељко Ima puno tema na koje mogu da se pisu romani. Igor Marojevic pise svoj roman, o onome sta je njemu interesantno. Vi mozete da pisete vase romane, i da se nadate da ce to i drugima da bude interesantno. Igor Marojevic ne pise udzbenik iz istorije, nego roman. Razlika je drasticna, capish? A Srbi knjige bas i ne citaju, uglavno citaju partijske brosure i literaturu.
Stojanovic
Molim poštovanog pisca da uvaži jednu stvar. Ono što za druge (npr za rođene Beograđane, Pančevce ili npr Vranjance) može biti političko pitanje ili zanimljiva književna građa za nas koji smo rođeni i odrasli u zapadnim srpskim krajevima je bilo pitanje opstanka. Nabrojani redosled u članku ( J-B-S cic!) govori u prilog da autor još nije načisto s tim. Pozdrav iz Potkozarja
Жељко
И још нешто! Једини логор ЗА ДЈЕЦУ, био је у НДХ. У тај логор су доспјевала она дјеца за коју је одлучено да буду она трећа трећина коју ће покрстити! У Ј су и дјецу убијали, и то такмичећи се ко ће на више различитих начина убити дијете. Тога није било нигдје!! А поготово не у Б ни у С!! Поздрав из Кнешпоља!
Ponosni Trebinjac iz Beograda
Sve je pobrojano hronoloski, sto je uobicajeno. J je bio pre B, a B pre S. To su cinjenice. Puno stvari koje emotivno dozivljavamo su samo delimicno cinjenice. I da i mene ne razumete pogresno, ja sam sin roditelja iz Hercegovine, Trebinjaca, ciji je otac proveo u komunistickom kazamatu 6 godina po zavrsetku II svetskog rata, i cijeg su dedu i strica ustase bacile u Pridvoracku jamu kod Trebinja u junu 1941. Uvek sa bio Srbin, nikada komunjara ili Jugosloven, cisto da se zna.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja