VAŠINGTON - Naučnici su uspeli da testiraju ključne posledice Ajnštajnove teorije proučavanjem načina na koji se dve crne rupe kreću jedna oko druge.

Jedan od tih objekata je pravi kolos – rupa koja ima 18 milijardi puta veću masu od našeg Sunca, drugi nije baš tako velik – ima „samo” 150 miliona Sunčevih masa, a naučnici su uspeli da precizno predvide njihove interakcije tako što su uračunali efekat zakrivljenosti na prostor-vreme i pretpostavili da veća rupa ima glatku „površinu”, prenosi Bi-Bi-Si.

Uparivanje crne rupe, poznato pod nazivom OJ 287, dešava se oko 3,5 milijarde svetlosnih godina daleko od Zemlje, a događaj je snimila Nasa Spicerovim infracrvenim teleskopom, prenosi Tanjug.

Naučnici, uključujući pokojnog Stivena Hokinga, razvili su ono što je postalo poznato kao teorija o crnim rupama „bez dlaka”. Teorija je dobila ime po izjavi poznatog fizičara Džona Vilera da crne rupe nemaju dlaku, odnosno da su karakteristike crne rupe eksperimentalno lako uočljive. To u suštini govori o tome da je površina ili „horizont događaja” crne rupe duž njene ose rotacije simetrična, glatka i bez izbočina.

Bi-Bi-Si prenosi da se smatra da je posmatranje OJ 287 najbolji test ove teorije do sada, te konstatuje da se predviđeni vremenski okvir ne bi se odigrao tako dobro da je bilo ozbiljnih nepravilnosti.