Prema novim istraživanjima agencije IPSOS vreme provedeno ispred malih ekrana u toku pandemije povećalo se u našoj zemlji za dva sata dnevno. Pored informativnih sadržaja, za koje smo svi proteklih nedelja životno zainteresovani, tradicionalno veliku pažnju gledalaca izazivaju domaće serije. Uostalom i psiholozi i psihoterapeuti preporučuju da ne bi trebalo gledati više od dve informativne emisije u toku dana tako da su nam serije beg od realnosti. Otkako je, 20. januara, počelo emitovanje „Igre sudbine” na Prvoj televiziji, ova serija je doživela veliku popularnost i plasirala se među pet najgledanijih emisija u toku dana. Nema „sapunice” bez zapleta u kom nečija mama nije mama a tata nije tata, pa je takav i zaplet ove domaće serije. Mladići Luka (Luka Raco) i Aleksa (Stevan Piale) su zamenjeni na rođenju iako su bili jedine bebe rođene u bolnici koja nije porodilište ali maštom scenarista pijana medicinska sestra ih je zamenila. Slično kao u priči „Kraljević i prosjak”, Luka Kanački, mladi direktor holding kompanije, školovan u inostranstvu, preko noći postaje siromašan a Aleksa Ožegović, iako bez radnih navika i obrazovanja, zauzima njegovo mesto. Ada Kanački (Milica Milša) je jednog sina rodila, drugog odgojila i živi od uspomena na pokojnog muža, u vili u kojoj joj sve spoljne poslove obavlja Vukašin (Slobodan Ćustić), vozač, batler i, po potrebi, privatni detektiv i domaćica-sobarica Višnja (Jelena Đukić)… Predviđeno je da ova serija ima 180 epizoda i gotovo sve scene su snimljene u studiju, koji je kulisama pretvoren u kuću, stan, kafić, restoran, kancelariju… Takva produkcija, u kojoj nije ulagano u eksterijere, zahteva – ravnoteže radi – da uloge i dijalozi budu pažljivo izbrušeni, što ovde nije slučaj. Glavni i sporedni likovi imaju gotovo istu minutažu i jednak broj replika. U ovoj priči važnu ulogu imaju i manekenka-sponzoruša Sofija, potom Adina svekrva baronica Donka Desareli te Orlando i Bajo, koji rade u klubu zatvorenog tipa i kao da su zalutali iz neke humorističke serije braće Karadžić.
Nije neobično to što je „prepev” kolumbijske serije naišao na veliki odjek jer je naša publika turskim i latinoameričkim serijama navedena da promeni ukus. Davnih devedesetih smo na Pinku, Studiju B, TV B92… rado gledali i „Tvin Piks”, „Odeljenje za ubistva”, „Frejžera”, „Sajnfeld”, „Vil i Grejs”, „Čuvare plaže”, „Dosije iks”, „Avanture Šerloka Holmsa”, „Poaroa”… Kvalitetne strane serije danas emituje samo RTS (i to „diskretno”, u kasnim terminima) i kablovski kanali.
