sreda, 15.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 04.05.2020. u 23:10 Dubravka Lakić
FILMSKA KRITIKA

Komedija apsurda i slatko od dunja

Film: „Otac” (Bašata/The Father), scenario i režija: Kristina Grozeva i Petar Valčanov, uloge: Ivan Barnev, Ivan Savov, Tanja Šahova, Margita Goševa..., trajanje: 90 minuta, proizvodnja: Bugarska, 2019.
Из бугарског филма „Отац” (Фото: Moj OFF)

Bugarski scenarističko-rediteljski tandem Kristina Grozeva i Petar Valčanov, osvojio je već međunarodnu publiku, kritiku, žirije sa svojim gorko-slatko humornim a realističkim filmovima „Lekcija” i „Slava”, kroz koje su nudili i uznemiravajuću sliku odnosa pojedinca i postkomunističkog društva opterećenog korupcijom, ogoljavali uvezen grabežljiv i nemoralan bankarsko-neoliberalni sistem.

Sada, sa filmom „Otac” (Bašata/The Father), Grozeva i Valčanov zaokružuju svoju trilogiju o bolestima tranzicije bugarskog društva i ponovo uz iznenađujuće obrte u samoj priči, modernim i elokventnim filmskim jezikom reflektuju i lični autorski angažman i empatiju i posvećenost detaljima, po čemu su poznati.

Za razliku od „Lekcije” i „Slave” sa svojim tonovima tragikomedije film „Otac” je nešto drugačiji. Više komičan nego tragičan, u svakom slučaju intimniji i topliji, apsurdniji i duhovitiji. To ne znači da je tema manje ozbiljna. Ovde je reč o odnosu ostarelog oca Vasila (Ivan Savov) i otuđenog sredovečnog sina Pavela (Ivan Barnev) i pravoj maloj porodičnoj drami, izazvanoj ne toliko samom iznenadnom smrću majke Ivanke, koliko poteškoćama povezivanja sa onima koji su nam bliski. I upravo sve ono što iz ovakvih poteškoća proizlazi Grozevoj i Valčanovu služi kao plodno tlo za brižljivo napisane, a potom i režirane apsurdne ili komične situacije.

Toliko je toga realističnog i univerzalno prepoznatljivog u odnosu između oca i sina. Između tradicionalnih i takozvanih modernih vrednosti. I toliko je toga blisko gledaocu na temu različitosti i raznolikosti nošenja sa tugom. Stari mrzovoljni Vasil je izgubio svoju suprugu, višedecenijsku partnerku, dakle, svoj oslonac i svoju naviku, dok je Pavel – reklamni fotograf okrenut svojim svakodnevnim problemima, poslovnim i ličnim brigama, svojoj porodici, fizički iz filma odsutnoj (čuje se samo njen glas preko telefona) trudnoj ženi i slatku od dunja, koje u ovom filmu ima sasvim poseban smisao. Njihova tuga je očigledna, samo je jedan kod drugog ne prepoznaju na isti način. Niti to umeju niti to mogu, tuga nema svoju mernu jedinicu. A i filmski zaplet je takav da napredak u međusobnom razumevanju nailazi na dodatne prepreke.

Tandem Grozeva–Valčanov vispreno su sročili taj duhoviti, ali i na događajima iz bugarske (i ne samo bugarske) stvarnosti preuzeti zaplet – Vasil veruje da preminula Ivanka pokušava da komunicira sa njim preko komšijskog mobilnog telefona i zato počinje da koristi usluge jednog od mnogih „vidovnjaka” kakve poznajemo u savremenom konzumerskom društvu. Sin Pavel pokušava da ga osvesti i otrgne od vidovnjačkih mamipara, ali je stari Vasil tvrdoglav u svojim namerama, baš kao što je tvrdoglav i u tome da sve u kući radi na svoj, ustaljeni način.

I nije ovde samo reč o uobičajenom generacijskom (društveno-političkom) jazu, stvari su u ovom filmu dublje i značajnije samo ih Grozeva i Valčanov oslikavaju na taj pametno i oštroumno komičan i duhovit, toliko ljudski i topao način. Vasil i Pavel nisu samo izgubili voljenu Ivanku. Ona nije bila samo supruga i majka, već očigledno i jedina tampon zona koju su imali u svojim dugoročnim neslaganjima na relaciji otac–sin povodom mnogih suštinskih (pa i političkih) pitanja. Obostrani neuspeh u njihovoj međusobnoj komunikaciji autorski dvojac je podigao na nivo umetničke forme i zato njihov „Otac” zaslužuje vrlo dobre ocene.

Glumačke izvedbe Barneva (Pavel) i Savova (Vasil) impresivne su tokom tog od strane reditelja dobro orkestriranog tanga akcija i reakcija. Ručna kamera Kruma Rodrigeza (direktora fotografije) stalno je tik glavnih junaka, prodirući i u njihovu unutrašnju psihološku klaustrofobičnost, ali i u spoljašnju karikaturalnost. Svoj doprinos filmu glumačkim glasom dala je i stalna saradnica Grozeve i Valčanova – glumica Margita Goševa (igrala je u „Lekciji” i „Slavi”), kao Pavelova sumnjičava trudna supruga čije propuštene telefonske poruke postaju značajan deo zapleta i zgodna metafora za problematičnu komunikaciju između glavnih protagonista...

„Otac” je još jedan dobar film bugarskog autorskog tandema koji će srpska publika lako zavoleti.

Komentari0
0a9f3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja