Glasanjem putem linka koje je završeno u ponedeljak posle 17 časova, takozvano Kosovo više nije u sastavu „Elektromreže Srbije” (EMS), već je postalo deo albanskog operatora. Od 29 zemalja kontinentalne Evrope koje su istovremeno i operatori prenosnog sistema – 22 su glasale za izlazak takozvanog Kosova iz EMS-a, tri su bile protiv i četiri uzdržane.

Ovim je još jednom na delu potvrđeno da „veliki evropski prijatelji” Srbije ne poštuju Briselski sporazum. A da je tako, potvrđuje činjenica da ovaj sporazum predviđa da takozvano Kosovo bude zasebna energetska kontrolna oblast, ali uz uslov da se formiraju dve srpske kompanije na severu Kosova.

Osnivači bi bili javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije” i Zajednica srpskih opština, koja nije ni oformljena. Inače, ovaj sporazum je potpisan uz znanje Evropske mreže operatora prenosnih sistema električne energije (ENTSO).

Kako je prenelo „Kosovo onlajn”, među prvima koji je čestitao tzv. Kosovu na energetskoj nezavisnosti nalazi se nemački ambasador Kristijan Held, koji je na tviter nalogu napisao da će „ovim glasanjem svih evropskih operatora sistema Evropske energetske mreže operatora struje, KOSTT biti nezavisno kontrolno područje, što je veliki doprinos regionalnoj saradnji”.

Ministarka ekonomije tzv. Kosova Rozeta Hajdari odmah je na svom nalogu na „Fejsbuku” navela da je Kosovo steklo energetsku nezavisnost, ističući da je proces glasanja o novom sporazumu o priključenju Operatora prenosnog sistema Kosova i kosovskog tržišta električne energije (KOSTT) i Evropske energetske mreže operatora struje – završen i da je Kosovo steklo energetsku nezavisnost, na čemu se radilo nekoliko godina”.

Ako je za porediti, koliko ovde ima razloga za slavlje, govori i činjenica da, kada je Srbija pre 13 godina postala član Energetske evropske zajednice, većina evropskih prijatelja našoj zemlji je odmah čestitala i istakla kako smo energetikom već u Evropskoj uniji, no to nismo ni do danas postali.

Inače, operator prenosnog sistema takozvanog Kosova i kosovskog tržišta električne energije i operator prenosnog sistema Albanije TSO potpisali su u decembru prošle godine u Tirani sporazum o uspostavljanju regulatornog bloka kosovskog i albanskog energetskog sistema.

Srbija i tzv. Kosovo su 2013. godine u okviru briselskog dijaloga potpisali sporazum o energetici. I tada su dve strane imale oprečne tvrdnje o vlasništvu nad mrežom na Kosovu.

Inače je pre ovog izglasavanja Kosovo, to jest KOSTT, bilo u okviru regulatornog SMM bloka EMS-a, koji podrazumeva Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju. Isto je i s BiH, Hrvatskom i Slovenijom. SMM je inače kontrolni blok kojim koordinira srpski operator prenosnog sistema EMS.

Upitan ko gubi, a ko dobija u navedenoj situaciji, teško je odgovoriti jer ima mnogo nerešenih pitanja između KOSTT-a i EMS-a, kaže za „Politiku” mr Željko Marković, lider za energetiku, resurse i industriju iz „Deloita”, koji je dugo godina radio u EPS-u.

„Odlukom posle glasanja da tzv. Kosovo izađe iz EMS-a prenebregnuta je činjenica da je pitanje vlasništva KOSTT-a nad prenosnom mrežom na Kosovu nerešena, te da KOSTT ne može dokazati vlasništvo nad prenosnom mrežom, pa mu se sa te strane nije mogla izdati licenca”, kaže Marković.

Ako se gleda samo s aspekta struke i tehnike, proizvodnja električne energije u sistemu na KiM dobija se samo iz termo-kapaciteta, pa se postavlja krajnje tehnički opravdano pitanje efikasne regulacije samog elektroenergetskog sistema na KiM.

O tome svakako svedoči i problem u prethodnom periodu s održavanjem frekvencije u sistemu, koji je prouzrokovao KOSTT. Taj problem je postao i međunarodni, jer KOSTT kao operator skoro dve godine nije održavao potrebnu učestanost od 50 herca u prenosnoj mreži, što je značajno uticalo na smanjenje stabilnosti rada ne samo tog sistema već i okolnih, čime je želeo da internacionalizuje problem prijema u ENTSO, a uz navodno obrazloženje da se struja na severu Kosova ne naplaćuje, da taj novac ne dolazi do KOSTT-a, ističe ovaj stručnjak.

S druge strane, neregulisanu učestalost u sistemu pokrivali su drugi evropski operatori i tu uslugu fakturisali EMS-u budući da je on zadužen i za regulatornu zonu na Kosovu, čime je EMS bio izložen gubitku od nekoliko miliona evra.

Takođe KOSTT a. d. u smislu održavanja i upravljanja nema pristup prenosnoj mreži na severu KiM, to jest transformatorskim stanicama „Valač” i „Gazivode”, kao i dalekovodima „Novi Pazar 2” – trafo-stanica „Valač” i HE „Gazivode” – trafo-stanica „Valač”. Održavanje i upravljanje ovim objektima i dalje je u nadležnosti EMS-a.

U pogledu transformatorske stanice „Gazivode”, ona je u nadležnosti JP „Ibar” iz Zubinog Potoka. Iz ovog objekta se obavlja napajanje severa KiM i oko 40 odsto potreba za energijom za snabdevanje opština Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok se proizvodi u HE „Gazivode”, dok se ostatak obezbeđuje iz prenosnog sistema EMS-a.

„Smatram da će takva situacija ostati i u narednom prirodu, ali će se pre dva dana doneta odluka o izdvajanju Kosova iz EMS-a svakako odraziti i na napajanje na severu KiM jer se ubuduće mogu očekivati još jači pritisci i u tom smeru”, zaključuje Marković. Inače, juče niko od nadležnih nije hteo da komentariše rezultate glasanja. Ni u EMS-u ni u Ministarstvu energetike.