subota, 15.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 22.04.2020. u 21:00 Branka Vasiljević

Behar u prestonici srpskog trešnjarstva

Dvorski lekar kraljice Drage zasadio prve plantaže trešanja i tako udario temelje srpskog modernog voćarstva. – Plantažu na 80 hektara i sa 7.000 sadnica do danas nije niko zasadio ne samo u Srbiji, već i na Balkanu
Јован Ј. Јовановић са младом супругом Милом 1894. године (Фо­то Архива Центра за културу Гроцка); (Фото: З. Атић)

Trešnjin cvet obožavaju mnogi narodi i kulture, među kojima prednjače Kina i Japan. Za njih je ona simbol nežnosti i čistote, proleća i mladosti... Ali nemaju samo ove zemlje privilegiju da uživaju u raskoši trešnjinog cveta. Ova voćka se odomaćila na nekoliko kilometara od centra grada u „maloj Kaliforniji” – Grockoj. Na blagim padinama ove opštine, što gledaju na Dunav, trešnja uspeva oko 120 godina, a ovih dana gročanski brežuljci bele se od njenog cveta.

A svega ovoga možda ne bi bilo da ginekolog kraljice Drage Mašin, Jovan J. Jovanović, nije kupio 80 hektara zemlje i zasadio plantaže trešanja.

– Doktor Jovan J. Jovanović bio je jedan od osnivača savremene ginekološko-akušerske službe u Srbiji, ali on nije bio samo lekar, već i začetnik modernog voćarstva u zemlji. Zahvaljujući njemu, Grocka je i danas centar ove poljoprivredne grane u Srbiji. Doktor je još u toku specijalizacije u Austriji zapazio kako se tamo uspešno uzgajaju različite sorte voća i zainteresovao se za trešnju. Pri povratku u zemlju merkao je priliku da podigne plantažu na zemlji dobrog kvaliteta i na mestu koje nije bilo daleko od najvećeg potrošačkog centra u zemlji, Beograda – priča Zorica Atić, direktorka Centra za kulturu u Grockoj. Ona ističe da je agronom Tihomir Nikolić dao nemerljiv doprinos da bi se saznalo za dr Jovanovića i gročanske trešnje.

U odabiru lokacije pomogla su mu istraživanja stručnjaka iz Austrije koji su za potrebe kralja Milana ispitali celu Srbiju. Oni su Grocku označili kao najbolje podneblje za voćarstvo po klimatskim uslovima i strukturi zemljišta.

– Početkom 20. veka sreća mu se osmehnula. Opština Grocka zapala je u dugove zbog renoviranja Crkve Svete Trojice. Rešenje za otplatu potraživanja našla je u prodaji svojih utrina, zaostalih još od turskih begovskih i spahijskih imanja. Na javnoj licitaciji 1906. godine, sa cilindrom na glavi i u fijakeru, pojavio se i doktor Jovanović. Ponuđenom cenom za pedeset procenata premašio je gročansku porodicu Bećagović. Bogata porodica je izgubila, ali je na dobitku bila cela Grocka – kaže Atić.

Veliko doktorovo imanje sastojalo se iz dva dela i bilo je smešteno u mestima Rupe i Kozjak na prilazu Grockoj. Od 1906. do 1908. godine na ovom vinorodnom tlu on podiže zasade trešnje sa oko 7.000 sadnica koje su po kvalitetu, krupnoći i rodnosti bile najbolje u Srbiji.

– To je bio izuzetan poduhvat jer se u Grockoj pre njega trešnja nije gajila za prodaju. Takvu i toliku plantažu pod trešnjom ni do dana današnjeg niko nije podigao ne samo u Srbiji, već ni na celom Balkanu. Najprisutnija je bila francuska sorta „lionska rana”, ali i „germersdorfska” i „hedelfingenska”. Bila su to teška imena pa su ubrzo dobile nadimke „doktorka”, „kerminka” i „herc”, zbog boje soka i oblika ploda. Lokalni nazivi su toliko odomaćeni da mali broj proizvođača zna njihova izvorna imena – ističe Atić.

Trešnja je u polja isprva ušla stidljivo, kao voćka koja se sadi i kalemi oko sunčanih vinograda radi hladovine, da bi potom zašla u špalire vinove loze i na kraju potpuno potisnula i vinogradarstvo i ratarstvo. Dvadesetih godina prošlog veka potražnja za sadnicama trešnje postaje toliko velika da su domaći proizvođači formirali rasadnike. Trešnja se širi najpre u Grockoj, a potom u selu Ritopeku, koje je danas gročansko naselje sa najvećom proizvodnjom trešnje. Pedesetih godina je proizvodnja trešnje u Grockoj premašila potrebe Beograda i od tada ona osvaja nova svetska tržišta.

Na blagim padinama ove opštine, što gledaju na Dunav, trešnja uspeva oko 120 godina (Foto: Z. Atić) 

Naoružani čuvari i psi

Kako je nova voćka bila dragocena, a 80 hektara zemlje mnogo, doktor Jova je svoje zasade opasao dubokim šancem da bi ih obezbedio od neželjenih posetilaca i krađa kalem-grančica.

– Pošto Gročani za čuvare nisu bili poželjni, imanje su čuvali radnici bugarske i albanske nacionalnosti sa puškama i psima šarplanincima. I pored takvih mera, doktoru Jovanu nije uspelo da novu sortu trešnje sačuva. Jedna anegdota kaže da je došlo do klizanja zemljišta ka Dunavu pa je nekoliko sadnica „izašlo” van šanca, što su Gročani iskoristili za skidanje kalem-grančica – priča Zorica Atić.

Imanje dato bezemljašima

Posle Drugog svetskog rata doktorovo imanje država je nacionalizovala i podelila ga „bezemljašima”. A onda ga je za neku godinu opet eksproprijacijom oduzela – deo je dobio PIK „Grocka” za potrebe voćno-loznog rasadnika, a drugi deo je država isparcelisala i prodala građanima. Tu je vikend i porodična zona Grocke, gde u baštama i danas rastu slasne francusko-gročanske trešnje.

Uspomenu na dr Jovana Jovanovića za sada čuvaju jedna mala ulica u Grockoj i gročansko-francuska trešnja, koja u čitavoj Srbiji nosi popularno ime „doktorka”.Doktor Jovanović bio je jedan od osnivača i pionira savremene ginekološko-akušerske službe u Srbiji. Rođen je 1870. godine u Beogradu. Studije i specijalizaciju završio je u Beču. Njegovim zalaganjem 1902. godine počela je da radi Ženska bolnica kraljice Drage na Vračaru, osnovano dobrovoljno društvo „Srpska majka”, Sresko porodilište u Grockoj... Bio je u dva navrata šef Ginekološko-akušerske bolnice i upravnik škole za babice. Podigao je i zgradu u Ulici kneza Miloša, gde je bio njegov privatni sanatorijum, u kojoj je danas hotel „Ekscelzior”. Umro je 1923. godine u Beogradu, a njegova sahrana na Novom groblju bila jedna od najimpozantnijih u to vreme.

Komentari8
74065
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Talamanka
Konacno nesto edukativnog i kulturnog karaktera. Svakako zanimljivo procitati u vreme kada je sve zuta stampa sa jeftinim likovima.
Behar
Srbi kazu cvet.
Tine
Nikad nisam čuo za ovog doktora... Mnogo je znamenitih osoba koje smo zaboravili. Vrlo zanimljivo. Hvala na ovoj priči, ljudi traju koliko ih se sećamo, a ovom lekaru i trešnjaru treba, u najmanju ruku, posvetiti jednu ulicu u Beogradu. A imajući u vidu da je Srbija voćarska zemlja, čini mi se da njegov rad ima i nacionalni značaj, pa treba da bude i dodatno istaknut, da li u Grockoj ili u prestonici, ili na oba mesta, neka se dogovore. Divna priča i divni ljudi! Hvala vam.
vox ex populi
Šta vam je to "behar"?
Aurora
Kako lepa priča...! da nije behara u Grockoj i trešnje "doktorke", teško da bi saznali o tim, ne tako davnim, a veoma zanimljivim događajima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja