subota, 04.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 02.05.2020. u 22:00 Dubravka Lakić
INTERVJU: KARIM AJNOUZ, brazilski reditelj i vizuelni umetnik

Priroda nas je upozorila, čovečanstvo treba da se restartuje

Nismo najbolje prošli taj prvi test. Solidarnost je prva poklekla, neoliberalizam se u startu „zapetljao” i nije dao adekvatne odgovore
Карим Ајноуз (Фото: лична архива/Жорже Биспо)

Brazilski reditelj i vizuelni umetnik Karim Ajnouz (17. januar 1966) sa filmom „Nevidljivi život” pobedio je prošle godine u Kanu („Izvestan pogled”), na 48. Festu, pa i na onlajn festivalu Moj OFF na kojem je oborio rekorde gledanosti. Njegova melodramska priča o snazi sestrinstva, snazi žena i analiza patrijarhalnog društva kakvo i mi poznajemo, naišla je na odlične odjeke i srpske kritike i srpskih gledalaca do kojih je ovaj film po zatvaranju bioskopa ipak stigao.

Ajnouz je „Nevidljivi život” posvetio svojoj majci Brazilki (otac mu je poreklom Barber iz Alžira) i ženama iz porodice čija je iskustva upoznao i uporedio sa likovima sestara Euridiče i Gide Gušmao iz romana Marte Batlje. Prvi put u svojoj umetničkoj karijeri, koju je prvo počeo kao arhitekta da bi se posle školovanja u Njujorku u potpunosti predao vizuelnoj umetnosti i režiji (ujedno je i kreativni savetnik i predavač na univerzitetima), Ajnouz se posvetio melodrami i rezultat toga je fascinantan.

Film će preživeti i biće gledan onako kako jedino i zaslužuje – na velikom platnu 

Pandemija je i u njegov život unela promene, svet se zaustavio, neizvesnost vlada, oprez je imperativ, a kako se Karim Ajnouz sa svim ovim nosi saznala sam, posle duže potrage za njim, tokom našeg razgovora posredstvom skajpa, koji je sada u celosti pred našim čitaocima.

Gde ste Karim, u Brazilu ili Berlinu?

U Berlinu.

Srećom po vas, tu je mnogo bolje.

Mnogo, mnogo bolje nego u Brazilu. Epidemija se u Berlinu drži pod kontrolom, instrukcije za ponašanje stanovništva u ovoj situaciji su jasne i precizne, zdravstveni sistem funkcioniše. Mnogo je bolje nego u Brazilu gde je haos...

Kako se vi nosite sa svim tim? U izolaciji ste? Kako provodite dane?

U potpunoj izolaciji. Na pustom ostrvu i to zato što živim na trećem spratu bez lifta, a još imam ovo moje teško povređeno koleno zbog kojeg ne mogu lako da se krećem. Ali, moram vam reći jedno – čitava ova situacija mi je donela i mnogo toga dobrog. Život mi se usporio, stresa je manje, bolje sam usredsređen na ono što trenutno pišem, otvaraju mi se mnoge teme za razmišljanje kojima pre nisam stizao da se posvetim. Čini mi se da mislim i dublje i bolje. Suočavam se sa sobom, kao i većina ljudi, kao što to čine i umetnici, jer je čovečanstvo dostiglo jednu tačku posle koje neće biti isto. Poremetili smo mnoge vrednosti i plaćamo ceh. Moramo da napunimo baterije i da vidimo kuda ćemo i kako ćemo dalje. Sa druge strane sve ovo što se na planeti dešava, naročito sada u Brazilu veoma me potresa. Toliko smrti, toliko opasnosti svugde, a brazilski predsednik još uvek smatra da je pandemija virusa kovid 19 „medijska fantazija”.

Da, do nas stižu te zbunjujuće vesti iz Brazila. Da li su vaša vlada i vaš predsednik potpuno svesni opasnosti situacije po stanovništvo?

To je odlično pitanje! Naš predsednik je monstrum, ali on na vlast nije došao državnim udarom nego pobedom na izborima i možda je važnije pitanje ko ga je izabrao i zašto je izabrana ta fašistička opcija. Njegovo ignorantsko ponašanje tokom pandemije, izjave i instrukcije koje daje stanovništvu stvorilo je haos u Brazilu. Ministri daju ostavke, bolest se širi, fašistički režim nadire sve jače, rasprodaje zemlju strancima bez para, ekonomija i ekonomska elita imaju svu prednost u odnosu na zdravlje i sigurnost ljudi. Nije normalno da se to podržava, ali koliko znam uz njega je sada oko 17 odsto pripadnika ekonomske elite koji mu čuvaju leđa.

Otkako je u januaru prošle godine došao na vlast kao ultradesničar odmah je „udario” i na filmsku industriju, uveo cenzuru?

Da, budžet za proizvodnju filmova smanjen je za 40 odsto i umesto da grani koja ostvaruje znatne finansijske prinose i u zemlji i u svetu da podršku, on se opredelio za potpunu ignoranciju i cenzuru koja šteti Brazilu. Stvaraoce i čitavu industriju stavio je u sramotnu poziciju i pred svetom pokazao kukavičku, lažljivu i nedostojnu vladu. On je odmah proglasio neku vrstu „kulturnog rata”, borbu protiv „levičarske umetnosti” i promociju „konzervativnih vrednosti”. Eliminisao je ministarstvo kulture i sveo ga na formu sekretarijata u okviru ministarstva turizma, jer tvrdi da „država ima druge prioritete”. U godini kada je brazilska kinematografija doživela svoj puni procvat naša vlada nam je umesto radosti podarila epitet „kontaminiranosti” i „toksičnosti”. To je nedostatak poštovanja kakvo dugo nisam video.

Svi moramo da se menjamo i sve treba da se menja, čovečanstvo je sada snažno upozoreno?

Potpuno se slažem. Kao što vidimo nismo najbolje prošli taj prvi test. Solidarnost je prva poklekla, neoliberalizam se u startu „zapetljao” i nije dao adekvatne odgovore. Biće zanimljivo pratiti šta će se dešavati, ali situacija sa zatvaranjem granica, što je u ovom trenutku zaista neophodno, može kasnije poslužiti desničarskim režimima za još ponešto. Mnogo toga ćemo od političkih ponuda tek videti, ali nas je priroda upozorila, a čovečanstvo treba da se na neki način restartuje. Biće zanimljivo videti i kako će umetnici na sve ovo odgovoriti.

Filmove je sada nemoguće snimati a da se ne prekrši pravilo o neophodnom distanciranju, ali film na velikom platnu će opstati?

Ne možemo da snimamo filmove, ali možemo da pišemo scenarija, da pripremamo projekte, da komuniciramo međusobno na načine koji su bezbedni u ovoj situaciji. Mislim da će film u bioskopima ponovo doživeti pravi bum, jer će se ljudi uželeti da ga gledaju u društvu drugih ljudi. Već i sada cvetaju bioskopi na otvorenim parkinzima, ljudi gledaju filmove iz sopstvenih automobila i to je sada opet hit. Film će preživeti i biće gledan onako kako jedino i zaslužuje – na velikom platnu.

Posle filma „Nevidljivi život” snimili ste i film u Alžiru, u zemlji rođenja svog oca?

Da, nikada pre nisam bio u Alžiru i smatrao sam da je vreme da upoznam rodnu zemlju svoga oca. Snimao sam dokumentarni film, neku vrstu porodične istorije i samim tim i „roud muvi”, jer se moja barberska porodica kretala. Period koji sam obuhvatio je do alžirske revolucije, jer su se tik pred revoluciju upoznali moj otac i moja majka. Kako sam snimajući ovaj film naišao na toliko značajnih i zanimljivih materijala iz perioda same revolucije, rešio sam da od toga napravim još jedan dokumentarni film. Trenutno na svom kućnom kompjuteru već montiram delove.

Žao mi je što niste došli u Beograd da lično primite pobedničku nagradu na Festu?

Nisam mogao zbog povrede, ali sam bio u Beogradu u januaru.

Kako to nismo znali?

U januaru sam sa petoro prijatelja proslavio rođendan u Beogradu! Imam običaj da rođendan slavim u nekoj zemlji koju sam i inače imao nameru da posetim.

Kako vam se svideo Beograd?

Bilo je puno magle, pa sam malo šta mogao da vidim jasno. Video sam Sava centar i mnogo zgrada na Novom Beogradu tog socijalističko-utopijskog stila. Uočio sam da nasuprot mačo-kulturi u Beogradu postoje i veoma snažne žene. Ono što je sigurno, voleo bih ponovo da dođem. Jednom, u neko lepše i sunčanije vreme.

Komentari5
f7628
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

XXI vek
Dok se ne razvije delatna alternativa, kritika ne brine zagovornike neolib. kapitalizma. Za razvijanje alternative potrebne su društvene snage, ideje, iskustva i vizija poslekapitalistič. društva dorasla složenosti modernog društva. Potreban je obrazac posleburžoask. načina života, prevazilaženje vrednosti buržoas. društva i nove institucije. To ne može biti vraćanje socijalizmu kakav smo imali, već novo poslekapitalističko društvo. Nevažno je kako će se zvati, i nije moguće samo u jednoj zemlji
XXI vek
Kompjuterskim pojmom ne može se objasniti delatna akcija šta to čovečanstvo treba da uradi nakon pandemije koronavirusa. Odnosi između čoveka, prirode i društva toliko su složeni da su potrebni novi pojmovi, pre svega, iz humanističkih nauka, da bi došlo do bitnih promena. Neki pojmovi koji još uvek rade iz različitih interesa su prognani (npr, socijalna revolucija, prirodno pravo, eksploatacija, humanizam....). Potrebna je nova naučna paradigma.
Sofi
Paradigme su nas i dovele u ovo stanje.
ko razume
Neupucen covek, treba mu oprostiti.
Stefan
Kako niste znali da je bio u Beogradu? U Beogradu je bio jer je pre toga boravio na Kustendorf film festivalu. To bi Vi trebalo da znate!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja