nedelja, 09.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 27.04.2020. u 19:00 Slobodan Samardžija
ISTOČNA STRANA

Rasprodaja ukrajinskog „černozjoma”

Протест у Кијеву у фебруару због либерализације продаје земљишта (Фото EPA-EFE/Sergey dolzhenko)

Svetski finansijski mešetari, uključujući i one iz Međunarodnog monetarnog fonda, ne kriju želju da pod svoje uzmu vlasništvo nad bespreglednim ukrajinskim oranicama. Logika je jednostavna: zemlja je jeftina, radna snaga još jeftinija, rod bogat i – siguran. A svet se suočava sa sve većim nedostatkom hrane, i taj trend se neće tek tako okončati.

Trenutno čak 75 procenata globalne trgovine žitaricama u svojim rukama drže svega četiri multinacionalne kompanije. Tri predvode SAD, a jedna je holandska. Interesovanje za najplodniji deo evropskog kontinenta istakle su i arapske zemlje, kompanije iz jugoistočne Azije, pa i Kina. To ukazuje da će spasavanje ukrajinskog „černozjoma” i njegov ostanak u rukama onih koji ga i obrađuju biti težak posao.

Prema zvaničnim podacima Agencije za hranu UN, glad u svetu sve je veća treću godinu zaredom. Kada je 2010, usled ekonomske krize, cena žitarica na svetskom tržištu za samo nekoliko meseci udvostručena, u više od 30 država Afrike, Azije i Bliskog istoka izbili su masovni nemiri.

Za razliku od Rusije, koja je zahvaljujući mudrosti prvog postsovjetskog predsednika Borisa Jeljcina uspela potpuno da sačuva kontrolu nad domaćim proizvodnim i prirodnim resursima, Ukrajina, vođena obećanjima MMF-a, SAD i EU o bezrezervnoj pomoći, krenula je drugim pravcem.

Da je ovakva odluka bila neutemeljena, pokazalo se vrlo skoro. „Narandžasta revolucija” (2004–2005) ogolila je svu zbunjenost u vezi s budućnošću Ukrajinaca. Onaj deo koji pripada dobrostojećem gradskom življu zalagao se za priključenje Zapadu. Većina onih od čijeg rada su praktično živeli i jedni i drugi bila je svesna toga da bi ih prodaja zemlje strancima pretvorila u savremenu robovsku snagu.

Bili su tu i nepristajanje Moskve da se odrekne uticaja na zvanični Kijev i previše česte smene ukrajinskih vlasti. Vašington i Brisel su osamostaljenje bivše sovjetske republike shvatili kao otvaranje do tada strogo kontrolisanog lovišta u kojem odjednom sve postaje dozvoljeno: od političkog mešetarenja do pletenja mreže finansijske zavisnosti. Jeftina plodna zemlja i radna snaga primorana da radi za deset puta manju nadnicu od one koja se plaća na Zapadu shvaćeni su kao prilika za „dobar posao” s jakim elementima ideološkog uticaja. I sve to neposredno uz granice Rusije.

Aktuelni šef ukrajinske države Volodimir Zelenski nema snagu da se izbori ni s domaćom oligarhijom. Zahvaljujući tom sloju društva on je i došao na vlast. Dešavanja na Krimu i na jugoistoku zemlje njegovim dolaskom na vlast nisu promenjena ni za jotu. Od kakvog-takvog primirja i povremene razmene zarobljenika dalje se nije stiglo.

Kako za portal „Narodni korespondent” piše Sergej Kuznjecov, cena proizvodnje žitarica na ukrajinskom „černozjomu”, uzimajući u obzir bogat rod i niske nadnice za rad seljaka, čini prinos čak četiri puta jeftinijim od prosečnog u Evropi. A cena zakupnine ukrajinskog zemljišta je osam do deset puta niža po hektaru od one u zemljama članicama EU.

Nije stoga čudno što su za posao sa zemljom zainteresovani i domaći oligarsi. Sadašnja niska cena oranica, u situaciji kada hrana sve više postaje strateški proizvod, mogla bi, u ne tako dalekoj budućnosti, znatno da poraste.

Na sve to nadvila se nepredvidivost pandemije virusa korona. Ekonomska kriza izazvana ovom pošašću preti da nas vrati godinama unazad. Ljudi zarobljeni u karantinima širom sveta gube strpljenje. Mnogi ne propuštaju priliku da pobegnu iz velikih urbanih sredina. Time i ukrajinsko selo dobija novi značaj. Druga po veličini evropska država, sa oko 45 miliona stanovnika i ogromnim prirodnim bogatstvom, stiče potpuno novu političku, ekonomsku i, što je najvažnije, prehrambeno-proizvodnu ulogu. Pre svega za države Evrope. Kratko rečeno, Ukrajinci prvi put dobijaju adut koji do sada nisu imali, a to je – da drugi zavise od njih.

Komentari15
c3bc8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Војин
Братимире, одлично сте запазили Мурадинове клечке и није му то први пут. Волео бих да нам објасни да ли се овако слободно тумачење Библије односи и на отимање Америке од Индијанаца или јужне Америке од Ацтека или Индије од Енглеза ецтр. Иначе по Курану су ствари једноставне, за сваку прилику: "Алах дао, Алах узео"....
феликс1956
Неки аналитичари светске економије изнели су, у последњој декади прошлог века, тезу да ће се ратови у XXI веку водити због хране и питке воде. Украјина ће бити једна од мета тих ратова. Зашто Запад настоји да Руску Федерацију стави под своју контролу и да се тамо изведе реприза "југословенског сценарија"? Разлог, између осталог, је и да "стави шапу" на огромни, руски "чернозјом". То је хтео и онај полудели, аустријски каплар, 1941. године. А свет је тек на прагу треће декаде XXI века.
kipreos
to se zove neokolonijalizam, koji se bazira na ne toliko 'neo' strategiji, zavadi pa vladaj.... shock doctrine
Војин
Кратки преглед историје Украјине: У 9. веку настаје Кијевска Русија чији развитак прекида најезда Монгола и Татара у 13 веку. Користећи ту ситуацију у Украјину упадају Литванци и Пољаци присвајајући већи део Украјине. Лублинском унијом 1569. Украијину у потпуности присвајају Пољаци, ширећи католицизам "Огњем и мачем". Руско становништво Украјине се коначно диже на устанак под Богданом Хмељницким позвавши матицу Русју у помоћ којом приликом се ослобађа већи део Украјине са Кијевом.
Muradin Rebronja
Kada smo došli na ovaj svet nismo ništa doneli. Kada odlazimo sa ovoga sveta ništa ne nosimo sa sobom. Sve na zemlji je dato od strane našeg Stvoritelja na korišcenje svim ljudima, životinjama i biljkama. Čoveku je dat razum da u ime Stvoritelja upravlja svemu stvorenom i da Mu na taj način služi. Služeci svemu što je stvoreno mi služimo NJemu. U ovom slučaju, onaj ko najbolje sliži biljkama (žitaricama) ima pravo i da upravlja njima, bez obzira na nacionalnost. To je po Biblija i Kur'anu časno
Братимир
Мурадине, значи чији је мач дужи тај добија и тапиију на оранице... такво размишљање је свет више пута одвело у рат. На томе се заснива и немачка идеологија „природног права", која, узгред буди речено важи само када је реч о словенским земљама, а када Словени кроче на Запад то је онда окупација, варварски чин, итд.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja