U arktičkom ozonskom omotaču pojavio se rascep, koji je prerastao u rupu, a zatim u još veću rupu. Naučnici smatraju da je to sada možda najveća rupa koja se ikada pojavila u ozonskom omotaču Severnog pola.

Ova rupa u arktičkom ozonskom omotaču dostigla je površinu veću od 1.605.792,63 kvadratnih kilometara otkako je prvi put primećena u februaru, rekao je Dijego Lojola, naučnik u Nemačkom vazduhoplovnom centru, u izjavi datoj Evropskoj svemirskoj agenciji, a prenosi Si-En-En.

Takođe se dodaje da se otada nivo ozona u tom području naglo smanjio.

Ova pojava neobična je iz nekoliko razloga. Iako se svake godine izveštava o rupama u ozonskom omotaču na Antarktiku, gde su temperature znatno niže, na Arktiku od 2011. godine u ozonskom omotaču nisu zabeležene značajne rupe.

Čak i istraživači u okviru programa Evropske unije za posmatranje Zemlje Kopernikus koji su prvi primetili rupu, kažu da nisu sigurni zašto je toliko velika.

„Ozon je u ovom sloju skoro potpuno potrošen”, rekao je Vinsent-Henri Puka, direktor Službe Kopernikusa za nadgledanje atmosfere.

Nivo ozona u pogođenom području naglo je opao tokom februara i marta, dodao je Puka.

Posledica ovoga jeste da je UV zračenje na Zemljinu površinu neznatno veće nego inače. Ali s obzirom na to da se rupa pojavila na prelazu zime u rano proleće, UV indeks dostigao je visoku vrednost od 5, što je za ovaj region neuobičajeno visoko.

Ipak, ova rupa nije od velikog značaja za ljude, smatra Puka. Pošto UV zračenje uglavnom utiče na severni Grenland, koji je, kako kaže,  retko naseljen, a samo izlaganje neće dugo trajati, efekti ove ozonske rupe su mali.

On dodaje da zabrinjava kako bi ova pojava mogla da utiče na ekosisteme u tom području.

„To ne mogu da znam, ali što se zdravlja ljudi tiče, uticaj je prilično umeren”, rekao je.

Utešno je, kaže Puka, da ni ova rupa nije trajna i da se očekuje da  počne da se zatvara već sledeće nedelje.