četvrtak, 29.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 01.05.2020. u 12:36

Zahvalnost požrtvovanim medicinskim radnicima

Фото (EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ)

Želeo bih da što više ljudi pročita ovu priču jer smatram da je potrebno da se glasno govori o ljudskim vrlinama, o radu i odnosu prema pacijentima zaposlenih u Klinici za pulmologiju Kliničkog centra Srbije.

Ja sam naime, 21. marta 2020. godine oboleo od virusa kovid 19 i posle nekoliko dana neuspešnog kućnog lečenja i samoizolacije, primljen sam na intenzivnu negu Klinike za pulmologiju, a sledećeg dana prebačen sam u Prvo odeljenje pulomologije Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije.

 Ovo odeljenje raspolaže sa 23 bolesnička ležaja, koji su uglavnom popunjen. U vreme kada sam primljen na Kliniku, 28. marta 2020. godine, većina pacijenata bila je zaražena virusom korona i oni pacijenti koje sam ja video bili su u prilično teškom stanju.

Uprkos tome sestre i doktori su bez trunke straha, desetinu puta dnevno ulazili u naše sobe i pružali nam potrebnu negu pri tom stalno rizikujući da se zbog samo jedne sitne slučajnosti i sami zaraze, i ugroze sebe i svoje najmilije. Međutim, ja zaista, nijednog trenutka nisam primetio strah kod ovih ljudi. Pitao sam za to i ostale pacijente sa kojima sam imao kontakt i svi smo isto mislili.

Moram da kažem da je većina zaposlenih ostvarivala po 250 radnih sati mesečno (normalno je do 176), ali se opterećenost i umor nisu primećivali na njihovim licima i telima. Iako situacija u Klinici nije bila bajkovita, nalazile su načina i da se našale sa pancijentima i da nam izmame po koji osmeh.

U mojoj sobi je neko vreme bio i jedan težak pacijent, stariji od 75 godina, sa brojnim zdravstvenim problemima. Svi u sobi divili smo se koliko su brige poklanjali tom pacijentu. Briga je pored redovnih medicinskih procedura, podrazumevala i zamenu pelena za odrasle, hranjenje pacijenta tri puta dnevno i dodavanje vode. Pored toga su iznova i iznova morale da stavljaju braunile koje je ovaj pacijent nesvesno sklanjao.

Radujem sam što sam bio svedok bezrezervene posvećenosti časnom pozivu, vrhunskom profesionalizmu, ljudskoj hrabrosti i čovekoljublju bez granica.

Sada kada sam izlečen i uživam u toplini porodičnog doma, izražavam doživotnu zahvalnost i klanjam se do zemlje tim divnim ljudima – zdravstvenom osoblju Prvog odeljenja pulmologije Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije.

J. P.
Beograd

Komentari5
cc444
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ненад Рајковић
А ово задње што сте рекли, како смо сви почели од најнижег радног места па гутали напред. Да, баш сви. Поздрав.
Ненад Рајковић
Бобана, можете ви причати шта хоћете. И ово што сте написали сте у праву. Делом. Познајем их пуно из медицинске струке, и познајем као што рекох, пуно њих којима се тражи оно што се тражи, да су чак морали и закон да праве, јер ето наши људи иду са вискијем код лекара. Радио сам у том КЦу.
električar
Ja sam u infarktnom stanju već nekoliko dana, užasno se osećam, bojim se, imam medicinsku dokumentaciju da mi je potrebna koronarografija bez odlaganja, ali u smederevskom medicinskom centru nemaju mogućnosti da mi zakažu koronarografiju nigde u Beogradu (u Smederevu se to ne radi) jer, koliko ja razumem, takvi pacijenti će se primati "kad prodje vanredno stanje", tako mi piše u dokummentaciji ... Užas ! Ja nemam nikakvog razloga da hvalim medicinske radnike ...
Ненад Рајковић
Не знам ни једног од мојих пријатеља и рођака за које знам да им је било нужно да се јаве у КЦ Ниш, нови стари неважно, а да пре тога нису одбијени док нису нашли везу. Говорим о задњих 45 дана. Тужна слика здравства је таква да само они који имају 'неког' могу остварити адекватан одговор на нужду која их је натерала у болницу. Код нас, све преко везе. Особље осионо према обичном човеку. Очекује поклон, отворено га тражи. МС 50 евра, Др мин 150
Bobana
Nenad, nisi u pravu! Ne verujem da bilo koga poznaš iz medicinske struke. Moja sestra je završila medicinu i nije ni jedan jedini dan bila bez posla! Ona nije birala gde će raditi, radila je po selima kuda je pošalju dok nije dobila posao u bolnici. Nisu joj bili potrebni niti veza niti novac niti poklon davati! Problem je što mnogi hoće samo u velike gradove i velike medicinske centre, hoće odmah najbolje radno mesto. E, to ne može! Svi smo počeli od najnižeg i sami se borili za uspon na poslu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja