utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 18.04.2020. u 19:00 Branka Vasiljević

Karantin na granici Istoka i Zapada

Kontumac u Zemunu kroz koji su prolazili svi što su iz Turske išli na zapad postojao je oko 150 godina. – Jedno od pravila bila je izolacija koja je nekada trajala i po 52 dana
На месту где су сада Гимназија, Градски парк и факултет налазио се земунски карантин (Фотографије Р. Крстинић)

„Sva roba, pošta, putnici koji su dolazili iz Turske ulazili su u spoljni Kontumac. Tu su ih pregledali lekari ne dodirujući ih. Ispitivali su ih o simptomima na kugu, koleru, boginje... U slučaju da su imali znake neke zarazne bolesti zadržavani su i izolovani u baraku na obali Dunava. Ako je bolesnik bio lakši, prebacivan je u lazaret koji se nalazio na mestu gde se otprilike danas nalazi bolnica.”

Ovo je odlomak iz knjige „Hronika Zemuna od praistorije do 1871. godine” čuvenog hroničara Zemuna, pokojnog Branka Najholda. Zahvaljujući njegovoj supruzi Bojani Ivanović, dobili smo priču o karantinu koji je na prostoru Zemuna postojao duže od 150 godina.

Pre 102 godine, 18. aprila u vaskršnjem broju „Politike” izašao je tekst M. Petrovića posvećen zemunskom Kontumacu i načinima koji su se pred kraj 19. veka koristili za dezinfekciju u ovom karantinu  

Kroz Kontumac, odnosno karantin, prošli su svi oni koji su iz Turskog carstva išli na zapad – u Austriju, Austrijsko carstvo ili Austrougarsku. Jedna od osnovnih mera zaštite od zaraze i tada je  bila izolacija, a ona je nekada trajala i po 52 dana. Ovu liniju, što je razdvajala Istok i Zapad, prelazili su vožd Karađorđe, Joakim Vujić, francuski pisac Alfons de Lamartin… I Vuk Stefanović Karadžić bio je čest gost zemunskog karantina i tu je 24. aprila 1832. godine napisao Pismo knezu Milošu.

Kontumac ili propusna stanica bio je deo kordona – najvažnije granične službe prema Turskoj 1699. godine. Kordon je bio sistem zidnih čardaka i koliba izgrađenih po uzoru na rimski limes na kome se čuvala granica od nelegalnih prelazaka i prenosa kuge.

Kontumac u Zemunu izgrađen je 1730. u jugozapadnom delu grada, na mestu gde su sada Gradski park, fakultet i Gimnazija. U početku je ovaj karantin bio deo Kontumaca u Banovcima i njime vezan duboko iskopanim jarkom kroz koji su mogla da prođu kola natovarena robom i ljudima. A od 1787. godine preuzima primat zemunski Kontumac ograđen stubovima i daskama. Unutra je podignut sistem zgrada, bunar, štala... Po nalogu Marije Terezije 1746. izgrađeno je još objekata, a 1776. godine iskopan i dubok jarak oko njega. U karantin se ulazilo sa četiri mesta i na svakom je postojao most koji se mogao lako srušiti.

Manastir Svetog Arhangela Gavrila iz 1786. godine i kontumačka kapela Svetog Roka u zemunskom parku

Uoči rata sa Turskom 1785. izgrađen je visoki zid sa puškarnicama i kapijama čiji se ostatak može videti na uglu današnjih ulica Vrtlarske i Gundulićeve.

Svi zdravi putnici su u Kontumacu bili u karantinu, a zadržavali su se zavisno da li je zaraza bila blizu ili daleko od kordona. Umrli su sahranjivani na takozvanom kužnom groblju na Kalvariji.

Karantin je u početku trajao 52 dana, a od 1780. godine od tri do 21 dana. Putnici su smeštani u kolibe sa po četiri sobe i dva ognjišta. Ti objekti su se nalazili, otprilike, gde je danas glavna aleja parka. O kontumacima se brinula posluga koja im je donosila hranu, ali im se nije smela primicati.

„Na mestu današnje gimnazije nalazila se gostionica koja je imala tri sobe, kuhinju, točionicu, bakalnicu, spremište za mast, podrum za 300 akova vina (akov – 54,3 litra), pekaru i staju za 12 grla stoke. Iz jednog ugovora iz 1818. vidi se da je gostioničar mogao kontumacima i Zemuncima prodavati hranu i piće. Kontumaci su sami plaćali hranu i ogrev. Čim bi se smrklo, apsandžije bi sa spoljne strane zatvarale kapije i gostionicu”, zabeležio je Najhold.

Prispela roba i pošta smeštane su u magacin, a onda ih je posebno ljudstvo čistilo. Kafa, pirinač i drugi zrnasti artikli raspakivani su i iznošeni pod nadstrešnicu gde su se vetrili tri nedelje. Džakovi od tekstila polagani su u vodu, a ako se omot nije mogao oprati spaljivan je. Vuna, krzna, sirova svila i pletivo, tkanine, koža i slična roba za koju se zaraza lako hvatala zadržavana je i po šest nedelja. Pregled pamuka bio je najopasniji. Radili su ga naročiti ljudi. Čim bi stigao, vadili su ga iz vreća i premetali rukama golim do ramena. Zatim su odlazili u Kontumac i čekali da li će se pojaviti zaraza. Dešavalo se, mada retko, da su ovi pregledači pamuka za profesiju davali i život.

Ostaci zid sa puškarnicama i kapijama na uglu današnjih ulica Vrtlarske i Gundulićeve

Zlato i čvrsti predmeti ispirani su u slanoj vodi i sapunici. Za čišćenje pisama isprva je korišćeno sirće, ali se pokazalo kao loš izbor pa su pisma otvarana i držana iznad sirćetne pare što je otvaralo prostor i za špijunažu.

„Direktor zemunskog Kontumaca Blau poslao je 11. novembra 1829. godine u Beograd, za srpski kontumac jednu drvenu kadu sa tri odeljenja i gvozdenim obručima za kađenje pisama, zatim gvozdenu kadionicu, mali meh za duvanje vatre i gvozdenu rešetku na kojoj stoje pisma. U kadi su dve materije, od kojih se jedna upotrebljava za kađenje pisama, a druga za kađenje koliba u kojima će ljudi stanovati. Smesa za dezinfekciju prostorija sastojala se iz šalitre sumpora, španske smole i stiraksa”, stoji u tekstu „Politike” koji je Najhold uvrstio u svoju knjigu.

Postepeno ukidanje celog kordona počelo je 1. maja 1869. godine i trajalo sve do 1883. Najveći deo zgrada srušen je sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka, a dve preostale, gde su se nalazile Sresko poslanstvo i žandarmerija uklonjene su 1953.

Parlatorija mesto za razgovore

Na mestu današnjeg dečjeg igrališta nalazila se parlatorija. Bila je sagrađena od balvana i dasaka i nije imala krov. U njoj su se vodili hitni razgovori stanovnika Beograda i Zemuna. Svakom razgovoru prisustvovao je nadzornik – latov koji je pratio da sagovornici budu dovoljno udaljeni. Novac za plaćanje bacan je u sud sa sirćetom, a prisutni latov ga je kasnije vadio kašikom s rupama.

Komentari11
f77f8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milan
Branko Najhold je legenda Zemuna. Upoznao sam tog coveka jos pre mnogo godina i shvatio da je on ceo svoj zivot posvetio proucavanju i otkrivanju tajni istoriskih desavanja na podrucju grada Zemuna...Bio sam imprsioniran njegovom knjigom od 500 strana a tada je priredio izlozbu o Africkoj umetnosti izrade minijaturnih figura ... Retko obdaren i obrazovan covek...
Drago
Znaci da u zadnjih 200-300god nismo napredovali u medicini.
Sotir Gardačić
Sećam se da je u seriji Vuk Karadzić to bilo verno prikazano, a i da je kuga bila u to doba opaka bolest.
zoran stokic
@Ginko Starost genoma Yersinia pestis je oko 4000 g. (potekao iz Azija). Iz severne Kine preko Mongolskog carstva, proširio se u više navrata u azijsku i evropsku Tursku, a zatim stigao do Grčke, Egipta i Balkanskog poluostrva i zahvatio celu Evropu. Znači virus se u razdoblju od 4000. g. povremeno povlačilo ali su ostajala endemska žarišta, iz kojih bi se kuga ponovo razgoropadila.
DAN
Kuga je dolazila iz Azije ili Afrike oduvek! Kod nas turskim karavanima! Ona prva, Justinijanova, je došla iz južnog Egipata sa misionarima koji su se vraćali u Carigrad !
Prikaži još odgovora
DAN
Za pobornike teorije zavere: ko je tada pravio epidemije jer SAD 1730. nisu postojale !
Одговор
Кинези :)
Aluvial
Vremena se menjaju. Sad se istok od zapada stiti karantinima.
Aluvial
@Milojko jeste Milojko osim ako ne zivis na Galapagos ostrvu pa ti je sve istocno jer je ostrvo uz datumsku granicu. Bice da ti ne znas gde je levo a gde desno, slabo se orjentises na karti, a i lose brojis mrtve od korone.
Milojko
Jel? Možda si ipak pobrkao strane sveta

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja