četvrtak, 04.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 06.05.2020. u 22:00 Rajna Popović
DANI U IZOLACIJI: LjILjANA HABJANOVIĆ ĐUROVIĆ, književnica

Pišem kao da nema virusa

Krajem februara otkazala sam nekoliko književnih večeri, suprug i ja 4. marta nismo otišli na već uplaćeno putovanje u Rim, a od 8. marta nisam izašla iz kuće
Љиљана Хабјановић Ђуровић (Фотографије лична архива)

Spadam u odgovorne i disciplinovane osobe, što ponekad i nekome može biti dosadno, ali u ovim nesrećnim okolnostima koje od svakoga od nas zahtevaju samodisciplinu, razumno ponašanje i odgovornost, ove moje osobine čine da lako podnosim sve propisane mere.

Ovim rečima opisuje svoje dane u izolaciji književnica Ljiljana Habjanović Đurović, naglašavajući da se ona povukla u kućni karantin još pre nego što je pandemija zvanično proglašena.

– Krajem februara otkazala sam nekoliko književnih večeri planiranih za mart. Suprug i ja 4. marta nismo otišli na već uplaćeno putovanje u Rim, a od 8. marta nisam izašla iz kuće, niti mi je bilo ko došao u posetu – navodi naša sagovornica.

Vesti koje su prethodno stizale iz Italije bile su za Đuroviće dovoljan znak za uzbunu, čak i za odricanje od puta kojim se časte tradicionalno pre nego što posle januarskog predaha Ljiljana počne ili nastavi pisanje svojih knjiga.

– Trudim se da mi svakodnevica bude što sličnija uobičajenoj. Pre svega, svakoga dana pišem i to je za mene bila stalna obaveza i kada nije bilo virusa korona. Od jeseni 2018. radim na rukopisu novog romana iz mog Ostroškog trimirja. Posle knjige „So zemlji”, koja otkriva kako je u 17. veku Stojan Jovanović postao Sveti Vasilije Ostroški, biće to nastavak. jedne uzbudljive i dramatične, a pritom istinite priče, zbog koje sam kao i mnogo puta do sada morala da proučim obimnu dokumentaciju – priča književnica, priznajući da je i to vraćanje u prošlost, traganje po arhivama, bibliotekama, našim i inostranim, raduju i ispunjavaju koliko i pisanje.

Povremeno, kaže, svira na klaviru, ali mnogo češće kuva i to uveče kada isključi kompjuter i izađe iz radne sobe. Razgovara sa suprugom i sinom, zajedno gledaju filmove. Čita, moli se, priča sa drugaricama, sluša muziku...

– Svakog dana hranim ptice koje sleću u naše dvorište, bude tu i gugutki, senica, doselio se i golub grivnaš, pa me tih šest-sedam vrsta pernatih gostiju raduju i svojim prisustvom i pesmom, mada mi neki ponekad ulete i u sobu – dodaje Ljiljana Habjanović Đurović, opisujući svoje dane u izolaciji.

Ne prati dnevne izveštaje o virusu korona ni televizijska gostovanja lekara iz kriznog štaba.

– Ne licitiram do kada će sve ovo trajati. Neću da trošim vreme i reči na jalove priče tipa „šta bih ja uradila da sam na njihovom mestu”. Ne raspravljam o vakcini koja još nije napravljena i ne zna se da li će, i pod kojim uslovima, biti obavezna. Ne razmišljam o tome šta mi nedostaje. Zahvalna sam Bogu što smo zdravi. Svesna sam da je nama u izolaciji u svojim domovima neuporedivo bolje nego ljudima koji su bolesni, smešteni u bolnice, odvojeni od svojih porodica, koji brinu da li su im i ukućani zaraženi ili se već bore za život – priznaje književnica.

Ovo je, prema njenim rečima, vreme kada se svako od nas suočava sa sopstvenim izborima. I sa sopstvenim životnim učinkom. Iz nekog novog ugla vide se partneri, deca, prijatelji. Proverava se poverenje, odanost, sklad. Ovih dana postaje nam jasno da mera uspeha nije koliko smo bogati, koliko slavni, koliko imamo silikona na licu i telu, a koliko „firmirane” garderobe u ormanima i automobila u garažama, već ono što imamo u domu i u srcu. Uveravamo se da je porodica ono najvrednije što imamo, govori iskreno Habjanović Đurović.

– Epidemija nas je podsetila da se naš život može promeniti u trenu, i potpuno nezavisno od naše volje. Ali, podsetila nas je i na prave vrednosti. Ovih dana čeznemo za nekim običnim i svakodnevnim radostima. Za šetnjom u prirodi, za zagrljajem dece i unučića, za kafom sa drugaricom, za fudbalskim utakmicama, pozorišnim predstavama, koncertima. Za svim onim što smo do juče imali, i nije nam bilo dovoljno – dodaje naša sagovornica.

Mnogi smatraju da svet posle virusa korona neće biti isti, ali ona ne voli da daje sud i prognoze o onome što ne zna, a nepoznati su joj, naglašava, i poreklo i osobine virusa, kao i namere i ciljevi onih koji imaju moć da na globalnom nivou određuju pravila koja ćemo morati da poštujemo.

– Ovo nije prva pošast koja je zadesila svet. Posle svake velike nesreće ljudi su se trudili da što pre zaborave ono što je bilo, pa čak i ono što su tokom tih nesreća naučili. Tako će i sada. Hoće li to biti pobeda života? Ili trijumf površne ljudske prirode, kojoj nijedna opomena nije dovoljna, nijedno saznanje poučno, nijedno upozorenje ozbiljno? I koja goni čoveka da srlja širokim putem. Sve do neke nove nesreće koja će nas zaustaviti – kaže na kraju Ljiljana Habjanović Đurović.

Komеntari4
c739c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Oskar Skrinjar Skrinjaroti
Prelep clanak, hvala svima koji su ucestvovali u njegovoj realizaciji!
Draskone
Zagorka, u pravu ste. I inače gotovo celokupan, obimni književni opus gospođe Habjanović je hrišćansko bogobojažlivo žitije, koje se moram priznati lako čita. Ipak nisu svi zainteresovani za novonastalu poplavu hrišćanskih romana u Srbiji. Ovaj tekst je u skladu sa njenim umetničkim tvorevinama. U suštini je samo potvrda da je ljudski rod nepopravljiv, površan, i povodljiv za medijima, neprestano tražieći zid da ga tresne glavom.Od poučnog iskustva sa virusom za kratko vreme neće biti ništa.
zagorka
Mnogo slatkasto,zasecereno...Sto se tice pisanja,aman ne samo o sv.Petki,Vasiliju Ostroskom,andjelima...
сава
Са нестрпљењем чекам други део Острошког тримирја."Со земљи" најтоплије препоручујем,књига о Стојану Јовановићу који је постао Василије Острошки и његовој борби за Православље.Топла и духовна,књига писана препознатљивим стилом да је свако може разумети.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja