Adresa: Beograd, Srbija. Datum: 22. april, Dan planete Zemlje. Vreme: dvanaesti je čas da se urazumimo i shvatimo da je vreme da počnemo da vodimo računa o životnom okruženju.
Istina, živimo u gradu – u oblaku saobraćajnih gasova i smogu kotlarnica. Umesto travom, koračamo asfaltom. Umesto cvrkuta ptica, budi nas brujanje automobila. U takvom okruženju često zaboravimo da smo i mi deo prirode, ali sve što se ovih dana dešava može nam biti podsetnik da drugog doma osim ove planete nemamo. Beograd je, sve više uviđamo, zatvoren i ograničen različitim zabranama – naša kuća. A najlepši deo te kuće su i njene „bašte”, odnosno prirodne oaze kojima ćemo, sigurno, kada sve ovo prođe sve više hrliti.
Znate li samo koliko naš grad ima šuma? Kada „stege” popuste, šetaćemo i dalje Zvezdarskom, piti vode sa hladnog izvora u Miljakovačkoj šumi i brojati ptice na Banjici. Spomenik prirode Košutnjak odavno više nije lovište kneza Miloša. Jeleni i košute po kojima je šuma i nazvana tu više ne stanuju. Ipak, ovo mesto s pravom zovemo „pluća Beograda”, i dalje je oaza u koju ćemo se radovati da odemo i uživamo u razgovoru sa lišćem srebrnaste lipe, graba, hrasta lužnjaka… Mnogi su se baš ovih dana prisetili i Stepinog luga, dragulja skrivenog na 13 kilometara od grada, dela najveće šumske površine u gradu koju još čine Baba Velka, Torlak i Jajinci. Hoćemo li i njega da sačuvamo ili ćemo ga, u šta se uverio nedavno naš reporter, i dalje koristiti kao kantu za otpatke koje mnogi za sobom ostave posle izleta? Avalska i kosmajska zelena prostranstva, obećajte to sebi na Dan planete Zemlje, ostavićemo u amanet i našim praunucima! Obrenovački zabran i Bojčinsku šumu isto ćemo morati da sačuvamo za pokolenja!
Beograd se uz sve ove prirodne oaze može pohvaliti i sa desetak jezera. Trešnja, jezero koje je proslavila Seka Sablić u čuvenoj sceni kupanja iz filma „Maratonci”, Duboki potok u Barajevu, Markovačko jezero u Mladenovcu, prelepa Ada Safari ušuškana između Save i Čukaričkog rukavca... samo su neki od gradskih bisera kojima nas je priroda darovala. Nasuprot ovim vodenim površinama, ima i onih zbog kojih bismo morali da se postidimo. U Rakinoj bari u Sremčici, jednom od šest preostalih kraških jezera u Šumadiji, već godinama, međutim, gotovo da nema vode i živog sveta. Na sreću, poslednjih meseci grupa entuzijasta iz udruženja „Eko-Pančevački” rit čisti ovo jezero i pokušava da ga ponovo oživi.
Nažalost, dok jedni „grade”, drugi uništavaju.
Nedavno nas je tako zgrozila vest da je reka Peštan kod Lazarevca poplavela zbog zagađenja. I to usred epidemije koja bi svima morala da nam bude opomena da moramo čuvati svoju okolinu. Ovakve situacije trebalo bi da ostanu samo ružna prošlost, ali jedno su optimistične želje, a drugo surova realnost. Jer iako Sava i Dunav još odolevaju, manji gradski vodotokovi trenutno više liče na kolektore umesto na reke. Topčiderka, Bolečica, Gročica... kanali poput Kalovite i Vizelja umesto da budu oaze prirode, predstavljaju sanitarnu katastrofu. Situaciju bi, nadajmo se, mogla da poprave postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na koja čekamo već decenijama. Hidrografska mreža našeg grada je, inače, kažu u JVP „Beograd vode”, veoma razvijena.
– Obuhvata 190 bujičnih vodotoka drugog reda, u ukupnoj dužini od 1.055 kilometara. Od toga je regulisano samo 28 kilometara – kažu iz ovog preduzeća.
Dosta toga nam je dakle dato, samo sve to treba da sačuvamo.
– Danas, u vreme svetske pandemije, pitanje brige za zdravlje čoveka je više nego ikada aktuelizovalo pitanje zdravlja planete. Vesti i satelitski snimci iz različitih delova sveta ovih dana svedoče da je planeta manje zagađena, da su čistije vode i vazduh jer je, zatvaranjem fabrika, smanjivanjem industrijske aktivnosti i saobraćaja, smanjeno emitovanje gasova koji utiču na zagađenje i klimatske promene. I to je svojevrsna opomena i pitanje da li će, kada sve ovo prođe, ljudska civilizacija moći da zadrži ove pozitivne promene – saopštio je povodom Dana planete Zemlje ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i istakao da je naša zemlja odlučna da rešava ekološke probleme i klimatske izazove.
