Pisac i prevodilac Igor Marojević otkriva za naš list kako provodi vreme u doba pandemije virusa korona i kaže da pretpostavlja da je onim autorima, koji su ozbiljno shvatili svoj posao, lakše da sprovedu izolaciju nego ostalim slojevima stanovništva, zbog same prirode njihovog poziva.

– Otkako je vlast sprovela policijski čas, radim ono što bih i da nije: pišem novi roman i za te potrebe izučavam njegove glavne teme, kao što su Španski građanski rat, ilegalna komunistička dejstva u Kraljevini Jugoslaviji pred Drugi svetski rat, Jasenovac, Blajburg, Srebrenicu 1995. godine i NATO bombardovanje 1999. godine. I opet, Jasenovac. Za te potrebe gledam i izvesne dokumentarne filmove. Ne znam da li mi krvava građa pada lakše nego na početku pisanja romana zato što sam se u međuvremenu navikao na nju ili zbog terora virusa, koji po količini užasa čini spoljne okolnosti manje kontrastnim građi. Gledam i još ponešto: pre neki dan sam prvi put video Soderbergov film „Contagion”, koji je, devet godina pre svega ovoga, predvideo aktuelnu pandemiju. Ponovo prevodim roman Roberta Bolanja „Daleka zvezda” za sasvim novu, a ambicioznu, ediciju „Rio Magnus” prevodilačke radionice „Magnus” – kaže Marojević i dodaje:

– Svakodnevno obilazim majku, blizu koje živim, pa se nadam da se utoliko oseća manje izopšteno. Ja bih se na njenom, i na mestu drugih osoba starijih od šezdeset pet godina, osećao kao Jevreji na početku getoizovanja u Nemačkoj, mada nisam siguran da se tako ne osećam i uz postojeće mere. Spadam u samostalne umetnike koji dobijaju milostinju od grada i pitam se koliko će ljudi pomreti zbog korone, a koliko od gladi. Ali uvek postoji stepenovanje siromaštva pa je Srpsko književno društvo, kom pripadam, sprovelo akciju za pomoć najugroženijima među nama. Pitam se i hoće li slične inicijative drugih strukovnih organizacija uroditi plodom u zemlji čija vlada iz budžeta odvaja za Ministarstvo kulture „ogromnih” 0,6 odsto.

Igor Marojević kaže i da je svakodnevno sam u kontaktu sa Španijom i da veoma često razgovara sa svojim novim tamošnjim izdavačem, koji će, ako korona ne paralizuje baš sve, objaviti njegov roman „Šnit” na kastiljanskom.

- Prevod romanačiji je već urađen i ugovor potpisan, a pravimo planove kao da se ne događa ništa sa onoga sveta. Često sam u kontaktu i sa tamošnjim prijateljima i drugovima. Moram da kažem da me je prilično pogodila mera jednog od njih, koji i dok sa mnom, a verovatno i drugima, razgovara skajpom, možda pod uticajem opšteg bekstva od spoljašnjosti koja je sada u Španiji posebno strašna, zamračuje stan – dodaje Marojević.