Aranđelovac – Malo je mesta kao što je područje aranđelovačke opštine kojem je priroda darovala tri elementa – vodu, kamen i vazduh. Jedno od takvih kutaka je i selo Banja na samo četiri kilometra od grada, koje se nalazi na obroncima Venčaca, oslanjajući se na Oplenac s pogledom na Bukulju. Plodno selo, u kojem su živeli i braća Tomislav i Andrija Bajić, spada u retka mesta iz kojih se ne beži u grad, već se ostaje na imanju.
Tako je usred ovog vanrednog stanja kada je sve stalo, društvene mreže preplavila pesma „Selo Banja”. Odu ovom selu sročio je banjanski unuk, Igor Popović, pevač i osnivač beogradske grupe „Džakarta”, koja je osamdesetih godina prošlog veka punila koncertne dvorane.
„Selo Banja” upravo je obrada pesme „Solzberi Hil” Pitera Gabrijela. Igorova verzija na poznate note peva o jednom životnom ciklusu. Kroz metafore i simboliki, istakao je važnost povratka korenima, očuvanja tradicije i kulturnog nasleđa. Slaveći poznate toponime Oplenac i Bukulju, venčački mermer i čuvenu vodu – poznatog „knjaza”, opevao je dečje vragolije. Svetkujući ovaj vinarski i voćarski kraj, šumadijsku rakiju, podsetio je i na uzdanicu čoveka ovog kraja.
– Pesma je zasnovana na mojoj životnoj priči. Želeo sam da se odužim dedi. Za mene je Banja radost, mesto u kojem sam zavoleo zemlju koja se obrađuje i zahvalan sam što je neki viši entitet omogućio da ispevam stihove o tome. Smatram da onaj ko ne prepoznaje svoje korene i prošlost, ne može da gradi dobru budućnost za svoju decu – ističe Popović, podsećajući na misao Brane Crnčevića koji je rekao: „Budimo potomci da bismo bili preci”, i da se on upravo time i rukovodi.
S obzirom na novonastale okolnosti, ispostavilo se da je srećan svako ko ima neko parče zemlje van grada. Tako i Igor tvrdi da se neće desiti idealniji trenutak za povratak naroda iz grada na selo.
– Nikada nisam mogao da razumem zašto su mnogi otišli sa sela u gradove kada je u ostatku sveta oduvek vladao trend da ljudi beže iz grada u zelenilo i prirodu. Mi nismo svesni onoga šta sve zemlja može da nam pruži. Zato moja pesma i ne opisuje samo selo Banju, već srpsko selo uopšte, jer je cela naša Srbija kao selo Banja – divno mesto, prepuno ljubavi i duše. To naglašavamo i u spotu koji se pojavio pre desetak dana i koji je napravljen u kućnim uslovima, isključivo zahvaljujući ljudima dobre volje i Turističkim organizacijama Srbije, Aranđelovca i Kragujevca, koje su ustupile video-materijal. Ideja je potekla od Srđana Mitrovića Hiča, koji je bio i glavni realizator – otkriva frontmen Džakarte. Igor je veći deo svog detinjstva provodio kod dede sa majčine strane, baš u ovom selu. Njegov pradeda je čuveni prota Jeremija Isaković, koji se u Banju doselio iz Šatornje podno Rudnika. Bio je jedan od osnivača Venčačke vinarske zadruge 1903. godine i viđeniji domaćin. Tragično je postradao 1943. godine, a grad mu se odužio, pa stari put iz Aranđelovca za Banju nosi njegovo ime. Uz dedu Miloša, koji je bio sudija, Igor je naučio da voli zemlju i da je obrađuje. I njegova tetka Svetlana Isaković, dala je doprinos kulturnom životu ovog kraja impulsima i smernicama za Smotru umetnosti „Mermer i zvuci”.
Popović je 25 godina živeo u Milanu, bavio se nekim drugim poslovima, ali muzika je uvek bila prisutna. Pre tri godine se vratio u zemlju i bacio se na stvaranje novog albuma.
Bend „Džakarta”, bio je aktivan od 1981. do 1988. godine i do danas je ostao poznat po čuvenim i danas aktuelnim hitovima „Spiritus”, „Pozovi me”, „San je jak”, „Bomba u grudima”.
