četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 29.04.2020. u 19:30

I vlast treba da čuje građane

Istraživanja pokazuju da građani nisu dovoljno zainteresovani za učestvovanje u političkim procesima što je u direktnoj vezi sa razočaranjem u institucije ‒ kaže Irena Fiket, naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju
Ирена Фикет (Фото: приватна архива)

Kako opšte promišljanje i usaglašavanje mišljenja o određenom problemu doprinosi boljitku i unapređenju zajednice čitamo u knjizi „Deliberativno građanstvo” (Akademska knjiga) Irene Fiket, naučne saradnice Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu. Ona je istraživala transformaciju građanstva u takozvano deliberativno građanstvo. Deliberativna demokratija zasniva se na tezi da su političke odluke legitimne samo ukoliko oni na koje ta odluka utiče mogu da ih opravdaju, argumentuju i o njima diskutuju.

‒ Proces deliberacije, koji uključuje procedure zasnovane na jednakosti i dijalogu stavlja građane u interakciju sa drugim građanima koji imaju drugačije stavove i uz sučeljavanje tih argumenata vodi ih ka stavovima koji su bliži zajedničkom interesu. Pretpostavka deliberativne demokratije glasi da odluke koje mogu da utiču na naš život ne mogu da se donose bez našeg učestvovanja u njihovom formulisanju. U reprezentativnom modelu demokratije građanstvo ima pasivan status: bira svoje predstavnike i na njih prebacuje pravo da umesto njega donosi odluke, dok deliberativni model zahteva širu participaciju građana u donošenju političkih odluka ‒ naglašava autorka knjige.

Deliberativni model demokratije sprovodi se, dodaje, kroz forume unutar kojih se uzorak građanstva susreće, postavlja pitanja ekspertima i političarima i pokušava da formuliše rešenje u vezi sa nekim specifičnim društvenim problemom. U Toskani su uvedeni zakoni koji obavezuju da se pre donošenja pojedinih političkih odluka, obavezno sprovede deliberacija zainteresovanog građanstva.

Istraživanja kod nas i u svetu pokazuju da građani nisu dovoljno zainteresovani za učestvovanje u političkim procesima što je u direktnoj vezi sa razočaranjem u institucije.

‒ Ali efekat koji razočaranje proizvodi na ponašanje građanstva (povlačenje iz javne sfere) još je značajniji kada je na delu i strategija racionalnog neznanja koja glasi: ako moj glas predstavlja samo jedan od milion, nema smisla da se angažujem da bih se informisala i razumela politička pitanja, kada na kraju svakako neću moći da značajno utičem na političku odluku. Iz ovakvog stava može da nastane neadekvatna politička pismenost, lakše podložna desničarskim populističkim narativima, ali i politička pasivnost ‒ navodi naša sagovornica.

Populistički narativ dalje nameće uprošćeni okvir za promišljanje društvenih problema...

‒ Dve suprotstavljene dimenzije: „za ili protiv”, kao i „mi i oni”, na koje populizam svodi složenu društvenu realnost, dovodi do polarizacije građanstva, koja onemogućava dalju debatu i čini da se njihovi stavovi progresivno udaljavaju i radikalizuju ‒ navodi Irena Fiket.

Da li ova tema ima veze sa životnim standardom. Ukoliko je veći, građani će manje želeti da „menjaju svet”?

‒ Istraživanja pokazuju da veća ekonomska sigurnost ne utiče negativno na političku participaciju, bilo da je reč o glasanju, referendumu, učestvovanju u protestima. Naprotiv, podaci govore da aktivistička populacija ne pripada najugroženijoj populaciji, u socijalnom i ekonomskom smislu.

Veoma je važna i uloga slobodnih medija u demokratskim društvima, smatra naša sagovornica, zato što su to akteri koji stvaraju neophodne uslove za šire uvide i posmatranje problema. Ali ni oni, kako dodaje, kao nijedan drugi društveno-politički akter, ne mogu umesto građana da razreše pitanja od javnog interesa.

U knjizi pominje deliberativan proces na primeru izgradnje brze pruge između Torina i Liona 2007. godine.

‒ Pokazala sam da je deliberativna transformacija moguća kada se ogleda u izloženosti heterogenim argumentacijama. U vreme održavanja foruma polarizacija građanstva i političkih elita na ovu temu trajala je 10 godina, a kroz deliberaciju učesnici su uspeli da dođu do razumevanja legitimnosti odluke koja bi eventualno mogla da bude drugačija od one za koju su se pre deliberacije zalagali. Deliberacija nije dovela do konsenzusa (od koga su davno odustali i teorijski zastupnici deliberativne demokratije), ali je dovela do uzajamnog poštovanja i razumevanja „drugog”.

Ostanak kod kuće

O našoj „deliberaciji” i tome da li smo složni oko ostanka u izolaciji, Irena Fiket kaže: „Složnosti nema. Populistički narativ političkih elita ogleda se u podeli koju elita pravi na one koji su odgovorni i one koji nisu poslušni i time ugrožavaju druge. Veći deo populacije jeste u izolaciji, s tim da se jedni izoluju zato što imaju poverenje u ono što im institucije govore, a drugi iz nepoverenja u institucije i straha da će u slučaju zaraze te institucije odlučivati o njihovom životu”.

Komentari3
e48b4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

SLOBODAN MIKAVICA
Mislim da pitanje -dali vlast treba da cuje gradjanje- je potpuno neumjesno. Normlano je da vlast koja je izabrana od njenih gradjan bude samo u sluzbi i dobrobit njenih glasaca. To nije vlast ako nije u sluzbi svojih gradjana.
DAN
U Kini nema izbora !
DAN
Pa nama su ideali sutokratne države, posebno Kina. Od tog dijaloga, tuđeg mišljenja nema ništa ! Šta je sa takvima u nama idealnim državama ?!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja