Od unošenja virusa kovid 19 u negotinski starački dom „Radost” (kakve ironije u nazivu), neizostavno se nameću brojna nerazjašnjena, delom i kontradiktorna pitanja. Sigurno je da je danas otvaranje ovih domova visoko profitabilan posao. Samo u mojoj ulici na beogradskoj opštini Voždovac ima četiri doma za smeštaj starih lica. Ono nejasno jeste i, koje sve uslove u pogledu opremljenosti, zaštite, kadrovske opremljenosti i drugog moraju da ispunjavaju ovi domovi da bi mogli da obavljaju jedan složen i odgovoran posao. Ne samo da ubiru prihode, već da se zna i ko u slučaju manjkavosti i nedostataka uslova vrši nadzor i kontrolu ovih domova i odgovornih lica u njima. Stiče se utisak – niko. Jer da je tako zar bi se ovako nešto dešavalo. Ono što se često javlja je izbegavanje plaćanja poreza putem fingiranja cene i broja korisnika. Na kraju među zaraženima u Negotinu bila su i dva pripadnika obezbeđenja od strane vojske Republike Srbije. Primetio sam u jednom od pomenutih domova u mojoj ulici da zaštitu obezbeđuje vojska. Iznenađenje je veće kada znamo da postoje privatne licencirane firme za obezbeđenje. Zar vojska nema drugih, delikatnijih obaveza od pružanja usluga staračkim domovima.

Sve su ovo pitanja na koja treba odgovoriti i pristupiti temeljnoj analizi u budućem reformisanju zakonske regulative. U protivnom, ova će oblast i dalje ostati meka isključivo za sticanje profita, bez obaveza i zaštite korisnika.

Siniša Stojčić,
Beograd