nedelja, 29.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 22.04.2020. u 21:21 Jasna Petrović-Stojanović

Barel crnog zlata u minusu

Cena američke lake nafte do sada nije padala ispod nule, a negativna cena znači da vlasnici ugovora za isporuku nafte sada plaćaju drugima za skladištenje
(Фото EPA-EFE/Dan Anderson)

Vest od pre 48 sati da je prvi put u istoriji cena crnog zlata pala ispod nula dolara, to jest za 105 odsto i da se naftno tržište urušava, zapalila je svet.

Naime, reč je o američkoj VTI nafti, a ne o crnom zlatu tipa brent koje se prerađuje u Srbiji i čija je cena juče bila oko 27 dolara za barel. Zbog toga je ponedeljak proglašen za najgori dan u američkoj istoriji, jer je nafta otišla u minus.

Glavni problem je što se strmoglavila cena jednog od najvažnijih tipova nafte, po kom se određuje cena na svetskom tržištu. U pitanju je takozvana vest teksas intermidijat ili VTI nafta, koja je pred zatvaranje berzi imala negativnu cenu od 37 dolara za barel.

Kao jedan od razloga za to navodi se kriza izazvana pandemijom virusa korona, koja je znatno smanjila potražnju za naftom, što je proizvođačima ostavilo malo prostora za skladištenje svih viškova.

Zabrinutost zbog ekonomije koja direktno utiče na potražnju za naftom pojačana je zbog sve jačeg suprotstavljanja između američkog predsednika Donalda Trampa i guvernera država oko toga da li SAD mogu da počnu da ukidaju ograničenja kretanja i poslovanja, piše „Gardijan”.

Početkom ovog meseca, članice OPEK-a i njihovi saveznici konačno su se bili dogovorili o smanjenju globalne proizvodnje za oko 10 odsto, što očigledno nije bilo dovoljno da se tržište ujednači.

Odmah nakon toga su vodeći izvoznici OPEK i Rusija dogovorili da smanje proizvodnju za rekordan iznos.

Analitičari kažu da je još gore što nema naznaka da će se nešto uskoro značajnije promeniti jer su skladišta preplavljena naftom, a naftne kompanije očekuju da će biti obustavljena i dalja trgovina.

Inače, američka laka nafta VTI nikada pre ovoga u istoriji nije padala ispod nule, a negativna cena od minus 37 dolara znači da vlasnici ugovora za isporuku nafte sada plaćaju drugima za skladištenje.

Cena brenta koja zanima Srbiju pala je za oko 7,6 odsto na oko 27 dolara.

Podsećanja radi, pre godinu dana nafta je koštala 66 dolara, pre pola godine je pala na 58, pa na 56 dolara, a pre dva dana – ispod nule.

Prof. Goran Radosavljević, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, kaže za „Politiku” da je istorijski pad cene američke lake nafte ispod nula dolara donekle i očekivan.

– Posle zakasnele reakcije tržišta i nedovoljnog smanjenja ponude, a usled pada tražnje za gotovo trećinu za samo dva meseca, ovako je nešto moralo da se dogodi. Velika ponuda, daleko manja tražnja i nedostatak skladišta doveo je do toga da nema više tražnje za američkom lakom naftom za isporuke u maju – ističe Radosavljević.

Kako sada stoje stvari, dodaje, očekivano je da će se slična situacija uskoro desiti i za isporuke u junu. Ostaje da se vidi da li će se možda postići dogovor o dodatnom smanjenju proizvodnje pošto postojeći o najavi smanjenja za 9,7 miliona barela nije dovoljan.

U ovom trenutku nema naznaka da će se tako nešto desiti.

Istovremeno, cena evropske nafte tipa brent na nivou je od 27 dolara, ruskog Urala 23 dolara, a OPEK nafte na oko 17 dolara, što je sve oko 60 odsto ispod nivoa od pre dva meseca.

Korist od pada cene sirove nafte već su osetili vozači širom sveta. Ipak, evropski potrošači su usled značajnog oporezivanja potrošnje naftnih derivata donekle uskraćeni značajnijeg pojeftinjenja, kaže „Politikin” sagovornik.

– Više od 60 odsto cene dizela u Evropi čine državna zahvatanja. Slična je situacija i u Srbiji. Iako su derivati već pojeftinili sa oko 165 na oko 140 dinara za litar, realno je očekivati dalje smanjenje cena. Pri tome ne treba očekivati previše da će se smanjiti državna zahvatanja koja sada iznose oko 84 dinara na svaku litar goriva – ističe Radosavljević.

Komentari0
818b0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja