Neverovatna je situacija u kojoj bilo koga da pozovete telefonom, možete odmah i da razgovarate, jer su svi kod kuće. Nema zakazivanja i planiranja razgovora. Svi rade, i to neuporedivo više, pripremajući se za sutra koje neće biti kao juče, a ni kao danas, kaže Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre (BFI) u svom prvom obraćanju javnosti, posle pomeranja čitavog festivala iz marta i aprila za jesen. Da podsetimo da je BFI bio i glavni organizator i koproducent turneje Njujork siti baleta u Izraelu, Mađarskoj i Srbiji.
– Pričala sam sa Kilijanom, Barišnjikovim, Godanijem, sa Naharinom i Kanom potvrdila radove u kojima će beogradska publika uživati 2021. godine. Dragoceni su mi razgovori sa direktorima festivala u Veneciji, Raveni, Avinjonu, Atini, Rimu, Firenci... Svakog dana je sve više otkazanih programa. Međutim, nema odustajanja, jer postoji odgovornost prema umetnicima i publici – kaže Aja Jung i dodaje:
– Kovid je hteo da predstave do Novog Sada i Beograda ne stignu. Zabrana skupova je već zatvorila teatre, dok je 11. marta u Budimpešti čuvena trupa igrala pred rasprodatom, a polupraznom salom. Iste večeri, predsednik Tramp najavio je zatvaranje granica, pa su igrači odleteli poslednjim avionom za Njujork. Tada je počela naša drama oko ostalih gostiju, kamiona koji su krenuli put Srbije, letova koji se otkazuju, trupa koje su zaustavljene na polovini svojih turneja, hotela, pozorišnih sala, dnevnica i honorara koje smo već platili, kataloga koje smo odštampali. Prve savete smo uglavnom tražili u inostranstvu i zahvalni smo za pravnu podršku italijanskih i američkih eksperata u oblasti pozorišne industrije. Jer pandemija, poput ratova svetskih razmera, ima svoje zakone. Krenuli smo u ozbiljnu borbu za svaku predstavu, za novi datum, avio-kartu, ali i za našu publiku i sponzore. Nažalost, ta borba još traje. Festival koji se bez predaha gradi više od godinu dana, rašrafljen je u jednom danu, i pod velikim pritiskom se iznova montira. Ispunićemo sve što smo najavili, uz prinudni slogan koji najavljuje „Rekonstrukciju senzacija”.
O dinamičnoj onlajn umetničkoj aktivnosti zastupljenoj širom sveta, Aja Jung iskreno kaže šta misli:
– Razumem želju umetnika za deljenjem sadržaja posredstvom društvenih mreža. To je mogućnost da iz sobe u Madridu ili Atini, poručite da ste živi. Ipak, ozbiljni koreografi ne dele lako svoje radove, jer od istih i dalje planiraju da žive. Takođe, savremena igra traži magiju scene i neminovno gubi prenošenjem na ekran. Klasični umetnički sadržaji su mnogo zahvalniji za otkrivanje u porodičnom krugu u doba izolacije, baš kao i virtuelni obilasci muzeja i galerija. Najozbiljniji u ovom poslu su teatri u Londonu, Milanu, Beču, Moskvi, Berlinu, Parizu. Fantastične snimke iz njihovih baletskih i operskih riznica prenose televizije i mediji kojima je stalo do kulture i budućnosti. Videli smo i nastup Bočelija u praznom milanskom Duomu. Italija se od ove katastrofe brani uzvišenim ljudskim glasom, muzikom Rosinija, Betovena, Baha. Za to vreme u Srbiji se i dalje valjaju rijalitiji. Iako teška vremena mogu biti idealna prilika da ljudi postanu bolji, kod nas je izvesno da će pandemiju preživeti zlo i glupost. Za ostale ne znamo.
Upitana kako će izgledati „dan posle” naša sagovornica navodi da ni samo pauziranje u profesiji koja zavisi od svakodnevne vežbe, nije lako. Ima instrumenata, dodaje ona, koji ne mogu da stanu u sobu, skokova koje ne možete praktikovati u soliteru, glasova koji su prejaki za komšiluk. Strah je ogroman neprijatelj, jer je izgubljen veliki deo sezone, redovnih prihoda, turneja. Izgubljeni su brojni angažmani, pomerene i otkazane nove produkcije, a mnogi umetnici će u svetu izgubiti posao.
– Ovih dana je Ministarstvo kulture Italije pozvalo svoje nezavisne trupe i umetnike da popune jednostavan obrazac u kome sumiraju gubitke za period od marta do juna. Slična inicijativa postoji u Grčkoj, Mađarskoj, Kanadi. Videli smo kako je nemačka ministarka kulture zaštitila umetnike, umetničke institucije i projekte. Njen primer je sledio i francuski ministar. Ipak, ima i onih zemalja gde su najviši činovnici u kulturi, kataklizmu doživeli kao godišnji odmor. Videćemo kako će se taj odmor završiti. Horori obično nemaju srećan kraj. Postoji samo mala mogućnost da ih prerežirate, amortizujete padove i ublažite neke scene u hodu – poručuje Aja Jung.
