petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 02.05.2020. u 20:00 Biljana Lijeskić

Bogdan Roščić – revolucija na pragu

Novi direktor Bečke državne opere, rodom iz Beograda, preuzima dužnost 1. jula, planira deset premijera u sezoni, uvodi novine i otvara vrata svima, a posebno mladoj publici
Богдан Рошчић: у младим данима писао је критике поп музике (Фото: са сајта Бечке опере)

Tri osnovna principa koja je Bogdan Roščić (56), novi direktor Državne opere u Beču, inače rođeni Beograđanin, saopštio austrijskim novinarima glasila su:

– Bečka državna opera treba da bude otvorena i dostupna svima, jer njeno postojanje omogućuju građani koji plaćaju porez. Drugi princip je okrenuti se novim tendencijama, digitalizaciji i privući mladu publiku. I treći ostvariti što više premijera tokom jedne sezone.

Roščić na novu dužnost stupa 1. jula ove godine. U prethodne dve decenije bio je na čelu najpoznatijih muzičkih izdavačkih kuća od „Dojče gramofona” u Hamburgu, „Deke” u Londonu do kompanije „Soni klasikal” u Njujorku. Iz Amerike se pre nekoliko meseci preselio sa suprugom i troje dece u Beč. Njegova porodica Roščić (otac Zvonimir, hirurg i majka Lola, anesteziolog) doselila se u Austriju, tačnije u Linc iz Beograda, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Bogdan je u tom gradu završio gimnaziju. Na Bečkom univerzitetu studirao je filozofiju i muzikologiju, a 1989. godine je doktorirao sa temom „Društvena teorija Teodora Adorna kao Kritička teorija subjekta”.

U mladim danima u štampanim medijima pisao je kritike pop muzike, a potom kreirao novi stil rada Trećeg programa austrijskog radija. Standardi koje je tada postavio i dalje se poštuju. Mnogi zapažaju da je razbarušen i neformalan i smatraju da je revolucija, kada govore o njemu, na pomolu. Drugi ne kriju sumnju zbog njegovog angažmana, jer nikada pre nije bio na čelu neke velike operske kuće. Njemu ta skepsa nimalo ne smeta i naglašava da ne očekuje poverenje unapred, već da će nastojati da ga zasluži. Dodaje da će vreme sve pokazati.

Bogdan Roščić ima sjajne kontakte sa najvećim svetskim zvezdama operske i klasične muzike, od Ane Netrepko, koja živi u Beču i miljenica je tamošnje publike, pa do mecosoprana Cecilije Bartoli, tenora Jonasa Kaufmana, a dobro poznaje dirigente svih generacija.

Zanimljivo je da je imenovan na ovo direktorsko mesto, čak četiri godine pre stupanja na dužnost, tako da je mogao dobro da razmisli i pripremi se za dužnost koju će obavljati od 2020. do 2025. godine.

– Ovo imenovanje je za mene najvažnija odluka u mom profesionalnom životu, a odgovornost ću prihvatiti s ljubavlju i strašću. Planirano je da Bečka državna opera 2022. obeleži 125. godišnjicu inauguracije Gustava Malera na poziciju direktora ove kuće, uzimajući kao inspiraciju principe koje je on ovde utemeljio: apsolutnu umetničku i kreativnu odlučnost, najviši nivo ambicije u svakom pogledu i posvećenost najvišim standardima kvaliteta u svim aspektima opere – rekao je Roščić 2016. godine izrazivši zahvalnost i podsećajući na visoke standarde u radu slavnog kompozitora.

Ipak, niko na svetu tada nije pretpostavio da će se pojaviti pandemija i da će mnogi planovi morati da se modifikuju. Novi direktor duhovito naglašava da su sve nevolje iznenadne, pa i ova. Smatra da će se posledice korone osetiti u sledećoj sezoni, neće biti turista koji čine 30 odsto publike Bečke opere, a ostaje otvoreno pitanje šta će biti sa sponzorima itd. Zajedno sa Roščićem funkcije preuzimaju i šef dirigent Filip Žordan kao umetnički direktor, a glavni koreograf baletskog ansambla biće Martin Šlepfer, obojica Švajcarci.

Kad je reč o repertoaru Bečke državne opere sezonu će 7. septembra otvoriti Pučinijeva „Madam Baterflaj”. Planirano je ukupno deset premijera u sezoni poput Mocartove „Otmice iz Saraja”, „Evgenija Onjegina” Čajkovskog, Verdijeve „Travijate” i „Magbeta” itd. Novi direktor najavljuje gostovanje Plasida Dominga koji će se na sceni Štats opere oprostiti od austrijske publike, gde je ostvario nezaboravne role.

Bogdan Roščić je u istoriji Bečke državne opere (prošle godine obeležila je 150. rođendan kao i naše Narodno pozorište), 33. direktor i ima težak zadatak da nastavi tradiciju velikih muzičkih imena na direktorskoj poziciji ove kuće. Među njima su čuveni bili Gustav Maler, Rihard Štraus, Herbert fon Karajan, Lorin Mazel, Jon Holender itd.

Za kraj ćemo citirati Teodora Adorna, filozofa, muzikologa i kompozitora koji je govorio ono što Bogdan Roščić odlično zna i danas primenjuje okrenut savremenom svetu, a to je: „Ko se starom, uobičajenom prepusti, samo iz očaja zbog teškoća novoga, taj ne nalazi utehe, nego je žrtva bespomoćne čežnje za nekim boljim vremenima, koja to na kraju nikad nisu ni bila.”

Komеntari4
4e613
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Svaka čast, i kapa dole za gospodina.
Zika
Hvala na tekstu. Mogu li da Vas zamoljm da sto cesce i sto vise objavljujete ovakve članke? Umoran sam od sumanutih političkih diskusija koje nikuda ne vode. Tekstom ste mi ulepšali dan!
Marko Lopušina
Primer g. Roščića je dokaz kako u državnim sistemima, u kojima se cene rad, kvaliteti i kreacija, jedan čovek može da postane uspešan. Nije g. Bogdan jedini Srbin u operskoj umetnosti na tako visokom mestu. Ima ih jako mnogo, čak 50, ali to naše medije ne interesuje, jer im je važnija priča o kriminalcu u rialiti programu ili pevaljke na trgu, od umetnika svetskog ranga. Državna opera Berlin je puna naših umetnika, kao i opere u Minhenu, Njujorku, Milanu, čak i u Meksiko sitiju.
Драган
По презимену и имену оца врло је вероватно да је хрват.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja